Добитник специјалне награде 59. Београдског сајма књига, Издавачки центар Матице српске, 30. октобра 2014. представио је пето коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ уз учешће главног уредника Мира Вуксановића, др Марка Недића и професора емеритуса др Славка Гордића. Подршку овом националном пројекту дају Министарство културе РС и Покрајински секретаријат за културу, а медијски покровитељ је РТС.

Др Марко Недић је нагласио да се у многим стварима за последњих 20 година делимо, али не својом вољом и зато треба да се трудимо да се не делимо на своју штету. „Верујем да је ова едиција врло значајан допринос томе“, додао је Недић.

Носилац идеје, главни и одговорни уредник, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, један је од оних који су били најистрајнији и најупорнији да овај посао успе. Истакао је намеру ове едиције да из свих десет векова српске књижевности, почевши од првог српског писца Св. Саве па све до оних писаца 21. века који ће заслужити да буду у овој антологији, одабере, објави и прикаже све оно што је означило тај период и да прикаже где је све настајала усмена и писана српска књижевност. Антологија поштује принцип да писци могу имати двојну припадност, а основно мерило је језичка основа на којој су књиге настале, заједничка историјска баштина, традиција, вековно прожимање јужнословенских култура и сродност књижевног израза. Издавачи су, поштујући становиште српске историје књижевности, уврстили у едицију представнике дубровачке и бококоторске књижевности. Отуда је у петом колу, објављеном ове године, књига Џива Гундулића, дубровачког писца који је одавно део српске културе, а већо део књиге коју је приредила професор Злата Бојовић чине Гундулићеви спевови „Осман“ и „Сузе сина разметнога“.

Главнину петог кола чине писци 20. века, јер је српска књижевност у прошлом веку достигла такве домете да се нашла у равноправном односу с европским књижевностима. У оквиру едиције је „Књига о Његошу“ Исидоре Секулић коју је приредила Слободанка Пековић, као и дела Џива Гундулића, Ђорђа Марковића Кодера, Вељка Петровића, Десанке Максимовић, Меше Селимовића, Михаила Лалића, Бранка Ћопића, Душана Радовића и Павла Угринова.

Славко Гордић је цитирајући стихове Миодрага Павловића: „Пред нама је стуб сећања“, нагласио да је пред нама стуб културног сећања, нашег памћења и онога што је највредније у нашем наслеђу. Намера антологије је да се из десет векова српске књижевности одабере и публикује све оно што је у свом времену први књижевни знак, што је настајало на свим просторима где су Срби живели или сада живе, пишу и књижевно мисле на матерњем језику, додао је Гордић.

Такве едиције се објављују једном у веку, а успевају ако се најбоља и најпознатија остварења у националној књижевности осмотре на другачији начин, ако помере устајала гледишта и оживе заборављење вредности. „Верујем да у тој мисији успевамо“, закључио је Миро Вуксановић.