Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Писма Боривоју Маринковићу” коју је приредио проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ.

О Боривоју Маринковићу (1930–2012) довољно је рећи да свако истраживање везано за историју српске књижевности води преко неке од његових књига. Оне су темељ озбиљног бављења књижевностима старијих периода. Обимношћу и разноврсношћу свог преданог, шест деценија дугог присуства у науци, Боривоје Маринковић показао је да један човек, потпуно окренут свом раду, може да уради посао читавих института. Његов садржински богат и тематски разноврстан опус представља допринос историји књижевности, библиографији, фолклористици, историји књиге и штампарства и компаратистици. Утолико су писма која је примао драгоценија, готово сва се односе на неку од његових области интересовања.

Из ових писама сазнајемо о читавом спектру питања везаних за поједина дела, писце, детаље из њиховог живота, али и о тренутним преокупацијама: тешкоћама да се пронађе издавач, проблемима око неке инстутуције или друштвене ситуације уопште. Преовлађујућа тема у преписци с Дејаном Медаковићем, ипак, јесте Доситеј и истраживање књижевности осамнаестог века, која је и Боривоју Маринковићу и Дејану Медаковићу била основна преокупација. Писма Александра Младеновића откривају детаље узајамног бављења Доситејем, али и Вуком и грађанским песмарицама. Оно што зовемо ланац науке снажно је присутно у овим редовима – спремност да се набави текст, купи књига, фотографише, начини препис или копија и тако помогне рад оног другог. Иза стручних и научних радова, који су у првом плану, понекад провејава и лични тон, породичне прилике. Реч је, заиста, о пријатељским нитима које повезују „братственике по перу“, како је Боривоје Маринковић назвао једну од својих књига. Преко писама пред нама искрсава „приватна историја“, која пружа драгоцену допуну оном што су актери у преписци у науци урадили и која је понекад заиста важна за историју књижевности.

Као обавештен и поуздан приређивач Миливој Ненин писма је пропратио корисним коментарима, подацима и допунама, које помажу у осветљавању личних односа, културне климе или тадашњих дешавања. Као што је на самом почетку предговора написао: „Понекад о човеку једнако говоре и писма која прима, као и она која пише“.

Књига има 155 страна и подељена је на целине, назначене именима аутора писама: „Писма Предрага Палавестре”, „Писмо Влајка Палавестре”, „Писма Дејана Медаковића”, „Писма Александра Младеновића”и „Недатирана писма Александра Младеновића”. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.