Седница Одбора за прославу Његошевог јубилеја одржана је 19. фебруара у 10 часова и 30 минута.
Седници су присуствовали: академик Матија Бећковић, председник, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, проф. др Драган Станић, потпредседници, академик Слободан Реметић, академик Љубомир Зуковић, проф. др Мато Пижурица, мр Ненад Остојић, проф. др Бранка Радовић, академик Светозар Кољевић, проф. др Срђа Трифковић, проф. др Ненад Макуљевић, проф. др Богољуб Шијаковић, Селимир Радуловић. Седници је председавао академик Матија Бећковић, председник.
На почетку седнице прочитано је писмо извињења због изостанка академика Влада Стругара.
Одбор је усвојио извештај о прослави Његошевог јубилеја уз мале допуне, као и одлуку да се извештај који је стигао од Друштва чланова Матице српске у Црној Гори прикључи. Договорено је да се радови који су били пријављени за научни скуп Његош у свом и нашем добу објаве, ове године, у Његошевом зборник Матице српске.
Поводом двестоте годишњице рођења Петра II Петровића Његоша прошле године објављене су две књиге споменице: Служба пустињаку цетињском Матије Бећковића (СКЗ и Српско културно друштво „Слово љубве” из Бара) и Његош, два века (беседе, есеји и песме о Његошу) приређивача Мира Вуксановића (Вукотић медија, Београд). О књигама су (19. фебруара у 12 сати у Свечаној сали Матице српске) говорили проф. др Драган Станић, проф. емеритус др Славко Гордић и аутори.
У Бећковићевој књизи сабране су беседе, песме и есеји о Његошу, али и један нови есеј: предлог да се Његош канонизује. Први такав предлог учинио је још 1910. владика Николај Велимировић, назвавши га страдалником за веру и великим мучеником, подсетио је Станић, уз опаску да одлуку о томе треба да донесе СПЦ. Матија Бећковић је истакао чињенице о посмртном Његошевог мучеништва и многе доказе да он треба да се придружи светим Србима. Његош већ јесте светац, али светац српског језика и српске књижевности, а његошевску драгоцену мисао и његошевску меру за стваралаштво у свом је делу сачувао Матија Бећковић; он је Његош нашега доба, закључио је Станић.
Његош – човек, владар, духовник, песник и небесник, а све се то види у необичној и лепој споменици коју је приредио Миро Вуксановић, рекао је Славко Гордић, истичући његов антологичарски труд и циљ. У овој се књизи може прочитати шта су о Његошу написали највећи српски писци и какве су му песме спевали, уз хронологију Његошевог живота и рада, а књига садржи и Вуксановићев есеј Његошева два века мука, на оба света. Може се сазнати и да је Његош био члан Матице српске и Друштва српске словесности (претече САНУ). Његош је највећи песник у српској књижевности, нагласио је Гордић и подсетио на Скерлићево запажање да је Његош истовремено и песник елите и песник пука.
Када се зарони у тихи океан речи, кроз све књижевне жанрове у којима се писало о Његошу на српском и другим језицима, таквих остварења има преко седамнаест хиљада, а биће их још много, рекао је Миро Вуксановић. Уз подсећање да је први текст о Његошу објавио Лукијан Мушицки, у Летопису Матице српске 1834. године, и да је зборник Његош – два века на преко пет стотина страна настао и уз помоћ људи из Библиотеке Матице српске.