У суботу, 20. маја, Матицу српску посетила је група професора и учесника суспрета „Физичко васпитање и спорт кроз векове“ који се у организацији „Факултета спорта и физичког васпитања“ Универзитета у Новом Саду, одржао 19. и 20. маја 2017. године. Том приликом, гостима је током обиласка салонског простора представљен рад Матице српске као и њена богата историја.

Матица српска и Градска библиотека „Карло Бијелицки” из Сомбора 19. маја, у сали за седнице, представили су књигу др Стојана Бербера „Дневник о Добрици Ћосићу”.

О књизи и аутору говорили су꞉ Академик Љубомир Зуковић, проф. др Драгољуб Гајић, проф. др Милош Ђорђевић, публициста Дејан Томић и аутор.

У књизи необичног наслова „Дневник о Добрици Ћосићу”, њен аутор Стојан Бербер даје обиман преглед и тумачење целокупног књижевног стваралаштва великог српског писца, наводећи притом и многе занимљиве детаље из Ћосићевог политичког ангажмана, рекао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, на почетку промоције.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб сајта Матице српске.

У Матици српској, у уторак, 16. маја 2017. године, одржано је шесто предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Силе Антанте и голгота Србије 1915.” одржао је доц. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду.

Током излагања предавач је истакао незавидан положај Србије 1915. године, условљен с једне стране тешким поразима српске војске од надмоћнијег непријатеља и њеним повлачењем преко Албаније, а с друге, и великом притиском Савезника да се Србија одрекне дела своје територије.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 1. јуна 2017. године у 12 сати. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржаће доц. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду.

17. маја 2017. године, приређен је, у оквиру циклуса Музичке вечери Матице српске, програм, под насловим РЕЧ И МУЗИКА, који је био посвећен музици и речи у животу Срба 19. века. Уводно слово одржали су проф. др Даница Петровић, музиколог и проф. др Душан Иванић, историчар књижевности. Получасовно предавање Музика у животу Срба у 19. веку – Трагом мемоарске литературе, приредила је музиколог, др Наташа Марјановић. У другом, музичком делу програма, учествовали су студенти Академије уметности у Новом Саду и вокални студио ОРФЕЛИН са диригентом Тамаром Адамов Петијевић. Изведена су дела Корнелија Станковића, Фредерика Шопена и Исидора Бајића.

11. маја 2017. године, приређен је у Матици српској концерт Радославе Воргић Журжован, сопранисткиње и Јулије Бал, пиjанисткиње. Изведена су, пред пуном салом, дела Г. Ф. Хендла, В. А. Моцарта, Ј. Брамса, Ј. Бал, Џ. Тавенера, Б. Бритна, Е. Вила-Лобоса и M. Клементија.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у четвртак, 11. маја 2017. године, одржано је пето предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Језик пропаганде Првог светског рата на примеру Аустроугарске монархије и Краљевине Србије“ одржала је мр Гордана Илић Марковић, са Института за славистику Универзитета у Бечу. Излагање је било посвећено утицају језика пропаганде и компаративној анализи у коју су били укључени новински чланци, књижевна дела, писма, плакати, карикатуре и дневнички записи обе зараћене стране.

Предавању је, поред бројних пријатеља Матице српске, присуствовао и Роберт Гокл, аутор дводелног документарног филма о узроцима и почецима Првог светског рата. Госта су примили проф. др Ђорђе Ђурић и проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и упознали га са радом и историјатом Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 16. маја 2017. године у 12 сати. Предавање „Силе Антанте и голгота Србије 1915.” одржаће проф. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду.

У среду, 10. маја, Матицу српску посетила је група од шест професора са Универзитета у Нингбоу у Кини, a у пратњи проф. др Сање Стојановић, проректорке за међународну сарадњу Универзитету у Новом Саду. Ова делегација се налази у званичној посети Универзитету ради међусобне сарадње у оквиру иницијативе 16+1 и припреме конференција које ће се ове године одржати у Новом Саду. Гостима су представљени богати историјат и рад Матице српске, свечане просторије, а обишли су и Библиотеку Матице српске.

4. маја 2017. године у 12 сати у Салону Матице српске председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Бранкову награду Матице српске за школску 2015/16. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду Алекси Николићу, за рад „Архетип душе утеловљене у стаблу као спона између Енеиде, Божанствене комедије и Ослобођеног Јерусалима”;
две друге награде Христини Гајовић, за рад „Стаклено звоно Силвије Плат као женски образовни роман − једно читање” и Маријани Јелисавчић, за рад Елементи хорор фантастике у роману српског предромантизма;
и три треће награде Ирени Ђукић, за рад Имаголошка анализа путописа „Прво путовање”(1957), „Онамо и свуда”(1960), „Меридијани Средње Европе”(1961) Александра Тишме, Огњену Тодоровићу, за рад Три поетичка начела поезије Новице Тадића – јуродивост, сатански реализам молитве и Дајани Милованов, за рад „Насиље и женски идентитет у Малини И. Бахман и Пијанисткињи Е. Јелинек”.

Записник са састанка Жирија прочитао је члан Жирија доц. др Наташа Половина, а о награђеним радовима и добитницима говорио је члан Жирија проф. др Владимир Гвозден. Награђени су прочитали одломке из својих радова.

5. маја 2017. године одржано је предавање Јован Четиревић Грабован и српско барокно сликарство, у Свечаној сали Матице српске. Поздравне речи упутио је доц. др Владимир Симић, секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске. О лику и делу Јоваан Четиревиа Грабована говорила је доц. др Александрa Кучековић.

У свом предавању др Кучековић, навела je да у оквирима развоја српског црквеног сликарства друге половине 18. века Јован Четиревић Грабован заузима специфично место одређено како његовим пореклом и уметничким образовањем, тако и особеним стилом и иконографијом које развија делујући као веома тражени мајстор у православним заједницама Славоније, северне Хрватске и Угарске. Цинцарског порекла, из Грабова у средњој Албанији где је породица Четири генерацијама неговала сликарску професију, у Хабсбуршку монархију прелази након 1769. и, настанивши се трајно у Осијеку, подупрт снажним везама међу цинцарским трговачко-занатским колонијама у славонским и хрватским градовима, али и изразитом личном предузимљивошћу, развија плодну делатност која је привукла пажњу истраживача још почетком 20. столећа. Иако је значајан део Четиревићевих остварења нестао, број сачуваних иконостаса и појединачних икона омогућава сагледавање његовог готово монополског положаја међу сликарима који су радили у Славонији и Хрватској у последњој четвртини 18. века. Четиревићево сликарство, на споју јужнобалканских и средњоевропских постулата, произашло из синтезе поука позновизантијских ерминија, словенског (кијевског) барока и западноевропских графичких предложака, одговарало је укусу православних црквених општина у доминантно католичким подручјима, где је ова јединствена синергија “традиције и барока” обележила репрезентативну визуелну културу северозападних области Карловачке митрополије.

У четвртак, 4. маја, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској, аутора Јована Мирковића, а у издању „Света књиге“ из Београда. Oво дело представља свеобухватан увид у страдање српских цркава, свештенства и српског народа у НДХ 1941–1945. У њему су наведени исцрпни подаци о уништеним објектима, сведочења о масовним убиствима, биографије убијених свештеника и епископа, као и бројне документарне фотографије. Госте и присутну публику поздравио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили епископ бачки др Иринеј Буловић, епископ пакрачко-славонски мр Јован Ћулибрк, академик Љубодраг Димић и аутор.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб сајта Матице српске.