У организацији Матице српске, Српског просвјетно-културног друштва Просвјета Теслић и Општине Теслић у овом граду је од 3. до 6. априла одржана манифестација „Дани Матице српске у Теслићу”, која је уприличена поводом дана Општине Теслић. По доласку у Теслић делегацију Матичиних делатника примио је начелник Општине Теслић др Милан Миличевић. Првог дана у просторијама Просвјете мр Драган Тубић је одржао предавање „Усора у средњем веку”. Наредног дана уприличена је посета најстаријој школи у теслићком крају ‒ ЈУ ОШ „Јеврем Станковић” у Чечави. Након тога у амфитеатру ЈУ СШ „Јован Дучић” у Теслићу ученицима и наставницима мр Драган Тубић говорио је о историји и пословима Матице српске, док је мр Дејан Милорадов причао о раду Одељења за књижевност и језик.

У вечерњим сатима генерални секретар Матице српске др Милан Мицић у просторијама Просвјете представио је књигу „Незапамћена битка: српски добровољци у Русији 1914‒1918” и истакао допринос добровољаца из усорско-теслићког краја. У суботу 5. априла у просторијама Просвјете одржан је први научни скуп „Историја и култура српског народа у усорско-теслићком крају”. Испред Матице на скупу су своје радове представили др Милан Мицић, мр Дејан Милорадов, мр Драган Тубић, Богдан Шекарић и Матија Перовић, док су у име домаћина говорили Богомир Ђукић, Алекса Касаповић, Тадија Никчевић, Бранка Трифуновић и Јелена Рељић. Учесници научног скупа имали су прилике да виде и рад „Просвјетине школе ћириличне калиграфије”, коју води Даница Веселиновић из Београда. На свечаној академији поводом дана Општине Теслић генерални секретар Матице српске уручио је захвалнице Просвјети и начелнику Општине за сарадњу с најстаријом књижевном, културном и научном институцијом српског народа. Последњег дана за представнике Матице српске уприличен је радни излет на Вучју планину.

Организациони одбор Такмичења из Српског као нематерњег језика објавио је 27. фебруара 2025. године да се такмичење из овог предмета на свим нивоима (школском, окружном и републичком) одлаже док се не стекну повољнији услови за његову реализацију.

Како ни до 7. априла 2025. године нису отклоњене околности које отежавају равноправно учешће ученика (настава је у неким школама и даље нередовна, обустављена или се изводи у скраћеном облику), као и због ограничених временских и организационих ресурса (немогућности благовременог одређивања школа домаћина, састављања комисија за дежурство и прегледање радова, и припрема осталих елемената у сложеној реализацији), Организациони одбор је донео одлуку да се Такмичење из Српског као нематерњег језика у школској 2024/25. неће одржати.

У оквиру издавачке делатности Одељења за друштвене науке Матице српске објављени су Сабрани списи Јованa Б. Јовановићa, прва систематизована збирка текстова заборављеног српског историчара и конзервативног политичког мислиоца који је живео од 1875. до 1930. године. Рођен у официрској породици са породичним везама са династијом Обреновић, Јовановић се школовао у Београду, Минхену, а докторирао је у Берлину 1901. код историчара Ханса Делбрика (1848–1929). По повратку у Србију од 1902. до 1904. године био је професор Војне академије, а због отворене критике нових власти и завереника у Мајском преврату је пензионисан. Остатак живота провео је као слободни аутор који је писао историографске и политичке текстове. Био је велики познавалац не само немачке већ и француске и британске историографије. Најпознатија дела су му: Увод у новију историју ратне вештине (1905); Ранкеово схватање историје (1906); Постанак енглеске поморске силе (1911); Наполеон I (прва биографија неког српског аутора о чувеном француском владару, објављена 1925. године). У политичком смислу, Јовановић је оставио вредне текстове у Недељном прегледу, листу који су уређивали Милета Новаковић (син Стојана Новаковића) и Живојин Перић, као и у другим часописима. У овим текстовима, Јовановић се показао као врстан познавалац међународних односа, оштар критичар радикалског разумевања парламентарне демократије у Србији од 1903. до 1914. године, а такође је, као аустрофил и германофил, исказивао и резервисаност према радикалској концепцији ослањања на Русију. Преминуо је 21. децембра 1930. Био је ожењен Лепосавом (дев. Ненадовић) и имао је две кћери: Марију и Јелену. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Књигу су уредили проф. др Михаел Антоловић (редовни професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду) и мср Петар С. Ћурчић (истраживач сарадник Института за европске студије у Београду). Поред текстова Јована Б. Јовановића који су подељени у четири целине (Историјски радови; Из историографије, теорије и методологије; Политички списи и Разно), приређивачи су написали и предговор и поговор. Поред тога, Сабрани списи садрже и библиографију Јована Б. Јовановића и регистар. Рецензенти за ово дело били су др Миша Ђурковић (научни саветник Института за европске студије), проф. др Душко М. Ковачевић (редовни професор у пензији Филозофскоф факултета Универзитета у Новом Саду), проф. др Милош Ковић (редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду) и проф. др Саша Марковић (редовни професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду). Штампање ове књиге помогли су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу АП Војводине.

Са почетком од 19 h, у оквиру Музичких вечери Матице српске новосадска публика је 26. 3. 2025. имала прилику да ужива у посебном концерту посвећеном великом песнику српског романтизма, Бранку Радичевићу. Уметнице које су извеле бројне композиције инспирисане Бранковим делима биле су Весна Аћимовић, сопранисткиња, и Маја Грујић, пијанисткиња.

Весна Аћимовић рођена је у Сомбору. Дипломирала је 2002. са највишом оценом на Академији уметности у Новом Саду, у класи примадоне, проф. мр Вере Ковач Виткаи. Звање магистра уметности стекла је 2008. у класи проф. др Милице Стојадиновић а докторске студије на Катедри за певање на Академији уметности у Новом Саду окончала 2019. оценом 10. Током школовања освајала је бројна признања и награде. Од 2001. хонорарни је сарадник Опере Српског народног позоришта и од тада је остварила бројне улоге. Имала је бројне успешне концерте у Немачкој ,Аустрији, Мађарској, Италији, Румунији, Хрватској, Словенији, Црној Гори… Од 2015. члан је Удружење уметника „Високо Ц“ које се бави неговањем опере за децу (отпевано преко 4000 представа). Од 2002. се бави вокалном педагогијом као професор соло певања у музичкој школи „Исидор Бајић“. Награду Извршног већа АП Војводине за менторство примила је 2009. а исте године је издала и CD под називом „Словенска музика“. Запослена је на Академији уметности у Новом Саду од 2007. Члан Камерног ансамбла „Барокне краљице и хероине“ постале је 2018. Негујући српску соло песму, новосадској публици је приредила Вече вокалних дела Петра Коњовића и Станојла Рајичића и премијерно тада извела у Новом Саду 2020. циклус за сопран и оркестар „Тражим помиловање“ Станојла Рајичића – након 40 година постојања дела, уз сарадњу са пијанисткињом Мајом Грујић у организацији КЦВ „Милош Црњански“. Од 2021. члан је камерног ансамбла „Камерна резонанца“ са којим је априла 2022. извела несвакидашњи музички програм „Вече вокализа“ где је виртуозност људског гласа била приказана као равноправан чинилац у оквиру музичког ансамбла. По позиву су јуна 2023. гостовали на XXXII IBLA Foundation’s IBLA GRAND PRIZE ’23, Интернационалном музичком такмичењу на Сицилији где су проглашени за изузетне уметнике, и као награду добијају позив за тронедељну турнеју по САД и вечерњи концерт у најпрестижнијој дворани света Карнеги холу у Њујорку. Била је члан жирија на многим такмичењима. Након вишегодишње веома успешне сарадње, јануара 2025. добила је почасну титулу доживотне солисткиње Српске омладинске филхармоније Naissus.

Маја Грујић, пијанисткиња, завршила је Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду у класи проф. Лидије Николић. Клавир је дипломирала 1989. на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Зорице Димитријевић Стошић. На истом факултету 1995. завршила је специјалистичке студије из камерне музике у класи проф. Оливере Ђурђевић. У току студија добила је специјалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. Тако у својству студента демонстратора учествује као клавирски сарадник у класи соло певања проф. Бисерке Цвејић. Била је корепетитор у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а од 1993. ради на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник-корепетитор. Радила је у класама соло певања проф. Бисерке Цвејић, проф. Вере Ковач Виткаи и проф. Љиљане Лишковић. Сада је самостални стручни сарадник у класи проф. др Милице Стојадиновић и проф. Жељка Лучића. Учествовала је као клавирска подршка студентима на свим испитима и концертима у оквиру студија од основних, мастер до докторских, као и на бројним нашим и међународним такмичењима. Учествовала је и на познатим уметничким фестивалима (НОМУС, ТАЈЈ, ОКТОХ, СОМУС, Тиски цвет, Интер вокс фестивал (Осијек), АФЕСТ, Нови Сад). У саставу ансамбла „Камерна резонанца” учествовала је на такмичењу Фондације Ибла на Сицилији 2023. и том приликом ансамбл је освојио прву награду са реализацијом турнеје у четири америчке државе: Вирџинији, Арканзасу, Даласу и Њујорку, са завршним концертом у Карнеги холу у Њујорку. Наступала је у иностранству у престижним концертним просторима. Снимала је за Радио и Телевизију Нови Сад и Београд. У току своје уметничке каријере, интересовала се за свирање на оргуљама, те је завршила мастер курс код професора А. Галуна. Одржала је више концерата у сарадњи са певачима, свирајући оргуље у црквама у Новом Саду, Суботици, Сомбору и Бездану.

Приликом представљања концерта „Бранку с љубављу“ Матичиној публици, Весна Аћимовић је рекла:
„Стихови Бранка Радичевића звуче као суптилна струна са топлим лирским резонанцама и трајно се простиру у простору српске поезије. То јесте привукло разне афирмисане и мање афирмисане композиторе да у синтези створе чаролију и пруже управо нама интерпретаторима могућност за стварање неке уметничке магије“

Уметнице Аћимовић и Грујић створиле су ову магију комбинујући старе, већ прослављене композиторе попут Даворина Јенка и Јосифа Маринковића, са премијерним извођењима савремених, младих талената чија се каријера успешно развија на интернационалном плану (Ивана Војновић, Станислава Гајић, Јулија Бал). Колико се Бранкови стихови могу различито музички интерпретирати најбоље је показала композиција „Певам дању, певам ноћу“ коју сви знамо у верзији Корнелија Ковача коју је отпевао Здравко Чолића. Сасвим супротно веселој песми која је део поп-културе бившег југословенског простора, Јулија Бал је своју маестралну музичку интерпретацију стихова претворила у најдубљи израз туге за онима којих више нема. Уз певачко-глумачки перформанс Весне Аћимовић и емотивно слојевиту клавирску пратњу Маје Грујић, слушамо „И што ’оћу, оно могу, Само једно још не могу… Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице“ као ламент који сви у себи за неким драгим носимо. Бранко је свој кратки стваралачки век проживљавао болно свестан близине сопствене смрти, али му то није сметало да, поред елегичних, остави за собом и доста љубавних песама које су отворено славиле путеност и сусрете љубавника. То је било врло привлачно за композиторе, па смо песму „Укор“ чули у две верзије, а „Девојку на студенцу“ чак три пута – у оквиру новосадске премијере „Диптиха“ Иване Војновић (1967), у верзији коју је компоновао Станојло Рајичић (1910–2000) и на крају као традиционал, добро утемељен у народној и староградској музици, под називом „Кад сам синоћ овде била“. Уметнице су ову потоњу верзију извеле као бис, позвавши публику да им се придружи, чиме је концерт завршен у атмосфери топплој и присној као што је и Бранкова поезија. Ако сте концерт пропустили, можете га послушати на линку.

У уторак, 25. марта 2025. године, са почетком у 12 часова, Матица српска је гостовала у Српској кући у Подгорици. Одржана је академска трибина „200 година Матице српске“ посвећена двовековном трајању ове најстарије српске културне и научне институције. О значају Матице српске за очување језика, књижевности и националног идентитета говорили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, и Селимир Радуловић, главни уредник Летописа Матице српске. Истог дана, са почетком у 19 часова, Матица српска је гостовала у Никшићу. Представници Матице српске су, представљањем Летописа Матице српске, најстаријег часописа у Европи који до наших дана излази у континуитету, говорили о вредностима на којим је формирана Матица српска. Овим културним манифестацијама присуствовали су бројни гости, културни и научни делатници, професори, свештенство, као и господин Момо Копривица, потпредседник Владе Црне Горе, и господин Марко Ковачевић, председник Општине Никшић.