Тихомир Остојић

Тихомир Остојић, професор, књижевни историчар, мелограф (Tisza Szent Miklos / Остојићево, 1865 – Беч, 1921). Био је просветитељ у најширем смислу речи, покретач реформи у Матици српској

и у Летопису. Студије о делу Доситеја Обрадовића (хоповски период), српској књижевности у Војводини, З. Орфелину, делу Б. Радичевића, те о српској грађанској лирици, незаобилазан су допринос историји српске књижевности. Секретар Матице српске постао је 1911, а затим и уредник Летописа (1912—1914). Први број под његовим уредништвом отворен је уводником у којем је изложио сопствени програм чија је једна од основних иницијатива била подизање националне свести српског народа под аустроугарском влашћу. За време уредништва Летопису је дао нове оквире, проширујући и осавремењујући његово тематско поље. Његов значајан просветитељски рад обухватао је бригу за организовање певачких друштава и неговање уметнички вредног хорског певања.