Отворена врата Матице српске

Организоване посете ученика и студената

Настављајући своју просветитељску мисију започету давне 1826. године, Матица српска је, у сарадњи са Заједницом гимназија Србије, сачинила посебан програм за организоване посете ученика гимназија и средњих стручних школа, са циљем да се млађим генерацијама представе праве и трајне вредности, које већ два века настају у оквиру најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Програм обухвата посету главном седишту Матице српске у задужбинском здању Марије Трандафил у Новом Саду, Галерији Матице српске и новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”.

У задужбинском здању Марије Трандафил је за групе до 50 ученика предвиђена пројекција филма о Матици српској (у Свечаној сали или Мултимедијалној сали), разгледање Пантеона који обухвата стотинак портрета часника, добротвора и чланова Матице српске (Јован Хаџић, Сава Текелија, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Михајло Пупин, Никола Тесла и др.), као и збирку рукописа. За мање групе могу се организовати посете научним одељењима у којима се припремају капитална издања (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Правопис српскога језика, Речник српскога језика и др.), уредништву Летописа, Рукописном одељењу и др. За групе веће од 50 ученика у Свечаној сали (са 150 места) се организују пројекције филма о Матици српској и краћа обраћања стручних сарадника.

У Галерији Матице српске, на новосадском Тргу галерија, која располаже импресивним фондом од око 7.000 уметничких дела, посетиоци могу видети сталну поставку која илуструје развој српске уметности од XVI до XXI века. Осим тога, Галерија организује изложбе у сарадњи са другим музејима и институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком, осим популарних тумачења сталне поставке Галерија организује стручна предавања, промоције књига, концерте, пројекције филмова и др.

У репрезентативној згради Гимназије „Јован Јовановић Змај” посетиоци могу видети Кабинет за биологију који представља изузетну реткост јер је добрим делом сачувао мобилијар са почетка XX века. У поткровљу Гимназије налази се школски музеј, најстарија музејско-педагошка јединица на простору старе Југославије, где се посетиоци на основу архивских докумената, фотографија и бројних артефаката могу детаљно упознати са славном историјом ове школе.

Целокупан програм је бесплатан, као и пратеће промотивне публикације Матице српске и Галерије Матице српске.

Посете се договорају са стручном службом Матице српске за протокол и односе с јавношћу, најмање петнаест дана раније. Најаву треба послати препорученом поштом на адресу Матица српска, 21000 Нови Сад, улица Матице српске број 1, са назнаком: за организоване посете, или електронском поштом на адресу: ms@maticasrpska.org.rs

Стручној служби Матице српске треба доставити списак ученика и податке о наставницима и другим одговорним лицима која долазе у њиховој пратњи.

Детаљније информације се могу добити на тел. 021 527 622.

ПРИЛОГ

МАТИЦА СРПСКА

Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна установа српског народа, која у континуитету делује готово два века. Основана је у Пешти 1826. године. Њени оснивачи су сматрали да треба организовано радити на томе да се Срби након вишевековне турске окупације поново укључе у савремене европске токове. Зато је деловање Матице од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године, који се данас сматра најстаријим живим књижевним часописом у свету. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Четрдесетих година XIX века одлучено је да се у оквиру Матице створе услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа којa je представљала својеврсно сведочанство о историји народа. У исто време настајала је збирка портрета. У њој су добили место писци, народни трибуни, светски познати научници, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске. Управо захваљујући широкој подршци из народа Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената који су чинили основу будуће интелектуалне елите.

Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи тог времена.

Матица српска данас има око 2000 сарадника. Они су укључени у више десетина пројеката, у оквиру седам научних одељења, припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис… Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века. Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске, чија су издања у југоисточној Европи деценијама била препознатљива по иницијалу МС, иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области.

Матица српска сваке године додељује награде за достигнућа у различитим областима културе и науке.

Научна одељења Матице српске

  • Одељење за књижевност и језик
  • Лексикографско одељење
  • Одељење за друштвене науке
  • Одељење за природне науке
  • Одељење за ликовне уметности
  • Одељење за сценске уметности и музику
  • Рукописно одељење

Научни часописи

  • Зборник Матице српске за књижевност и језик Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
  • Зборник Матице српске за славистику
  • Зборник Матице српске за класичне студије
  • Зборник Матице српске за друштвене науке
  • Зборник Матице српске за историју
  • Зборник Матице српске за природне науке
  • Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
  • Зборник Матице српске за ликовне уметности
  • Темишварски зборник

Матица српска је била узор многим народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка 1831. године, Матица илирска 1842 (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године.

Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева света.

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Галерија Матице српске основана je 1847. године у Пешти, у окриљу Матице српске, најстаријег културнoг, књижевног и научног друштва код Срба. Предлог да се оснује Српска народна збирка (Музеум) дао је Теодор Павловић, тадашњи секретар Матице српске. Језгро будуће уметничке колекције Музеја, данашње Галерије Матице српске, чини колекција породичних портрета коју је Сава Текелија, велики српски добротвор и први доживотни председник Матице српске, са целокупном својом имовином 1840. године завештао Матици српској. Оснивање Музеја одмах је обнародовано у Српским народним новинама, што је уједно био и позив свим „родољубивим грађанима” да новооснованом Музеју „поклањају или поверавају на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку”.

Музејске збирке су се постепено попуњавале, уз честе апеле на родољубиво грађанство. По пресељењу Матице српске у Нови Сад 1864. године пренесена је до тада прикупљена збирка, која је први пут приказана јавности 1933. године, када је Музеј Матице српске коначно озваничен. Музеј је деловао као комплексна збирка са фондом прикупљених археолошких, нумизматичких и етнографских предмета, док је уметничка збирка чинила посебан део. Године 1947. новооснованом Војвођанском музеју су уступљене све збирке Музеја Матице српске осим уметничке, која је добила статус посебне збирке са називом Галерија Матице српске. Од 1958. године, када се уселила у данашњу зграду у центру града (зграда бивше Продуктне берзе из 1926/1927. године) и отварањем сталне поставке српског сликарства XVIII и XIX века Галерија Матице српске почиње да делује као самостална установа. Доградњом сале на другом спрату 1992. године стекли су се услови за излагање збирке српске уметности прве половине XX века. Стална поставка, представљена у три целине, хронолошки приказује српску националну уметност од XVI до XX века и њено уклапање у савремене токове европске уметности.

Племенити гест даривања који је започео Сава Текелија наставили су потоњи посленици – председници, чланови и поштоваоци Матице српске, као и родољубиви грађани, колекционари, уметници, који су својим даровима, завештањима и прилозима настојали да обогате њене уметничке збирке. Током свог постојања Галерија је израсла у јединствену националну музејску установу чији уметнички фонд, са богатом збирком српске уметности од XVI до XXI века, приказује настанак, развој и достигнућа српске уметности и указује на положај и место српске културе и уметности у европском контексту. Од укупног броја уметничких дела (око 7.000) у Галерији Матице српске једну трећину чине поклони и завештања, захваљујући којима је Галерија до данас формирала 58 поклон-збирки које носе имена својих дародаваца.

Поред сталне поставке, у Галерији се приређују повремене изложбе из фонда: изложбе које се баве појавама везаним за националну уметност од XVI до XXI века, изложбе поклон-збирки дародаваца, као и изложбе у сарадњи са другим музејима и институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком, осим популарних тумачења сталне поставке Галерија организује стручна предавања, промоције књига, концерте, пројекције филмова и др. У оквиру своје врло богате издавачке делатности Галерија објављује каталоге изложби и друге пригодне публикације и монографије из области националне уметности назначеног периода.

Галерија Матице српске активно учествује у ширим пројектима заштите наслеђа у сарадњи са другим институцијама и доследно промовише резултате и домете рада кроз организацију стручних скупова и радионица.

Посебан сегмент рада Галерије Матице српске представљају едукативни програми и креативне радионице за децу у којима се на занимљив и пригодан начин деци приближавају српска национална уметност и културна баштина. Највећи део ових активности одвија се у Дечјој соби, специјално опремљеном простору за најмлађе.

За радове на адаптацији и формирању нових сталних поставки XVIII, XIX и прве половине XX века Галерија Матице српске је 2010. године добила награду НК ИКОМ-а Србија за пројекат године.

ГИМНАЗИЈА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ” У НОВОМ САДУ

Под бројем четири у Улици Златне греде налази се монументално здање Гимназије „Јован Јовановић Змај”, дело познатог инжењера Владимира Николића из 1900. године. Прича о образовању у овом делу Улице Златне греде започиње почетком XVIII века. Према данас познатим писаним историјским изворима школа се на овом простору први пут помиње 1703. године као Српска православна основна школа.

На темељу те основне школе владика бачки Висарион Павловић је 1731. године основао латинско-славенску школу под називом „Петроварадинска рождество-богородична гимназија”. Десет година касније, захваљујући огромном пожртвовању владике Павловића и Новосадске црквене православне општине, гимназија је прерасла у Духовну академију под називом „Collegium Vissariono-Pavlovicsianum Petrovaradiniense”, која је била претеча прве високошколске институције код Срба.

Следећа важна етапа у развоју Гимназије збила се 1810. године, када је племенити Сава Вуковић великим даром омогућио обнављање рада православне гимназије у Новом Саду. Векови су почели да се нижу, смењивале су се разне државе и друштвена уређења, али образовно-васпитни процес на том простору никада није престао. Кроз успешан вишевековни рад Гимназија је изнедрила и образовала бројна поколења која су својим радом оставила неизбрисиви траг на развоју српске културе и науке.

Данашње гимназијско здање саграђено је у неоренесансном стилу. У приземном холу изведени су медаљони са ликовима Доситеја Обрадовића, барона Милоша Бајића, Јована Текелије, Саве Вуковића, барона Јозефа Етвеша и Јана Амоса Коменског. У вестибулу, који води према свечаној сали Гимназије, налазе се плоче посвећене бившем директору и професору гимназије др Павелу Јозефу Шафарику и великом добротвору барону Милошу Бајићу. Изнад ових плоча поносно се вијори гимназијска застава из 1816. године. У свечаној сали, која је урађена у по угледу на италијанске ренесансе палате, могу се видети портрети личности значајних за развој гимназије и школства код нас (Свети Сава, Сава Вуковић, барон Милош Бајић и краљ Александар I Карађорђевић). Кабинет за биологију представља изузетну реткост јер је добрим делом сачувао мобилијар и експонате са почетка XX века. У поткровљу гимназије налази се школски музеј, најстарија музејско-педагошка јединица на простору старе Југославије, где се посетиоци на основу архивских докумената, фотографија и бројних артефаката могу детаљно упознати са славном историјом ове школе.