У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у среду, 22. марта 2023. године, представљена је књига „Кључ од Косова” Бошка Сувајџића. Др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора програм је започела речима: „Зар је битно да ли сам с Метохије ил’ с Дорћола… ? Није битно, професор Бошко Сувајџић није с Метохије али је аутентичан Косовометохијац. Он брине бриге Срба с Косова, он тамо одлази кад год је у прилици, промишља и пише о Косову”. У поздравном говору председник Матице српске проф. др Драган Станић је истакао: „Сви смо на једном великом задатку и тај задатак припада и стручњацима али припада и сваком од нас ко на срцу носи Косово. А онај ко припада српској култури, а не осећа Косово као простор свој, простор који је заузео место и у њему самоме са његовим идентитетом, с њим културолошки нешто није у реду”.

Књигу су представили: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Валентина Питулић и др Бранко Златковић. Професорка Пешикан Љуштановић сматра да: „Прва целина Сувајџићеве књиге „Косово између историје и мита: епска легенда“– успоставља особени дијалог са Ненадом Љубинковићем и његовом књигом Од Косовске битке до косовске легенде (2018), дијалог обележен повезивањем широког научног захвата, истраживачке маште и, кад је о Сувајџићу реч, поетске визије. Посебно драгоценим у овом поглављу чини ми се сегмент о миту који се разматра као мит о оклеветеном витезу, мит о издајнику и „Косовски мит данас“, сагледан у низу непомирљивих противречја. Временом је синтагма „косовски мит“ постала драматичан политички сигнал за идеолошки стигматизоване представе о народу „архаичне свести“, о „племенској патријархалној заједници“, о „традиционалном друштву“, о прежицима паганске религије, о балканском менталитету, претцивилизацијском ступњу развоја друштвене заједнице. „Небеско царство духа“ коме се приволео Свети кнез Лазар преиначено је подсмешљиво у библијски сурогат „небеског народа“.

Професорка Питулић је на представљању књиге констатовала: „У уводном делу појавиће се кључне реченице у којима Бошко Сувајџић промишља о косовском кључу ван научне апаратуре, где се осећа глас песника који је израз његовог личног става, а то је да косоваска легенда „означава љубав, поверење, блискост, толеранцију“. Ова значајна констатација, на песничком трагу, на самом почетку књиге отвара важно питање значења косовске легенде. Он говори о „времену које нам је дато“, које нас на неки начин обавезује да трагамо за собом у том времену. На самом почетку аутор покреће кључну ствар, а то је да смо у обавези да на неки начин поставимо себе у корелацију са временом, али у односу према Косову. Његова кључна реченица биће и његов лични став који је значајан за аутора који се упушта у тему кључа косовске приче, а то је; „Одустајање од косовског постојања призива пристајање на непостојање и нестанак“. Бошко Сувајџић је језиком једноставне синтаксе и језиком ствараоца на почетку књиге констатовао важну ствар, а то је: „Косовска легенда нам и данас даје етички узвишен пример. Он ставља легенду у раван постојања и начина по ком моделу живети, како „досегнути истинску слободу“. За њега је питање Косова питање истинске слободе. Сувајџић песник у промишљању косовског питања проговориће најјаче у следећем ставу: „Косовска легенда је смирена, духовна, разборита. Она не тражи одрицање ради пуког одрицања. Не изискује испосничко подвизавање, муку и тегобу. Она носи радост, делатност и славље у данима животне бербе.” На почетку књиге кренуо је од личног става да је косовска легенда жива, делатна ствар, да је она, што је посебно важно, радост да би се избегла погрешна констатација да косовско опредељење представља испосништво и муку и да се не би отишло у фолклористичку патетику”.

Господин Златковић је истакао: „Премда се и дан-данас сучељавају мишљења и скрбе нови историјски докази који једнако оспоравају ауторитарна мишљења, косовски мит није остао изолован у националним оквирима, напротив, завредео је пажњу свију балканских народа. Постао је судбинска окосница и предмет идеолошких промишљања, тенденциозних домишљања и спорења. У чињеници да не само српска, већ и да текућа европска историографија с пијететом приступа решавању бројних недоумица у вези са Косовским бојем из 1389, све присутније гласове о оновременом постојању балканске хришћанске коалиције, посебно о реактуелизацији учешћа Албанаца и Хрвата у војсци кнеза Лазара, Сувајџић приписује савременим идеолошким конструктима мита о стварањима нација. Међутим, насупрот настојањима адаптације косовског мита у различитим балканским и јужнословенским традицијама, Сувајџић нужно указује и на супротне процесе стварања комплекса негативних конотација косовског мита у данашњици и запажа оптерећеност политичким садржајима. Косовски мит, према томе, постаје синтагма за идеолошки стигматизоване представе о народу архаичне свести, племенској патријархалној заједници, о традиционалном друштву, прежицима паганске религије, балканском менталитету“.

Проф. др Бошко Сувајџић се осврнуо на своје претходнике који су се бавили овом косовском темом. У уметничком делу програма учествовале су Тедора Томановић, ученица Гимназије „Јован Јовановић Змај”, која је прочитала песму „Љевишка”, коју је написао професор Сувајџић, Даница Ђукић, која је отпевала песму „Јечам жњела Косовка девојка” и Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић” која је отпевала песму „Не дам”, Милице Досковић. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.