Програм обележавања јубилеја започет је 11. новембра у 15. часова у згради Текелијанума где се делегација Матице српске састала са представницима Српског института (Петар Ластић, Золтан Бада), Самоуправе Срба у Будимпешти (Борислав Рус) и Музеја Епархије будимске (Коста Вуковић). У делегацији Матице српске поред председника проф. др Драгана Станића били су и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић, потпредседници др Миодраг Матицки и проф. др Бранко Бешлин, секретар Одељења друштвених наука проф. др Љубомирка Кркљуш, управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски, директор Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Договорено је да се заједнички организује међународна научна конференција на тему српско-мађарских веза у култури. Конференција би била одржана крајем 2015. године. Предложено је да се Српски институт укључи у пројекат рестаурисања, научне обраде и презентације иконостаса бивше Саборне цркве у Табану (на том пројекту сада раде Музеј Епархије будимске и Галерија Матице српске), да се започне рад на књизи Српска књига у Будиму и Пешти, да се деца и омладина из Будимпеште укључе у такмичења, летње школе, радионице у Србији (уз предавања и менторски рад из српског језика, књижевности и историје, које би држали стручњаци из Матице српске).
Као резултат раније сарадње и ових разговора, у Српском културном клубу у Будимпешти потписан је Протокол о сарадњи између Матице српске и Српског института из Будимпеште. Протокол су потписали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и господин Петар Ластић, директор Српског института.
У таквој свечаној атмосфери у Српском културном клубу уследила је промоција књиге академика Василија Крестића, Срби у Угарској 1790–1918. У препуној свечаној сали скуп је поздравио и о делу професора Крестића говорио проф. др Драган Станић. Књигу су представили проф. др Љубомирка Кркљуш и доц. др Ђорђе Ђурић. Аутор се обратио присутнима и уз речи захвалности домаћинима и Матици српској веома надахнуто говорио о књизи, а осврнуо се и на свој укупан историографски рад.
У оквиру програма у престижном простору Музичке академије „Франц Лист” одржан је концерт Војвођанског мешовитог хора, посвећен 100-годишњици смрти Стевана Стојановића Мокрањца. Уводни говор проф. Ненада Остојића, потпредседника Матице српске, у којем је указано на значај Стевана Стојановића Мокрањца за српску музичку културу, прочитан је на српском и мађарском језику. Хор са диригентом Андрејем Бурсаћем на челу показао је врхунско умеће и очарао публику извођењем Мокрањчевих дела, међу којима је била и Мађарска руковет.
Следећег дана, 12. новембра, програм је настављен парастосом у цркви Светог великомученика Георгија у Будимпешти. Парастос оснивачима, задужбинарима, часницима и ктиторима Матице српске служио је Његово преосвештенство епископ будимски Лукијан уз садејство пароха будимпештанског Зорана Остојића, а у присуству делегације Матице српске, представника српске заједнице из Будимпеште и великог броја верника.
Централни догађаји манифестације били су Свечана академија и отварање изложбе Век и по пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад. Свечана академија одржана је у среду, 12. новембра 2014, са почетком у 1130 часова, у репрезентативној Свечаној сали Нове градске куће у Будимпешти. Скуп су поздравили Борислав Рус, председник Самоуправе Срба у Будимпешти, Миклош Шолтес, државни секретар Министарства за људске ресурсе Владе Републике Мађарске задужен за односе са верским заједницама, народностима и невладиним организацијама, Александра Салаи Бобровницки, заменица градоначелника Будимпеште задужена за културу, отац Зоран Остојић, парох будимпештански, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, те Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској. Пригодне беседе одржали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, угледни мађарски слависта проф. др Чаба Киш Ге, као и Петар Ластић, директор Српског института у Будимпешти. Говорници су указали на значај пештанског периода Матице, као и на њене доминантне вредности којима се потврђује драгоцена мисија ове наше најстарије књижевне, културне и научне институције.
Током академије приређен је и богат културно-уметнички програм. У њему су пригодним рециталом учествовали ученици Српске школе „Никола Тесла” у Будимпешти, а уметници Српског позоришта у Мађарској извели су певачко-глумачки наступ инспирисан Матицом српском и Србима који су живели и стварали у Мађарској. На свечаној академији наступио је и Војвођански мешовити хор.
Овом приликом у сали Нове градске куће у Будимпешти отворена је изложба Век и по пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад. Изложбу, чији су аутори виши архивисти Рукописног одељења Матице српске Александра Јовановић и Соња Боб, чине факсимили рукописа, преписки и фотографија из Рукописног одељења Матице српске, као и уметнички експонати који припадају Матичиним установама. Изложба говори о историјату постанка и деловања Матице српске у Пешти и наставку њеног културног и научног рада у Новом Саду. Изложбу је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић.
Последњи део програма обележавања великог јубилеја одржан је на Фаркашретском гробљу у Будиму, где се налази заједнички надгробни споменик истакнутих Срба из Будима и Пеште испод којег су земни остаци пренети са Табанског гробља које је санирано 1930. године. Између осталих овде су сахрањена и двојица (од седам) оснивача Матице српске – Андрија Розмировић и Георгије Станковић, као и два председника Матице из пештанског периода Павле Трифунац и Павле Којић. Освећењу које је служио отац Зоран Остојић присуствовали су делегација Матице српске и представници српске заједнице у Будимпешти. Венце су положили председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Самоуправе Срба у Будимпешти Борислав Рус у име Самоуправе и Српског института.
Веома садржајан дводневни програм манифестације и присуство делегације Матице српске која је обухватала и челне људе свих установа Матичиног система (Библиотеке, Галерије и Издавачког центра) били су знак подршке српској заједници у Мађарској и њеним културним и научним установама. Такође, програм је имао за циљ да јавности у Србији и Мађарској скрене пажњу на веома богато и значајно културно наслеђе Срба настало у Мађарској у 19. веку, које се у данашње време све више заборавља.