Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 59/2018, обима 15,50 штампарских табака.
Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 59 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (2 радa); прикази (8 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Зборник у електронској форми можете видети овде.

У оквиру трибине „Време памћења“ на београдском Сајму књига, 22. октобра организован је разговор о речницима у српској култури поводом двестагодишњице од објављивања првог издања Вуковог Рјечника. На трибини су учествовали академик Миро Вуксановић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Александар Милановић, док је модератор била асистенткиња мр Катарина Беговић. У пуној сали Борислав Пекић, Миро Вуксановић је нагласио утицај Вуковог Рјечника на српске писце, а самим тим и на српску књижевност XIX и ХХ века. Рајна Драгићевић је говорила о улози Вуковог Рјечника у развоју српске лексикографије, о специјалним речницима српског језика и о будућности лексикографских пројеката, док је Александар Милановић говорио о пријему Рјечника код Вукових савременика и о значају речника за целокупну српску културу.

16. октоба у Свечаној сали Матице српске представљена је монографија „Синтакса сложене реченице у српском језикуˮ групе аутора: Предрага Пипера, Миливоја Алановића, Слободана Павловића, Иване Антонић, Људмиле Поповић, Марине Николић, Дојчила Војводића, Срете Танасића, Биљане Марић; у редакцији Предрага Пипера (у издању Матица српска и Институт за српски језик САНУ).

Књига је у целини у теоријско-методолошком и емпиријском погледу утемељена како на традицији тако и на актуелним сазнањима из области словенске и српске синтаксе и представља значајан допринонос српској али и словенској лингвистици.

О књизи су говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Милорад Радовановић, проф. др Владислава Ружић и академик Предраг Пипер, а присутне је поздравио предесдник Матице српске проф. др Драган Станић.

У понедељак, 22. октобра 2018. године у 12 часова, на 63. Међународном београдском сајму књига на штанду Матице српске представљена је едиција Прва књига Матице српске, коло за 2018. годину, књига 276 Милан Вурдеља, Соба за бештије и 277 Виолета Митровић, Херменеутичка пристаништа.

О књигама је говорила проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник, а аутори су се представили публици деловима својих књига.

Матица српска је објавила трећи Његошев зборник Матице српске у обиму од 344 стране. Зборник чине поглавља: Поздрави (са научног скупа Књиге о Његошу), епископа Иринеја Буловића и председника Матице српске Драгана Станића; Уводник, Мира Вуксановића; Апотеза, Матије Бећковића; Саопштења, Јована Делића, Радомира Р. Ивановића, Микоње Кнежевића, Радојке Вукчевић, Горана М. Максимовића, Лидије Томић, Душка Н. Бабића, Бориса Лазића, Илије Марића, Душка В. Певуље, Ненада Николића, Мила Ломпара, Ивана Негришорца, Драга Перовића, Војислава П. Јелића, Љиљане Пешикан Љуштановић; Библиографија, Слађане Субашић; и Прилога.

У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Фондације „Симонида“ одржане су: промоција музичког диска Славни граде, песме са Косова и Метохије, ученика Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена, представљање књиге Задужбине Косова и Метохије, историјско, духовно и културно наслеђе српског народа као и Отварање изложбе „Од Метохије до васкрсења“ госпође Оливере Радић.

У Српском народном позоришту, 21. октобра 2018. године у 18 часова, одржан је концерт ученика Призренске богословије, под руководством професора Дејана Ристића и том приликом промовисан њихов нови музички диск. Ученици су програм започели песмом Тропар хранитељу призренском и песмом Призренска ноћ. Програм је водила Бранка Писарић, председница Фондације „Симонида“. Потом се присутнима обратио његово преосвештенство епископ рашко-призренски господин Теодосије. У програму је учествовала проф. др Валентина Питулић, професорка на Универзитету у Косовској Митровици, истовремено и у Богословији. Своје стихове је казивао Ратко Поповић, песник из Грачанице. Естрадна уметница госпођа Љиљана Лашић је врло надахнуто рецитовала своју песму Метохија, посвећену ученицима и професорима Призренске богословије. Пред крај програма хор веронауке „Патријарх Павлe“ из Српске Црње отпевао је једну песму као дар богословима и ученицима Призренске богословије. Публика је уживала слушајући маестрално извођење младих богослова.

У Свечаној сали Матици српске, 22. октобра 2018. године у 12 часова, представљена је књига Задужбине Косова и Метохије, историјско, духовно и културно наслеђе српског народа. Програм је започео песмом богослова Призренске богословије. Скуп су поздравили и о књизи говорили: његово преосвештенство епископ рашко-призренски господин Теодосије, председник Матице српске проф. др Драган Станић, проф. др Валентина Питулић, протојереј ставрофор др Велибор Џомић и мр Живојин Ракочевић. У наставку програма присутни су имали прилику да погледају изложбу фотографија „Од Метохије до васкрсења“ ауторке Оливере Радић. О изложби је говорила уредница фотографије лексикографских издања Матице српске др Александра Новаков. Присутнима се обратила и ауторка изложбе госпођа Оливера Радић. Стихове Љубомира Симовића, Светом Јоаникију Девичком, уз пратњу хора Призренске богословије казивала је др Исидора Поповић. Његово преосвештенство епископ рашко-призренски господин Теодосије отворио је изложбу а призренски богослови су за крај отпевали песму Призренско возбрано војеводје.

Изложба фотографија налази се у фоајеу Матице српске и биће отворена до 26. октобра 2018. године. Цео догађај је снимљен и може се видети у видео архиви.

У недељу, 21. октобра, уз надахнуту беседу академика Матије Бећковића и мароканског историчара Абдулаха Бусуфа, отворен је 63. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Радост читања” до 28. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 1.000 излагача из земље и иностранства. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Мароку, те су након свечаног отварања штанд Марока обишли и министер културе Србије Владан Вукосављевић и амбасдор Марока Мохамед Амин Белхај. Вукосављевић је оценио да је овогодишњи сајам одлична прлика за упознавање књижевности Марока, а Амин Белхај је изразио задовољство што је ове године Мароко почасни гост.

Отварању манифестације присуствовали су министри културе Србије, Русије и Марока, Владан Вукосављевић, Владимир Медински и Мохамед Ел Араж, затим, амбасадори Марока, САД и Швајцарске, Мухамед Амин Белхаж, Кајл Скот и Филип Ге, као и секретар за културу Београда Иван Карл.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања попут „Српске енциклопедије” (Том трећи, књига 1, Г––Демографија), „Српског биографског речника” (Том седми, МЛ-ПАН), „Синтаксе сложене реченице” Предрага Пипера и сарадника, зборника радова: „Косово и Метохија: јуче, данас,сутра”, „Добровољци у Великом рату 1914-1918”, „Српско-руске књижевне и културне везе: епоха модерне” и „Поезија Слободана Зубановића”, књига: „Говори и обраћања” Божидара Ковачека, „Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповића” Милене Зорић, „Кореографија: традиционални плес на сцени” Милорада Лонића, „Записи о Индији” Кнеза Божидара Карађорђевића, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике” (екавско и ијекавско издање). Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по специјалним сајамским ценама.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

У раду на VII тому учествовало је 323 сарадника који су написали 1.626 биографија личности чија презимена почињу словима Мл-Пан. Као и претходних шест томова и овај садржи фотографије појединих личности (524), те користимо ову прилику да захвалимо установама и појединцима који су нам илустративни материјал учинили доступним. Повољна околност у раду на пројекту била је што се одвијао без финансијских тешкоћа, благодарећи подршци и разумевању Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства културе и информисања Републике Србије. Штампање овог тома донацијом je подржала и др Јелена Попов. (даље…) →

У Организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Богословије Св. Кирило и Методије прослављене су Михољданске свечаности у Метохији. Почасни гост био је академик Матија Бећковић.

Након доласка у Призрен чланови Косовскометохијског одбора обишли су знаменитости Призрена и одржали седницу Одбора у Зборници Призренске богословије. (даље…) →

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Предрага Марковића, Гојка Божовића, Биљане Т. Петровић и Клодије Ренкин. Посебан куриозитет представља рубрика „Блок: Рецепција Милорада Павића” која кроз текстове Пера Јакобсена, Ивана Цветановића и Владимира Осолника доноси причу о рецепцији Павићевог књижевног опуса у Скандинавији, Сједињеним Америчким Државама и Словенији. Рубрика „Есеји” кроз текст Дајане Милованов бави се женским фигурама и хришћанским наслеђем у поезији Силвије Плат, а кроз веома надахнут текст Олге Токарчук разматра питање о (не)постојању средњоевропског романа. Рубрика „Разговор” доноси интервју са руским писцем Захаром Прилепином који је водила Сања Милић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Петар Пијановић, Владан Бајчета, Александар Б. Лаковић и Дамјан Ћулафић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.