Лексикографско одељење Матице српске објавило је Српски шаховски лексикон. Председник Уређивачког одбора је Душан Драјић а чланови одбора: Јован Вуковић, Боривоје Жарић, Марјан Ковачевић, Бранко Комненић, Милунка Лазаревић, Ивана Марковић, Зоран Мачкић, Драгољуб Михаиловић, Мирослав Нешић и Славко Станојевић.
Аутори одредница су: Владица Андрејић, Јован Вуковић, Душан Драјић, Драгослав Ђукановић, Боривоје Жарић, Драган Кићовић, Марјан Ковачевић, Бранко Комненић, Иван Марковић, Зоран Мачкић, Драгољуб Михајловић, Мирослав Нешић, Ђорђе Петровић (Славко Станојевић и Драган Стојнић. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, рецензенти: Александар Матановић, Владимир Копривица и Небојша Баралић. Стручни сарадник Александра Новаков. У име издавача Лексикон потписује Драган Станић, председник Матице српске, редактуру су урадили Славко Станојевић и Владимир М. Николић а коректорски посао Александра Николић и Драган Тубић. За изглед корица заслужан је Милан Поповић а за техничко уређење Вукица Туцаков. Посебно наглашавамо и захваљујемо се Владимиру Ватићу на изузетном стрпљењу и марљивости прилоком рада на прелому књиге.
Штампање ове књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Књига је двостубачна и садржи 349 страна. Илустрована је фотографијама личности, као и шаховским партијама.
Иако је српски народ знао за шах још у XIV веку, до наглог развоја древне игре дошло је тек између два светска рата. У првој половини XX века стасали су бројни српски шаховски мајстори који су се као грађани Краљевине Југославије појавили на међународној шаховској сцени. У то време започет је систематски педагошки рад са омладином на ширењу шаховске игре и културе, који је имао за последицу стварање плејаде играча чији су најбољи представници непосредно после Другог светског рата освојили златну медаљу на IX шаховској олимпијади у Дубровнику (1950). Тако је започет низ успеха које су шахисти тадашње Југославије, а с њима и српски шахисти, постигли на међународној сцени. Ти успеси под заставом Југославије донели су српском шаху завидан међународни углед и створили богату шаховску традицију. Дуги низ година Југославија је била друга шаховска сила у свету, како по резултатима и организацији бројних турнира, тако и по објављивању шаховских публикација. Међутим, у шаховској литератури недостајала је књига о историји српског шаха и личностима заслужним за висок углед Србије у шаховском свету. Та празнина довела је до идеје о потреби израде Српског шаховског лексикона под окриљем Матице српске. Лексикон је замишљен као скуп података о свим личностима и догађајима који се односе на историју шаха српског народа и територија на којима Срби живе, а нарочито на простор данашње Србије, почев од првих писаних извора до, оквирно, 1990. године. Овај период је касније продужен, имајући у виду да је Лексикографско одељење крајем 2020. године одлучило да се започне рад на четворогодишњем пројекту (2021–2024)
Српски шаховски лексикон не обрађује и не приказује само личности и догађаје везане за територију данашње Србије, Републике Српске и српске дијаспоре у суседним земљама, већ и личности које су у Србији провеле извесно време. Светски прваци и знаменити мајстори поменути су само у оквиру њиховог боравка у Србији. Српски шаховски лексикон је по свом садржају специфична лексикографска публикација јер представља збирку података о шахистима (биографије) и шаховским манифестацијама. Под појмом шахиста подразумевају се играчи редовног и дописног шаха, популаризатори шаха, шаховски организатори, шаховске судије, састављачи и решавачи шаховских проблема и студија који су оставили траг у српском шаху. Српски шаховски лексикон је истовремено и збирка прилога за историју шаха српског народа. Биографије значајних личности из историје српског шаха унете су без обзира на етничку и националну припадност појединаца. Биографије су унете су без обзира на време у коме су живели и врсту делатности којима су се бавили и сврстане су, заједно са шаховским догађајима, по азбучном реду. Уважавање доприноса личности које нису Срби сведочи о међусобним везама и односима Срба с припадницима других народа који су живели у српској средини, о размењивању културних утицаја и традиционалној отворености српске средине. Српски шаховски лексикон је ризница података о људима и догађајима протеклих времена и сведочи како о делу, тако и о судбинама људи који су се бавили шахом. Он такође омогућава да се открију и објективно прикажу шаховски прегаоци који су неоправдано заборављени. Доња хронолошка граница заснива се на сазнању да се о Србима може говорити од времена од када су они идентификовани у писаним изворима и од када се укључују у шаховски живот оновремене Европе. Биографије личности, као и прикази шаховских збивања, обрађени су по јединственим методолошким принципима са циљем остваривања јединственог научног поступка и покушајем да се задржи типолошка уједначеност у излагању.
Најважнији критеријум за унос у Српски шаховски лексикон био је индивидуални допринос сваке од тих личности шаховској култури Срба. За унос биографија у лексикон предвиђено је неколико категорија личности: редовни, проблемски, дописни и слепи шахисти (мушкарци и жене); великани и покретачи шаховских активности (личности које су по свом шаховском достигнућу, као и по значају функције коју су обављали, неизбежно морале да буду уврштене у Српски шаховски лексикон); освајачи медаља на олимпијским, светским и европским такмичењима; прваци државе и државни репрезентативци; заслужни организатори и прегаоци у међународним и домаћим шаховским организацијама; шаховски писци, публицисти, новинари, популаризатори и шаховске судије међународног ранга. За унос догађаја у Српски шаховски лексикон критеријуми су утврђени према значају појединачне и екипне манифестације за: светски или европски шаховски покрет (олимпијаде, светска првенства, мечеви кандидата за првака света, међународни турнири); међудржавне сусрете (мечеви репрезентације); државна првенства (екипна и појединачна); одређену регију (првенства Србије, Војводине, Републике Српске) и локални ниво (клубови, градска првенства).
Свесни смо да и поред великог труда сарадника, у Лексикону вероватно постоје извесни пропусти и фактографске грешке. Наравно, ово се могло избећи да је почињена једна капитална грешка а то је да се Лексикон не објави. Сматрамо да је овако ипак боље. Корекције, допуне и даља проширења препуштени су следећим генерацијама, а сигурни смо да Србија има потенцијал за то, поготово имајући у виду нове успехе наших шахисткиња и шахиста.