Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, објавили су II књигу I тома Српске енциклопедије (Беог – Буш). На тај начин заокружен је Први том (слова А и Б) националне енциклопедије, која је замишљена у десет томова.
Српска енциклопедија је национална енциклопедија општег типа, заснована на савременим научним и лексикографским знањима. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. Јасно постављеним циљевима, научним приступом и обрадом Српска енциклопедија настоји да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прикаже материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању. Иако највећи део свог садржаја посвећује обради свих области историје српског народа, енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани.
Српска енциклопедија описује природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет. Она показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва. То се пре свега односи на простор Србије као матичне државе, али и на све друге просторе на којима су Срби живели и данас живе.
Српска енциклопедија обрађује економски развој и савремени положај српског народа као битне чиниоце кретања, особености и стваралачког доприноса у појединим раздобљима друштвеног развитка. У историјској ретроспективи она указује на узроке неповољног економског развитка, али и на достигнућа привредног и друштвеног развоја српског народа, а укупну слику привредног положаја исказује како у оквиру појединих привредних грана и облика делатности тако и у оквиру територијалних схема од државног до регионалног нивоа.
Српска енциклопедија обрађује културу, њене особености и достигнућа, живот, обичаје, менталитет, религију и друге духовне вредности српског народа. Научним и историјским вредновањем његовог духовног наслеђа указује се и на прожимање са другим културама, посебно са културама Истока и Запада, као и са културама народа чији припадници живе са Србима у заједничкој држави или у непосредном окружењу. Рационалним и критичким приступом целокупном културном наслеђу, достигнућима свих наука и уметности, те техничко-технолошком развоју енциклопедија омогућује да савремене и будуће генерације добију реалну историјску слику о развитку и дометима српске духовности, њеним вредностима и значају за савремени свет, а на тај начин доприноси потврђивању историјске и друштвене свести српског народа.
Српска историја, испуњена је драматичним, трагичним, али и светлим догађајима, као и њиховим појединачним и институционалним творцима, предводницима и учесницима, који такође заузимају одговарајуће место у енциклопедији. То подразумева историју великих сеоба, настанка, развоја и пропадања државних творевина, успона и падова, ратова, буна, устанака, револуција и ретких мирнодопских раздобља, борби, победа и пораза, те самих актера ових догађаја и процеса.
О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор који су формирали Српска академија наука и уметности и Матица српска. Уређивачки одбор, који обавља све функције Централне редакције, има 24 члана. Уз то је било ангажовано 114 сарадника у оквиру 33 стручне редакције, као и 694 аутора текстова. Уређивачки одбор планира да за следећу годину припреми други том Српске енциклопедије који ће обухватити слово В. Пројекат се изводи уз помоћ Минстарства просвете и науке Републике Србије, а на основу посебног Закона о Српској енциклопедији из децембра 2005. године.