Рођен у Београду 24. 3. 1963.год. Дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду 1987.год., са просечном оценом 9,64 (дипломски 10). За примарну област стручног и научног рада одабрао историју архитектуре деветнаестог и двадесетог века. Магистарски рад ,,Живот и дело архитекте Момира Коруновића (1883-1969)“ одбранио 1991.год., а докторски рад ,,Једaн век националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века)“, одбранио на матичном одељењу 1995.год. код ментора академика Војислава Кораћа и проф.Марице Шупут. Од 1989.год. запослен као асистент-приправник на предмету Историја архитектуре истог одељења, а од 1991.год.унапређен у асистента. У 1996.год. унапређен у доцента, а јула 2001.год. у ванредног професора. Од октобра 2003.год. врши функцију шефа Катедре за историју архитектуре истог одељења. У јуну 2006.год. реизабран у звање ванредног професора Филозофског факултета. У децембру 2006. постао редовни професор.
Од 1988. до јуна 2006.год, у земљи и иностранству (САД, Русији, Украјини, Немачкој, Румунији, Холандији, Грчкој, Словенији) објавио 166 радова, укључујући осам књига (четири самосталне и четири у коауторству). Учесник 30 научних скупова међународног и националног значаја. За штампу приредио постхумну монографију др Дивне Ђурић-Замоло о српским женама архитектима и Конзерваторски извештај архитекте Момира Коруновића о делатности на Косову и Метохији од 1912. до 1962.год.
По позиву предавао на School of Art History of St Andrews University (Scotland) у децембру 2000.год.. Предавао и на Архитектонском факултету и Алтернативној академској мрежи у Београду. Сарађивао и на Факултету уметности у Приштини. Од децембра 2004.г.руководилац научних пројеката ,,Идеје српске уметности двадесетог века“ (у Министарству науке и заштите животне средине Републике Србије) и ,,Уметничка топографија градова“ у Матици српској. Сарадник ,,Српског биографског речника“ Матице српске и члан међународног научног пројекта ,,Темпус“. Децембра 2005.год.изабран за руководиоца научног пројекта ,,Програмске основе српске уметности двадесетог века“ у Министарству науке и заштите животне средине Републике Србије. Године 2006. изабран за уредника Зборника за ликовне уметности Матице српске и Секретара Одељења за ликовне уметности исте установе.Учествовао на више студијских боравака у Европи. Одржао више предавања у културним установама у Србији (Републичком заводу за заштиту споменика културе, Урбанистичком заводу, Музеју примењене уметности, Библиотеци града и Коларчевој задужбини у Београду, Музеју револуције у Новом Саду, Дому културе у Апатину, Народном музеју у Лесковцу, Урбанистичкој дирекцији у Нишу и др.)
Добитник награда за научну публицистику ,,Павле Васић“ (1997), ,,Иницијал“ (1997), годишње награде ,,УЛУПУДС-а“ (2000), ,,Салона архитектуре у Новом Саду“(2000), Велике награде ,,УЛУПУДС-а“ за 2003., Врховног савета Крима (за 2003.г.), Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије за рад на пројекту ,,Идеје српске уметности двадесетог века“ (2004.г.). Члан редакција часописа ,,Наслеђе“, ,,Новопазарски зборник“, ,,Милешевски записи“ и ,,Историја уметности“. Председник управног одбора Музеја примењене уметности у Београду. Рецензент више од двадесет научних монографија и ментор кандидатима на магистарским и докторским студијама на Филозофском факултету у Београду. Члан комисија за оцену и одбрану на различитим одељењима Филозофског факултета и катедрама Архитектонског факултета у Београду. Од 2003.год. ментор и испитивач на испиту за историчара уметности-конзерватора у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
Објављене књиге:
- Градитељство Лесковца и околине између два светска рата, Лесковац 1996 (коаутор С.Марковић)
- Момир Коруновић, Београд 1996.
- Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века), Београд 1997.
- Mihajlo Mitrović. Projekti, graditeljski život, ideje, Beograd 1999.
- Милан Минић – архитект и сликар, Пријепоље 2003 (коаутор С.Марковић).
- Архитектор высочайше двора. Н.П.Краснов, Симферополь 2003 (коаутори: Н.Н.Калинин, М.А.Земляниченко).
- L’Ambasciata d’ Italia a Belgrado e gli edifici Italiani in Serbia e Montenegro, Belgrado 2005 (коаутори: D.Borghese, D.Acović).
- Архитектор высочайше двора. Н.П.Краснов, Симферополь 2005 (коаутори: Н.Н.Калинин, М.А.Земляниченко, друго издање).
- Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд 2005.
- Jедан век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX- ХX века), Београд 2007 (друго допуњено издање).
- Архитектура и дух времена, Београд 2010.
Поред наведених књига објављено је 240 радова у часописима и зборницима са научних скупова.