У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига Владимира Вујића Величина и опадање евроамеричке културе и криза света. Књигу је приредио и предговор написао Владимир Димитријевић.

Владимир Вујић (1886–1951) коаутор виталистичко-прагматистичког манифеста „Нови хуманизам“ и аутор „Спутане и ослобођене мисли“, био је српски филозофски писац, преводилац и књижевни критичар. Ученик Михаила Петровића Аласа у области математике и Божидара Кнежевића у области филозофије, Вујић је еволуирао од следбеника идеја Анрија Бергсона и Вилијама Џејмса, преко прихватања историософије Освалда Шпенглера, до усвајања хришћанске мисли и идеологије „светосавља“, као, по Николају Велимировићу, „православља српског стила и искуства“.

Пред читаоцем ове књиге су текстови Владимира Вујића у којима се он бави кризом Европе и европоцентризма у међуратној мисли самих Европљана. Основне тезе свог погледа на овај проблем Вујић нуди у тексту „Тржиште и храм (Криза евроамеричке културе и криза света)“, који осветљава и остале огледе објављене у овој књизи. У поглављу „Књижевност и криза културе“ пратимо Вујићеве ставове о улози значајних књижевника у тумачењу епохе: ту је први Анатол Франс, писац из доба у коме Европа није сумњала у себе, и када је изгледало да ће њен монтењевско-просветитељски космополитизам бити трајан; одмах затим, Лав Толстој, човек који је уметности поставио захтеве морала, одбацујући ларпурлартистичку „одвезаност“ у сваком њеном облику; и, наравно, Достојевски, кога Вујић не сматра само писцем него и пророком, што за Запад не разуме, али кога ће Словени, градећи будућност човечанства, одлично разумети, не само као писца него и у државотворној и културотворној пракси.

У поглављу „Читање кризе“, дати су Вујићеви текстови који се баве кризеолошком мишљу Мигела де Унамуна, Жилијена Бенде, Гуљерма Ферера, Ј. Л. Фишера, Хермана Кајзерлинга, Пола Валерија. Поглавље „Човек, техника и пропаст Запада“ доноси два Вујићева огледа о Шпенглеру.

У поглављу „Постоји ли трећи пут?“ дат је оглед „Видовданска размишљања о култури“, који је нека врста сазирања алтернативног културног модела који би Словене зауставио да не иду у корак са остатком Европе, која је, по Вујићу, потонула у мрак без освита. Зарад контекстуализације Вујићеве мисли, потписник ових редова је, на крају, понудио оглед „Траговима биографије“.