У среду, 4. септембра 2024. године, одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза у Српској читаоници у Иригу. На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години. Реч је о пројекту који су заједнички реализовали Матица српска, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда и Српска читаоница из Ирига, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. О Сабраним делима у девет књига говорили су чланови Уређивачког одбора: Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Селимир Радуловић и др Владан Бајчета, а поздравне речи одржали су госпођа Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу и проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић), „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 514, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Лукача, Маје Херман Секулић, Небојше Лапчевића, Данила Јокановића и Бена Голосовкера, те преводи поезије Јакуба Корнхаузера и прозе Кристофа Рансмајера. Рубрика „Есеји” посвећена је Слободану Владушићу кроз ауторски текст „Андрићево писмо Видаковићу”, а о његовој прози пишу Ненад Станојевић и Марко Тошовић. Тема рубрике „Сведочанства” су „Летопис Матице српске” о којем пише Иван Негришорац, Алекса Шантић кроз текст Ранка Поповића, те критичка разматрања Марка Недића којима се у свом тексту бави Марко Паовица. Рубрика „Поводи” посвећена је Бранку Радичевићу кроз текстове Душана Иванића, Милице Ћуковић, Марије Слободе, Ане Козић и Симониде Лончар. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Милан Анђелковић, Јана Алексић, Сања Перић, Тања Којић, Елма Халиловић, Јована Гајић и Јелена Зеленовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У суботу, 10. августа 2024. године, у манастиру Соколица посвећеном Светом великомученику Георгију, код Сокоца на Равној Романији, одржан је други по реду научни скуп „Хајдуци у српској историји и памћењу“. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске и Општине Соколац на основу раније потписаног уговора о сарадњи између Матице српске и поменуте општине.

Поздравне речи приликом отварања скупа присутнима упутили су Милован Бјелица, начелник Општине Соколац, и проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске. Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих је 9 учесника представило своје текстове. Били су заступљени радови из неколико научних дисциплина, пре свега из историје, али и књижевне и културне историје. Обрађиване су разноврсне теме: мартолоси у улози хајдука крајем XVII вијека, хајдуци из Старе Црне Горе у борбама за слободу, хајдуковање и живот Петра Поповића Пеције, Хајдучке цркве, иконе и писма, хајдук Лазар Пециреп у српским епским песмама, хајдуци у певачком опусу Тешана Подруговића, хајдуци у Вуковом „Рјечнику“, 1818, 1852, историјско у епској песми „Старина Новак и кнез Богосав“, позоришна универзалност Стеријиних „Ајдука“, српско хајдуковање и хајдуци у очима револуционарне власти и муслимана у Босни и Херцеговини 1958–1968, хајдуковање као авангарда савремене гериле. Циљеви скупа, као и будућег зборника радова, су да се излагањем стручних прегледних и синтетичких чланака анализира и опише феномен хајдука и хајдучије у српској историји, традицији и памћењу.

Своје радове на скупу изложили су: др Будимир Алексић, мср Миливој Бајшански, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Јован Делић, др Драженко Ђуровић, мср Милена Кулић, др Жарко Лековић, др Милан Мицић, др Љиљана Стошић, мр Нада Трифковић и др Раденко Шћекић. Чланови Организационог одбора научног скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Јован Делић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић и господин Марко Шука.

Матица српска се искрено радује златној олимпијској медаљи Новака Ђоковића, једног од највећих спортиста у историји и почасног члана наше установе. Подсећајући културну јавност да Срби имају Летопис Матице српске (основан 1824. године) као један од најдуговечнијих књижевно-научних часописа на свету, с радошћу констатујемо и то да су спортска, али и људска постигнућа Новака Ђоковића таква да ће се вековима памтити. Честитамо нашим златним олимпијцима Зорани Аруновић, Дамиру Микецу и Новаку Ђоковићу, као и свим спортистима који дају све од себе да нашу државу и наш народ представе у најбољем светлу. Основно правило олимпизма јесте да је важно учествовати, али је још важније великим успесима и освајањем најсјајнијих медаља остати заувек запамћен.

проф. др Драган Станић
председник Матице спрске

http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/jp2024.jpg

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига на енглеском језику „Српски народ и његов језик“ Павла Ивића. Превод књиге урадио је Рендал Мејџор и тиме је омогућено да се компексни увиди Павла Ивића о нашем народу и језику приближе читалачкој публици на енглеском говорном подручју. Овим је Матица српска проширила издавачки план на енглеском језику, па се тако, поред часописа „Sinaxa“ и „Literary links“, публици енглеског говорног подручја нуди и ова књига значајног лингвисте Павла Ивића. Рецензенти су проф. др Исидора Бјелаковић и академик Јасмина Грковић Мејџор.

Павле Ивић (1924–1999) један је од најистакнутијих српских лингвиста XX столећа. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Београду. Држао је предавања на више од шездесет универзитета Европе, Америке, Азије и Аустралије. Био је члан Српске академије наука и уметности, инострани члан шест академија: Норвешке, Словеначке, Аустријске, Македонске, Академије наука СССР (данас Руске) и Пољске, као и почасни члан Америчке академије уметности и наука. Водио је капиталне лингвистичке пројекте, био на челу више одбора, комитета и удружења у земљи и иностранству, уређивао је угледне лингвистичке часописе и едиције и био члан редакција еминентних међународних часописа. Објављивао је у домаћим и иностраним гласилима на свим главним светским језицима. За свој рад добио је бројне награде и признања.

Основне области његовог рада биле су историја српског језика, историја књижевних идиома у Срба и дијалектологија. Бавио се и српском писаном баштином, упоредном граматиком словенских језика, фонологијом и фонетиком, ономастиком, лексикографијом, етимологијом, стандардологијом итд. Заједно са Милком Ивић засновао је угледну Новосадску лингвистичку школу.

Штампање књиге су омогућили Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

У оквиру Издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је тематски зборник „Поетски светови Васка Попе“, резултат истоименог научног скупа одржаног у Матици српској 18. новембра 2022. године. Зборник је уредио проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ.

Научни скуп „Поетски светови Васка Попе“, а потом и истоимени зборник радова, поводом 100 година од рођења овог великог српског песника, у организацији Матице српске, значајан је пројекат, који ће у много чему утицати на развој научне мисли о поетици Васка Попе (1922–1991). Књижевном делу Васка Попе приступило се из теоријског и компаратистичког становишта, што потврђује и учешће иностраних изучавалаца српске књижевности. Истраживања су усмерена и према рецепцији Попиног књижевног стваралаштва у различитим културама, што је од значаја за развијање и оснаживање књижевне и културне самосвести. Истраживачки распон обухватио је питања поетике, критике, рецепције и компаратистике. У сачињавању овог зборника радова водило се рачуна не о сачињавању колективне монографије већ, пре свега, о научном доприносу будућим изучањима српске књижевности и посебно Попиног дела. У проучавању Попиног књижевног стваралаштва постоје још увек неистражене тематске области. Овакав научни скуп и објављени зборник радова попуниће, у много чему, ту празнину. На овај начин ће се стручној јавности и ширем кругу заинтересованих појединаца омогућити већа доступност и лакше разумевање Попиног дела, а све то ће утицати на развој научне мисли у домену историје књижевности.

У уводном делу зборника Поетски светови Васка Попе налазе се поздравне речи, три песме академика Матије Бећковића о Васку Попи и уводна излагања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске и проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ.

Зборник радова систематизован је у више тематских области. О Попи као антологичару народне књижевности, митским обрасцима и значењу традиције у Попиној поезији писали су проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Лидија Томић, а метапоетичким и аутопоетичким записима бавили су се проф. др Снежана Милић Милосављевић, проф. др Сања Париповић Крчмар и др Јана Алексић. Језичким играма и културом игре бавили су се др Ранко Поповић и др Радоје Фемић, док су др Александар Милановић, проф. др Предраг Петровић, проф. др Горан Радоњић и др Светлана Шеатовић истраживали Попине кованице, слика града у Попиној поезији, необична бића и поетску улогу пиктуралности и ходочашћа у Попиној поезији. Иван Негришорац бавио се фигуром вољене жене и еротском метафизиком у поезији Васка Попе и Матије Бећковића, а проф. др Бојана Стојановић Пантовић дискурсом песме у прози Васка Попе. Компаративним темама бавили су се доц. др Јелена Марићевић Балаћ (Васко Попа и Збигњев Херберт), мср Растко Лончар (Васко Попа у контексту песништва НОБ-а) и мср Милена Кулић (Васко Попа између позоришта и филма). Компаративне приступе имали су и др Недељка Бјелановић (Попа и Настасијевић), др Весна Цидилко (Васко Попа и Карл Дедецијус), проф. др Александра Попин (Васко Попа и Франсис Понж), доц. др Мина Ђурић (Влада Урошевић и Васко Попа), др Светлана Милашиновић (Растко Петровић и Васко Попа) и др Марко Аврамовић (Борислав Радовић и Васко Попа), док су се посебним песничким књигама и песмама бавили Марко Паовица, др Марија Јефтимијевић Михајловић, проф. др Јован Делић, др Бранко Вранеш, проф. др Слободан Владушић и др Владан Бајчета.

Намера овог зборника радова јесте да се после двадесет и нешто година поново озбиљно и систематски размотри песничка поетика и да се размотри његова поезија и његови погледи на књижевност. Излагања озбиљних проучавалаца књижевности из Србије и иностранства, допринеће да се дође до нових сазнања и да се прегледа релевантна домаћа и инострана литература.

Уређивачки одбор радио је у саставу: проф. др Јован Делић, проф. др Драган Станић, Селимир Радуловић и др Милан Мицић, а рецензенти публикације су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Ђорђе Деспић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72-1 за 2024. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови Миодрага Ломе, Радмила Маројевића, Предрага Крстића, Михајла Пантића, Светозара Поштића, Сање Париповић Крчмар, Јелене Јовановић, Станислава Станковића, Селене Станковић, Олге Панић Кавгић, Александра Кавгића, Саре Арве, Немање Каровића, Стевана Јовићевића, Александра Пејчића, Мариа Лигуорија, Александре Блатешић, Тамаре Станић, Јована Делића, Љиљане Пешикан Љуштановић, Селимира Радуловића, Драгана Хамовића, Ивана Негришорца, Виктора Савића, Милице Ћуковић, Јелене Марићевић Балаћ, Мирке Зоговић, Гордане Штасни, Бранкице Марковић, Исидоре Бјелаковић, Радослава Ераковића, Дуње Душанић, Недељке Бјелановић и Тамаре Љујић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је научна монографија „Задужбине у српском праву – историјски контекст и савремени изазови” ауторке др Јелене Веселинов.

Научна монографија заснована на вишегодишњем теоријском истраживању и практичном искуству ауторке. Кроз студиозно написаних 256 страна читаоца упознаје са историјатом и одређивањем појма задужбина у Србији, након чега разматра њихову правну природу у ширем смислу да би се усмерила ка правном положају задужбина у Србији. У наредним поглављима монографије, ауторка анализира правни положај задужбина којима је након Другог светског рата одузета имовина, нудећи законске, као и научне оквире, обогаћене практичним примерима и студијама случаја. Посебна вредност монографије огледа се у садржајној анализи и критичком осврту на решења државних органа у поступку реституције задужбинске имовине у Србији. Научна монографија је додатно обогаћена поглављима која се баве задужбинама у земљама Европе као и на који начин су европске тенденције утицале на регулативе Закона о задужбинама.

Монографија садржи и значајне прилоге, као и опсежну литературу и изворе.

Рецензенти монографије су: проф. др Душан Николић, проф. др Катарина Доловић, проф. др Снежана Лакићевић, и проф. др Слободан Бјелица.

Извод из рецензије проф. др Душана Николића: „…пред нама је текст, који је написан на јасан и прецизан начин, једнако разумљив онима који се професионално баве правом, али и обичним грађанима који су заинтересовани за историјске и актуелне аспекте задужбинарства.”

Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.