У уторак, 17. децембра 2024. године, у Матици српској одржан је научни скуп „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека и жене“, поводом обележавања стогодишњице рођења Александра Тишме. Поздравну реч одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и академик Јован Делић, потпредседник Матице српске. На научном скупу изложено је 20 радова о делу Александра Тишме, а рад скупа распоређен је у четири сесије. Своја истраживања изложили су проф. др Владимир Гвозден, проф. др Горана Раичевић, проф. др Јован Попов, др Ружа Перуновић, др Гордана Тодорић, др Марија Брадаш, мср Драгана Јовановић, мср Виолета Митровић, Гојко Божовић, проф. др Невена Варница, академик Јован Делић, др Недељка Бјелановић, мср Јована Милованчевић, проф. др Драган Проле, Бора Бабић, проф. др Владислава Гордић Петковић, проф. др Зорица Бечановић Николић, мср Марија Радић, др Светлана Милашиновић и мср Милена Кулић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Поводом обележавања овог јубилеја, отворена је и изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма“ Мирјане Фрау Гардиновачки и Милене Граовац, у сарадњи Културног центра Новог Сада и Матице српске.

Претходног дана, 16. децембра 2024. године, у Матици српској су представљена Одабрана дела Александра Тишме, у издању Академске књиге, а у оквиру програма „Омаж Александру Тишми поводом стогодишњице његовог рођења. У овом програму учествовали су проф. др Драган Станић, проф. др Горана Раичевић, проф. др Драган Проле, Фрања Петриновић, проф. др Јован Попов, Ласло Блашковић, проф. др Невена Варница, проф. др Владислава Гордић Петковић, Андреј Тишма и Бора Бабић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 9. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Осећајност и разум (Есеји о српској књижевности 18. и 19. века)“ у издању Одељења за књижевност и језик Матице српске. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили проф. емеритус Сава Дамјанов, проф. др Зорица Хаџић Радовић и аутор. Програм је водила мср Милена Кулић.

Рукопис књиге „Осећајност и разум (есеји о српској књижевности XVIII и XIX века)“ проф. др Радослава Ераковића представља резултат његовог вишегодишњег проучавања српске књижевности 18. и 19. века. Поред уводне речи и импресивног завршног списка литературе која је коришћена током писања, рукопис садржи тринаест поглавља, у којима су на компетентан начин разјашњене одређене поетичке карактеристике, тематско-мотивске и жанровске специфичности српске књижевности 18. и 19. века. Као примарну тематску нит у овој монографији можемо издвојити дијахронијско проучавање културолошког и социјалног преображаја улоге карлајловског Човека Књиге у стваралаштву српских писаца 18. и 19. века. Научноистраживачки рад овог аутора заснован је, пре свега, на пажљивом ишчитавању прозних, песничких и књижевно-публицистичких остварења Доситеја Обрадовића, Симеона и Александра Пишчевића, Атанасија Стојковића, Јована Хаџића, Георгија Магарашевића, Петра Другог Петровића Његоша, Јована Суботића, Никанора Грујића, Јакова Игњатовића, Чедомиља Мијатовића, Владана Ђорђевића и Пере Тодоровића. Ослањајући се на књижевноисторијски репрезентативне примере из жанровски, стилски и тематски разноврсног опуса наведених српских писаца и херменеутичара, др Радослав Ераковић је представио доказе о томе како је поступно обликован идентитет јунака-интелектуалца у српској књижевности.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је децембарски број Летописа Матице српске (год. 200, књ. 514, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милутина Ж. Павлова, Анђелка Анушића, Перице Маркова, Олге Лалић Кровицке и Саре Здравковић, те преводи прозе Чингиза Торекуловича Ајтматова и поезије Катарине Џункове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Рајне Драгићевић о Михаилу Петровићу Аласу, Симониде Лончар о Бошку Ивкову и Борислава Чичовачког о музици Вељка Ненадића. Тема рубрике „Сведочанства” је отварање Научног скупа са међународним учешћем „Два века Летописа Матице српске: часопис дугог, континуираног трајања као међународни феномен” које је реализовано почетком новембра у Матици српској кроз писмо Александра Вучића, председника Републике Србије и прилоге: Патријарха Порфирија, Бранка Маркоског и Ивана Негришорца. Ова рубрика у децембарском броју доноси и текст Јелене Марићевић Балаћ о Емилији Поповић, недавно преминулој младој сарадници Летописа Матице српске. Рубрика „Поводи” посвећена је Владети Јеротићу о којем пишу: Драган Симеуновић, Бојан Јовановић и Ирена Арсић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милан Радоичић, Виолета Митровић, Ленка Настасић, Милан Ђорђевић, Ненад Станојевић и Светлана Томин. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Матица српска је осмислила и током 2024. године, у сарадњи с мрежом културних станица на ширем подручју Града Новог Сада, реализовала пројекат који подразумева одржавање креативних радионица за децу основношколског и средњошколског узраста како би се она упознала са историјатом и деловањем наше најстарије књижевне, културне и научне институције. После приче о Матици и посете њеном седишту у центру Новог Сада, одржаване су књижевне и ликовне радионице. На њима су деца стицала одговарајућа знања, писала пригодне текстове и ликовно се изражавала на предложене теме о Матици српској. Ове активности део су ширег пројекта „Матица српска: У сусрет публици”.

У петак, 20. децембра 2024. године у 18 часова, у Културној станици „Ећшег” отворена је завршна изложба литерарних и ликовних радова на тему Матица српска, који су резултат поменутих радионица. Изложбу су отворили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и госпођа Виолета Ђурковић, у име мрежа културних станица. Програм је водила др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Том приликом награђени су најуспелији литерарни и ликовни радови. Изложба траје до 12. јануара 2025. године.

Свечаном отварању осим награђених ученика, њихових родитеља, учитељица и наставника, присустввали су и господин Драган Алексић, в. д. начелника Градске управе за културу, као и кординатори програма из Матице српске и Културних станица.

Програм је реализован уз помоћ финансијске подршке коју је обезбедио Град Нови Сад.

У уторак, 17. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Дарка Танасковића „Бошњаци на странпутици ‘босанства’”. О књизи су говорили Митрополит др Иринеј (Буловић), проф. др Драган Станић, проф. др Ненад Кецмановић и аутор. Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада..

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 5. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт „Апотеоза песника: соло песме и дуети“ у оквиру Манифестације Дани Милоша Црњанског, коју заједнички организују Матица српска, Удружење „Суматра“, Банатски културни центар из Новог Милошева, Српско народно позориште и Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Композитори изведених соло песама и дуета су Јасмина Митрушић, Никола Лукић и Милица Кеча, а извођачи су Сенка Солдатовић Недељковић, сопран, Горан Стргар, тенор и Наташа Пенезић, клавирска пратња. На концерту су изведене композиције Јасмине Митрушић: „Здравица“ Милоша Црњанског, „Звоно“ Лазе Костића, „Нови Сад у цвету“ Васка Попе, „Зимски пастел“ Јована Дучића, „Бицикло“ Данила Киша, „Спас“ Ива Андрића, композиције Николе Лукића „Самоћа“ Душка Трифуновића и „Скровито место“ Мирјане Стефановић, композиција Милице Кеча „Пустите ме како ја хоћу“ Милана Ћурчина. На крају концерта изведена је композиције Јасмине Митрушић према песми „Ипсе“ Зорана Ђерића.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 9. децембра 2024. године, у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2023. годину. Жири у саставу: академик Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, проф. др Ђура Харди, др Драган Богетић и др Љубодраг Ристић (чланови) једногласно је донео одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за дело објављено у 2023. години из области историографије, додели књизи књизи „Кнез Михаило Обреновић 1823-1868” (Издавачка кућа Хук, Београд 2023) проф. др Данка Леовца, ванредног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду. О одлуци жирија и награђеној књизи говорио је проф. др Бранко Бешлин, члан Жирија, а у име добитника који је због болести био спречен да присуствује свечаности, те у име издавача говорила је госпођа Милица Зорић, директорка Издавачке куће Хук.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.