5. фебруара у сали за седнице Матице српске одржана је промоција књиге „Изабрана дела Мирона Флашара”, у издању Филозофског факултета Универзитета у Београду, Матице српске и Српске академије наука и уметности.
Седамдесет изабраних текстова репрезентативан су пресек Флашаревог опуса. Подела у десет тематских скупина само је условна – јер пишући о књижевности Флашар, залази у историју идеја, пишући о историји идеја, залази у историју религије, пишући о историји религије, залази у лингвистику… У сваком случају, при избору се тежило да он што потпуније представи сву разноликост у Флашаревом научном приступу и сву ширину у његовим знањима и интересовањима. У избор су свесно уврштени текстови различитог профила – од студија већег или мањег формата, преко реферата на научним скуповима, до пригодних осврта – како би се и на тај начин свестрано приказао Флашарев рад. (даље…) →

У Матици српској, у понедељак, 4. фебруара 2019. године, представљена је књига „Константин Богдановић (1811‒1854)” проф. др Љубомирке Кркљуш (издавач Матица српска). Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили: академик Василије Крестић, проф. др Сима Аврамовић и ауторка.
Академик Крестић, у свом обраћању, акценат је ставио на богат живот Константина Богдановића и истакао да је ауторка имала захтеван и изазован задатак у прикупљању података о тако значајној, а с друге стране, често занемареној личности у историјским и књижевним текстовима. Бројној публици представио је садржај књиге, која у седам поглавља указује на мало познате везе Константина Богдановића са историјским личностима тог периода.

Проф. др Сима Аврамовић истакао је да поједине личности остају анонимне упркос свестраном и великом значају које су имале у културно-политичком развоју једног друштва. Од такве судбине, ауторка је сачувала Константина Бодановића, објављивањем књиге 165. година након његове смрти, као вид јубиларног и заслуженог омажа. У свом обраћању, проф. др Аврамовић посебно се осврнуо на деловање Константина Богдановића као правника, успешног адвоката и аутора који је за веома кратко време стекао углед и постао „храбри бранитељ народа”.

Присутнима се на крају обратила ауторка, проф. др Љубомирка Кркљуш, истакавши да је уз напор и труд, овом књигом желела да ода признање једној личности која је у сваком погледу вредна сећања и поштовања потомства.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу Милан Лазаревић „Суботе и недеље“ чији је приређивач мр Гордана Ђилас. Мемоари др Милана Лазаревића чувају се у Рукописном одељењу и представљају увид у обиље модела односа у српском друштву с краја 19. и почетка 20. века: дипломатија мале земље наспрам великих сила, породични миље, махом везан за детињство и рану младост, карактерологија најширих слојева становништва у свакодневном животу, што доприноси динамици рукописа и усложњава га на више што паралелних, што супротстављених или прожимајућих равни приповедања. Књига садржи 345 страна, опремљена је избором фотографија из живота др Лазаревића као и Регистром имена.

Матица српска је објавила књигу „Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача“ аутора Тиме Димитријевића, чиме је Рукописно одељење обогаћено посебном публикацијом која представља потресно сведочанство о злочинима који су се десили у Јужној Бачкој у јануару 1942. године. Рукописни дневник је више од шест деценија чекао на своје објављивање чуван у Збирци архивалија Рукописног одељења Матице српске. Приредивши овај рукопис, др Драго Његован и др Александар Хорват, пружили су читалачкој јавности увид у потресна сведочанства Рације која је трајала у периоду од 4. до 29. јануара 1942. године на простору Јужне Бачке. Рукопис је настао у дужем временском периоду, од почетка окупације 1941. године па до средине педесетих година а од 1957. године чува се у Матици српкој. Књига је заједничко издање Матице српске, издавачке куће Беседа, Епархије Бачке и СКЦ Свети Сава из Суботице. Чине је две свеске и садржи укупно 860 страна, опремљена је избором архивских докумената и фотографија као и Регистром имена и географских појмова.

У Матици српској, 30. јануара 2019. године, приређен је концерт Срђана Асановића, певача, и Јелене Васин Кекић, пијанисткиње. Вече је било посвећено традиционалним песама из Србије и песама за глас и клавир Корнелија Станковића.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У Матици српској је 22. јануара 2019. године представљена јавности књига „Крвава окупација Бачке“, аутора Тиме Димитријевића као заједничко издање Матице српске, издавачке куће Беседа и СКЦ Свети Сава из Суботице. Рукописни дневник налази се у Рукописном одељењу Матице српске од 1957. године, а после више од шест деценија, приредили су га др Драго Његован и др Александар Хорват. Рукопис представља потресно сведочанство о Рацији која је била спроведена у периоду од 4. до 29. јануара 1942. године на простору Јужне Бачке. (даље…) →

У петак, 25. јануара, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Окупљене је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега су уручене Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2017. годину. Пред пуном салом Матице српске обратили су се овогодишњи добитници Повеља за неговање српске језичке културе академик Предраг Пипер и проф. Михај Н. Радан. О награђенима су говорили чланови комисије: проф. др Драган Станић, проф. др Вељко Брборић и академик Слободан Реметић. Академик Предраг Пипер награду је добио за укупни допринос нормативистици и неговању српске језичке културе, а проф. Михај Н. Радан за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Румунији.

Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе додељена је и Српској православној цркви којој се признање додељује за вишевековни допринос неговању српског језика, његових изражајних могућности, ћириличног писма, као и очување српског народа. О значају Српске православне цркве говорио је проф. др Драган Станић, а у име Српске православне цркве реч захвалности и Светосавску беседу одржао је Његово преосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије (Перић).

Свечаност је музичким нумерама обогатио Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ по управом оца Јеротеја, а стихове „Усправна земља“ и „Путовање Светога Саве“ Васка Попе и одломке из „Завештања језика“ Стефана Немање говорила је др Исидора Поповић. Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, покрајинских и градских власти.

Проф. др Рајна Драгићевић одржала је 22. јануара 2019. године предавање „О Вуковом Рјечнику и око њега” у свечаној сали Матице српске. Предавање је пратила презентација на којој су приказани предмети из Вукове заоставштине, који се чувају у Музеју Вука и Доситеја, као и у Архиву САНУ. Ови предмети и архивска грађа били су изложени као експонати на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас”, коју су Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић организовали у Галерији науке и технике САНУ (15. VIII – 7. IX 2018), као пратећу манифестацију XVI међународног конгреса слависта. Неки од тих предмета представљају показатеље Вукове методологије у изради Рјечника, па су на предавању били представљени у том светлу. Проф. Рајна Драгићевић изнела је и прецизне податке о апстрактним речима и најфреквентнијим речима у Вуковом Рјечнику. Анализирајући најфреквентнију лексику и поредећи је са најучесталијим речима у Вуковим Народним пјесмама и Народним пословицама, Рајна Драгићевић је кључне речи Вуковог Рјечника повезала са кључним појмовима српске народне културе.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Одељење за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду, у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ, објавило је нову књигу у едицији својих посебних издања: „Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији” аутора др Данице Поповић. Књига садржи четрнаест студија и расправа – већином објављених, на енглеском и српском језику у току протеклих десетак година – компонованих у две тематске целине. Прва целина је посвећена знаменитим српским реликвијама каоскупоценим реликвијарима у којима се чувају, док се друга бави неким битним аспектима средњовековних култова српских светитеља. Сабрани на једно место и детаљно илустровани, радови у овој књизи чине кохерентну тематску и проблемску целину. Она представља резултат исцрпних, вишегодишњих истраживања, заснованих на провереној методологији и потпуном увиду како у изворну грађу, тако и актуелну научну литературу. Књига нуди поуздане тачке ослонца медијевистима, посвећеним проучавању сложених феномена светости а нарочито, светитељских култова и реликвијарних програма средњега века.