У петак 29. новембра 2024. године Матицу српску је посетио господин Дејан Парчетић, државни секретар Министарства информисања и телекомуникција Републике Србије. Госта је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. На састанку је разговарано о будућим прославама великих јубилеја Матице српске који нам предстоје. Државни секретар је истакао важност Матице српске као једне од најзначајнијих институција за српски народ и очување српског културног и националног идентитета.
Истог дана у Библиотеци Матице српске од стране координаторке Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емине Бековић и Сандре Бакић одржано је интерактивно предавање „Безбедност деце на интернету”. Центар је формиран 2017. године у Министарству информисања и телекомуникција и бави се пријавом дигиталног насиља, пружања подршке у решавању проблема везаних за злоупотребу података, непримереног и нелегалног садржаја и осталих опасности које деца и млади могу да искусе на интернету. Едукација представља наставак успешне сарадње Министарства информисања и телекомуникација и Библиотекарског друштва Србије. Присутне је поздравио и државни секретар Дејан Парчетић.

У сарадњи Матице српске, Удружења „Суматра“, Банатског културног центра из Новог Милошева, Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и Српског народног позоришта, а уз помоћ АП Војводине – Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Министарства културе и Града Новог Сада, по шести пут је одржана традиционална манифестација „Дани Милоша Црњанског“ од 28. до 30. новембра 2024. године у Матици српској и Банатском културном центру.

Програм ове манифестације почео је уводним предавањем Ивана Негришорца „Милош Црњански и ‘Летопис Матице српске’“. Предавање је било посвећено везама „Летописа Матице српске“ и Милоша Црњанског. Пре свечаног отварања манифестације присутни су минутом ћутања одали пошту проф. др Зорану Ђерићу, председнику Програмског одбора манифестације „Дани Милоша Црњанског“. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након предавања, свечано је отворена виртуелна изложба „Виртуелни музеј Милоша Црњанског“, чији су аутори Огњен Поповић, Страхиња Милутин и Драгослав Вугделија. О изложби су говорили Огњен Поповић и Страхиња Милутин, док су присутни гости и чланови Матице српске имали прилику да се „прошетају“ кроз виртуелни музеј. Изложба на иновативан начин представља живот и стваралаштво Милоша Црњанског, приказујући његово одрастање, књижевни и културни рад. Посебан утисак оставља могућност да се чују стихови у интерпретацији самог Црњанског, што изложби даје јединствен и интерактиван карактер.

Наредни програм у оквиру ове манифестације окупио је познате песнике. У програму „Песници у Матици српској“ учествовали су Игор Мировић, Иван Негришорац, Милица Бакрач, Ненад Шапоња и Селимир Радуловић, а програм је водила Милена Кулић. Истог дана песници су гостовали у новосадским гимназијама („Јован Јовановић Змај“, „Исидора Секулић“, „Лаза Костић“, „Светозар Марковић“). Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Другог дана манифестације, 29. новембра 2024. године, одржан је округли сто „Ембахаде – питање књижевног жанра“. Радни део округлог стола отворила је Милена Кулић, а своје радове изложили су Лука Кецман, Младен Шукало, Милан Громовић, Александра Лазић Гавриловић, Настасја Писарев и Милена Кулић.

Исто вече, одржан је програм „Поетско уздарје Милошу Црњанског“. Поезијом и прозом су се представили млади песници, чланови и сарадници Омладинског одбора Матице српске. Програм је водила Милена Кулић, а својим делима представили су се Урош Павлов, Стефан Басарић, Милош Михаиловић, Маријана Јелисавчић Карановић и Милена Кулић. Програм је био посвећен песнику Зорану Ђерићу, па су присутни имали прилику да чују и његове стихове. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након поетског програма свечано је отворена изложба академског сликара Угљеше Цолића „Путевима Милоша Црњанског“. О изложби су говорили аутор и Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске. Сви заинтересовани изложбу могу погледати у фоајеу Матице српске до 6. децембра 2024. године.

Манифестација је настављена у Банатском културном центру у Новом Милошеву где је представљен роман Љетопис проклетога цара Дукљанина Будимира Дубака, који је ове године добио награду „Бескрајни плави круг“ за најбољи роман 2024. године. У Банатском културном центру отворена је виртуелна изложба „Виртуелни музеј Милош Црњански“ Огњена Поповића, Страхиње Милутина и Драгослава Вугделије.

Наставак манифестације биће 5. децембра када ће бити одржан програм „Апотеоза песника, соло песме“ Јасмине Митрушић, Николе Лукића и Милице Кеча и 20. децембра када ће у Матици српској бити одржано свечано уручење награде „Бескрајни плави круг“ Будимиру Дубаку.

Дана 27. новембра 2024. године, с почетком у 12 часова, у Сали за седнице Матице српске у организацији Одбора за исељеништво Матице српске одржано је представљање књиге „Еволутивна економска географије“ проф. др Мирослава Јовановића. О књизи су говорили: проф. др Драган Станић, председник Матице српске; Игор Мировић, економиста, политичар и књижевник; Зоран Колунџија, оснивач и директор издавачке куће „Прометеј“; и аутор. Приказујући књигу проф. др Мирослава Јовановића, говорници су истицали и указивали на значај публикације не само за стручну, него и за ширу друштвену јавност. Аутор је изнео све оне битне елементе на којима почива економија сваког друштва, коју непрестано треба усавршавати и еволутивно посматрати.

Проф. др Мирослав Јовановић, најпознатији је и најобјављиванији српски економиста у свету. Професор је на женевском, те предавач на бројним светским универзитетима. Дугогодишњи је радник у Уједињеним нацијама и једини српски аутор преко 25 књига из економије на енглеском језику код најугледнијих и врхунских светских издавача, чија се дела користе као уџбеници од Србије до Токија. Добитник је једне од најпрестижнијих азијских награда за економију. Члан је бројних стручних удружења и асоцијација, као и члан Савета Одбора за исељеништво Матице српске.

Након исцрпног представљања књиге и својеврсног предавања, које је праћено са великом пажњом публике уследила су и бројна питања на која је аутор одговарао. Оваквом промоцијом додатно је обогаћен програм Матице српске, као и рад Одбора за исељеништво, који настоји повезати бројну српску научну популацију која је у исељеништву, у односу на матичну земљу.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је новембарски број Летописа Матице српске (год. 200, књ. 514, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Максимовића, Предрага Бјелошевића, Славка Гордића, Милутина Лује Данојлића, Наташе Бундало Микић, те превод поезије Џорџа Валаса. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марије Слободе о Јовану Грчићу Миленку, Александра Гајића о Моми Капору и Нине Стокић о Душану Ковачевићу. Тема рубрике „Сведочанства” је поезија Мирослава Максимовића о којој пишу: Радивоје Микић, Богдан Ракић и Слађана Илић, књига „Повест, приче, докази – Кроз Трешњевицу и векове” Милосава Божића о којој пише Радомир Батуран, те Никол Марић Хавиланд кроз перо Јована Попова. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Андреа Беата Бицок, Лазар Букумировић, Павле Зељић, Предраг Јакшић и Милан Радоичић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка