Најстарија српска књижевна, културна и научна институција

Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Од четрдесетих година XIX века стварани су услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа.

Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи. Та веза је касније постала још наглашенија. Матица српска је постала симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства. Међутим, она је била и остала општенародна. Њени оснивачи (млади докторанд Јован Хаџић и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић), као и први приложници, живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Припадали су различитим друштвеним слојевима. Добротвори и чланови Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске. Повезала их је племенита идеја о стварању једне, јединствене кошнице и став да је част служити часној Матици српској. Ту мисао су следиле хиљаде људи. Међу њима је било и припадника других народа. Управо захваљујући широкој подршци из народа, Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.

Данас Матица српска има око 2.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис… Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века. Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске, чија су издања у Југоисточној Европи деценијама била препознатљива по амблему МС, иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области. Матица српска сваке године додељује награде за достигнућа у различитим областима културе и науке.

Матица српска је била узор многим народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка 1831. године; Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године .

Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева света.