У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Камашастра или Поуке о љубави“. Са санскрта је превео Светислав Костић, дугогодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу.

Матица српска, заједно са колегама са Филолошког факултета Универзитета у Београду, преузела је на себе важан задатак да организује превођење са санскртског оригинала и објављивање неких од фундаменталних текстова индијске културе и историје, као што су „Мануов законик“, као и „Артхашастра“, као и „Камашастра“ која је овог пута пред нама. Сва три списа, сваки на свој специфичан начин, јасно пратећи духовну (дхарма), материјалну (артха) или чулну (кама) сферу људског живљења, првенствено настоје да представе и пруже поуку у областима које, по индијским древним мислиоцима, представљају три основна задатка која би сваки појединац требало да оствари током свог живота. Пошто су са две претходне књиге, у много чему, области духовног и материјалног живљења већ биле покривене, на ред је дошла сфера чулног живота и љубави појединца, у индијској перцепцији исконске покретачке и стваралачке моћи, о чему првенствено говори спис „Камашастра“.

„Камашастру“ је у првим вековима наше ере, по предању, саставио брахман Ватсјајана, највероватније на основу неких још старијих списа који до наших дана нису сачувани, мада паралелно постоје мишљења да се иза тог имена крије колективно ауторство. Основна намера аутора овог дела била је да створи неку врсту приручника за васпитање и одрастање младих људи који су у вишим слојевима и у урбаној средини античког индијског друштва постепено преузимали улогу стубова домаћинства, док је, како указује овај спис, правилно уређен емотивни и сексуални живот и однос мушкарац-жена био снажан гарант стабилности и духовног и материјалног процвата сваке такве заједнице. Према томе, како можемо видети кроз читаву Камашастру, чулна сфера живота се непрекидно посматра и тумачи као нерскидива целина духовног и материјалног преображаја појединца, породице и читавог друштва, док се знање представљено у овом делу износи у виду кратких поука (сутра) како треба правилно поступати у личном животу као огледалу свачијег друштвеног статуса.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и др Јован Чавошки, а објављена је као пета књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.