редовни професор Универзитета у Новом Саду, рођен је 26. марта 1943. у Дервенти (БиХ). Редовне студије музичке теорије (1964–1968) завршио је на Музичкој академији у Београду у класи композитора Милутина Раденковића одбраном дипломског рада Симфонија у д-молу С. Франка, оцењеног највишом оценом. Специјалистичке студије на Теоретско-композиторском факултету Државног конзерваторијума „П. И. Чајковски” у Москви завршио је 1975. године, а магистарске студије аналитичке хармоније (1976–1979) на Факултету музичке уметности у Београду у класи Милутина Раденковића. За успешно одбрањени магистарски рад Хармонски језик у опери „Коштана” П. Коњовића и његова улога у профилирању ликова и ситуација драмске радње добио је Октобарску награду Града Београда 1979. Усавршавао се у Институту „Карл Орф” у Салцбургу, Гете институту и Академији уметности у Берлину. Говори руски, служи се немачким, енглеским и италијанским језиком.

По завршетку редовних студија радио је у Међурепубличкој заједници за културне делатности са седиштем у Пљевљима, као програмски помоћник секретара Заједнице, професор и директор Музичке школе (1969–1976). У звање асистента Универзитета у Новом Саду изабран је крајем 1976. године. У Нови Сад је прешао почетком 1977. и на Академији уметности радио пуне 33 године (1977–2010). У том периоду прошао је сва наставничка звања (1980 – доцент, 1986 – ванредни професор, 1996 – редовни професор). Уз редовне наставне обавезе на предмету Тонски слог, обављао је више од четврт века и руководеће послове: шеф Одсека музичке уметности (1980–1984), продекан за финансије Академије уметности (1984–1986), декан Академије уметности (девет двогодишњих мандата 1986–2004), председник Савета Академије уметности (2007–2010). У истом периоду активно је учествовао и у раду органа управљања и стручних органа Универзитета у Новом Саду (заменик председника Скупштине Универзитета, члан Већа за развој и међународну сарадњу, дугогодишњи члан Наставно-научног већа и Сената). Био је члан Просветног савета Војводине и председник Савета Српског народног позоришта.

Дугододишњи је члан Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице Српске (од оснивања Одељења), члан Уредништва и научни секретар Српске енциклопедије. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Аутор је композиција различитог жанра писаних за соло инструменте (Цвеће цафнало и Рондо варијације, за флауту соло; Квартоманија и Интродукција и балкански квазио танго, за кларинет соло; Три минијатуре /Пан, Нимфа, Тритон/, за обоу соло; Три хроматске етиде /Несташни тритонуси, Плес залеђених кварти, Највише два минута за бис/ за клавир соло; Посветни диптих /Пролог, Дијалози/, за виолончело соло) и камерне ансамбле (Игра и песма, за кларинет и клавир; Разигране секунде, за трио флаута; Пет комада, за дувачки квинтет), те хорске (Dies irae, за мешовити хор и виолончело; Три минијатуре /Пасторала, Старински плес, Звездани пејсаж/, за мешовити хор и обоу; Оче наш, Свјати Боже, Пјесењ третјаја, Достојно јест, Богородице дјево, Ave Maria, O Magnum Mysterium, Три хора на стихове Милана Трипковића /Водокршће, Зорило, Сеобе душе/, за мешовити хор a cappella), концертантне (Musica Concertante, за кларинет и гудачки оркестар) и оркестарске музике (Посветни дијалог BACH/DSCH, за гудачки оркестар).

Члан је редакције међународног часописа Нови Звук/New Sound од његовог покретања (1993), Добитник је Повеље са златном плакетом – највишег признања Универзитета у Новом Саду за изузетан допринос и остварене резултате у раду и развоју Универзитета у Новом Саду (1991) и Искре културе, највишег признања за развој и афирмацију стваралаштва Културно-просветне заједнице Војводине (2004).