У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Божица Младеновић, одржала је 14. новембра у 12 часова предавање „Култура у окупираној Србији 1915-1918”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Културни живот становника Србије био је заустављен већ са завођењем окупационе управе. Све што је у култури „носило” национално обележје представљало је опасност за окупациону војну власт и пропагирало „великосрпску” идеју која је уперена против Аустроугарске и Бугарске. Зато је забраном српског писма ћирилице, српске књиге, рада штампарија, па чак и делова српске народне ношње (шајкаче), окупациона власт намеравала да створи јединствену културу, састављену од елемената сопствене културе и културе окупираног народа. Под ударом наредби нашле су се и књиге, новине и часописи штампани ћирилицом, издавачка предузећа и штампарије. Све српске новине су забрањене, имовина издавачких предузећа конфискована, а издавачи интернирани. Периодично су објављивани спискови забрањених књига, новина, фотографија и литографија, часописа, ради пријављивања и прикупљања забрањених штампаних ствари. За време окупације излазиле су Београдске новине и Моравски глас. Окупациона власт запленила је разне уметничке и културне вредности из културне баштине српског народа. У ратним операцијама страдале су многе институције културе.