Зборник Матице српске за славистику је 25. априла 2016. године примљен у ERIH PLUS базу података (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). Реч је о листи са најугледнијим европским часописима из области друштвено-хуманистичких наука, која поштује строге критеријуме и спроводи веома озбиљну селекцију. Уласком у систем вредновања и категоризације најпрестижнијих научних часописа, Зборнику Матице српске за славистику је и званично потврђен значај у међународним, европским оквирима. Бити на листи најугледнијих часописа с једне стране представља ствар престижа, а с друге стране то значи да ће студије и прилози објављени у часопису бити доступни за све истраживаче у Европи и свету. ERIH PLUS листа настала је 2014. године трансформацијом ERIH листе, када је њено седиште премештено у Норвешку. Такође, ову листу као релевантну предлаже и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у нацрту новог Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, из којег је до сада друштвено-хуманистичка научна заједница била потпуно искључена.

Покренут 1970. године, у време када је српска филолошка периодика била мање разноврсна него што је данас, Зборник Матице српске за славистику (до 1984. године – Зборник за славистику) од почетка је био часопис за словенску филологију, док су друге области славистике биле у њему заступљене ређе, углавном кроз хронику научног живота и научну критику. У оквиру славистичке филолошке проблематике у Зборнику Матице српске за славистику посебна пажња посвећује се појединим словенским књижевностима и њиховом проучавању у светлу књижевне историје, упоредним и типолошким истраживањима, рецепцији, као и контактима, везама и утицајима међу словенским књижевностима и њиховим односом према књижевностима других европских народа, али и словенским језицима, узетим понаособ и у различитим облицима упоредних, типолошких и контрастивних проучавања, – у почетку мање, касније више, а данас углавном једнако као књижевна проблематика.

Поступно ширење концепцијског профила Зборника Матице српске за славистику одвијало се паралелно са поступним променама у саставу Уредништва, које је од 1970. до 1993. године водио академик Милорад Живанчевић, од 1993. до 1998. године проф. др Миодраг Сибиновић, 1998. до 2012. академик Предраг Пипер а од 2013. проф. др Корнелија Ичин, и паралелно са проширивањем састава уредништва славистима чија истраживачка комплементарна разноврсност треба да буде залог још потпуније заступљености различитих грана словенске филологије у часопису.

Уредништво Зборника Матице српске за славистику чинe: проф. др Корнелија Ичин, главни и одговорни уредник, проф. др Николај Богомолов (Москва), проф. др Петар Буњак, проф. др Михаил Вајскопф (Јерусалим), проф. др Роналд Врун (Лос Анђелес), проф. др Дојчил Војводић, проф. др Жан-Филип Жакар (Женева), проф. др Александар Жолковски (Лос Анђелес), доц. др Јаромир Линда, академик Татјана Николајева (Москва), проф. др Мицујоши Нумано (Токио), проф. др Људмила Поповић, проф. др Тања Поповић, проф. др Љубинко Раденковић, проф. др Игор Смирнов (Констанц), академик Борис Успенски (Рим – Москва), проф. др Оге Ханзен-Леве (Беч – Минхен)

Зборник излази двапут годишње у обиму до 34 штампарска табака и доспева разменом у око 145 библиотека у свету.