На помен речи „речник”, већини су прва асоцијација они енглеско-српски који су се штампали у великим тиражима и носили у џепу кад устреба. Е, такви речници се препознају и признају. А српско-српски? Шта све неће измислити! Зар има потребе „преводити” рођени језик који сви знамо?! Међутим, може се десити да један Нишлија стрепи шта ће добити код свог пријатеља у Војводини кад му овај каже да доноси ждрепце за који минут? Изгледа да би се у овој ситуацији покајао што је некада помислио да је једнојезични речник бесмислен и беспотребан, јер Нишлија не би био забринут да је знао да ће се код пријатеља слатко најести ташака са сиром. Негде ће се у Војводини љубитељи варенике напити млека, а негде ће се опити куваном ракијом. Ако дангубите, тамо вам могу рећи да сте мрљедина. Такође, продуценти се неће лепо провести ако кажу да се баве продуцирањем, јер продуцирати значи некога изазивати.

У „Речнику српских говора Војводине” могу се наћи занимљиве речи из прошлости које је стотину ентузијаста бележило на близу 200.000 картица око 30 година у 300 села са староседелачким становништвом и у више српских села у Мађарској и Румунији. Лексикографско одељење Матице српске их је обрадило у речнику и удахнуло живот јер су страховале од заборава. Тим лексикографа чинили су Светлана Вареника, Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, Ивана Ћелић и Драгољуб Петровић.

Наставак текста Кристине Пантелић који је објављен у „Политици“ у недељу, 23. 10. 2022. године можете прочитати овде. Речник можете купити на Сајму књига у Београду са сајамским попустом (штанд Матице српске, хала 1).