У среду, 7. марта 2018. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 23. Међународни салон књига, 23. изложба уметности „Арт експо” и 13. сајам образовања „Путокази”.

Овогодишњи Салон књиге окупља излагаче из области књижевности, издаваштва и медија, промовише библиотечку струку, српске издаваче из региона, издаваче на језицима националних заједница. Књижевна манифестација „Дани Лазе Костића”, истоимена награда за књижевно стваралаштво, Награда за издавачки подухват године и специјална признања додатни су куриозитет ове манифестације.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој међународној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у средини Мастер центра. (даље…) →

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Дејана Алексића, Весне Капор, Србе Игњатовића, Надежде Пурић Јовановић и Горице Радмиловић. Посебан куриозитет је „Светосавски темат” који доноси текстове Светлане Томин, Ивана Негришорца и Милоша Живковића о Сремским Бранковићима као настављачима светосавске традиције, светосављу и духу постмодерног доба, те дворској уметности у средњовековној Србији. У рубрици „Есеји” могу се прочитати текстови о Достојевском, Толстоју и швајцарским конобарима и о књижевној делатности Жефаровића и Орфелина, а потписују их Јован Попов и Невена Савић. Рубрика „Сведочанства” кроз текст Жанете Ђукић Перишић евоцира стваралаштво Иве Андрића, а кроз текст Стивена Баскервила „Нова идеологија секса” на нов начин расправља о једној увек актуелној теми, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владислава Гордић Петковић, Ђорђе Деспић, Драгана В. Тодоресков, Сања Веселиновић, Биљана Мичић, Миливој Ненин, Вуле Журић и Весна Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Свечаној сали Матице српске, 2. марта 2018. године, у 19 часова, у оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ одржано је представљање књиге „Листићи из даље и ближе прошлости” Петра Костића. О књизи су говорили: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић и приређивачи др Александра Новаков и др Урош Шешум. У уметничком делу програма учествовали су др Исидора Поповић и Ансамбл „Косовски божури“. Програм је пратила видео презентција о Петру Костићу и Призрену његовог доба.

У Свечаној сали Матице српске, 1. марта 2018. године, у 19 часова, у оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ одржана је беседа Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског господина Теодосија. Поздравну реч упутио је Његово преосвештенство епископ бачки др Иринеј Буловић. У уметничком делу програма учествовао је Хор „Свети Јован Дамаскин“ под управом хоровође јерођакона Јеротеја. Беседу је пратила презентација фотографија мнастира Грачанице и Богородице Љевишке. Фотографије је уступио господин Душан Вујичић, директор издавачке куће Платонеум.

У оквиру Одељења за природне науке Матице српске објављена је књига „Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету у XIX веку и почетком ХХ века” аутора проф. др Јована Максимовића, пензионисаног професора Медицинског факултета у Новом Саду. Књига која је објављена резултат је обимог ауторовог истраживања ове теме у оквиру Матичиног пројекта „Историја медицине и здравствене културе на територији данашње Војводине“. Ова монографија писана је на основу бројне и релевантне литературе различите форме и порекла. Из наслова, структуре и текста књиге јасно се види да се ради о прегледу историје улоге лекара пречана у цивилном и војном санитету Србије. Историчарима и историчарима медицине, као и заинтересованим читаоцима ова књига пружа основне биографске податке о лекарима пречанима у Србији, али указује и на дугорочне процесе који су од значаја за развој медицине у Србији. Будућим истраживачима ова књига пружа добро полазиште за даља истраживања. Књига је опремљена богатим илустративним материјалом, те Именским и Географским регистром. Обима је 324 стране. Рецензенти рукописа били су проф. др Ђорђе Ђурић и проф. др Милан Бреберина.

У Матици српској, 28. фебруара 2018. године, приређен је концерт пијанисткиња Диане Јовановић и Ане Стефановић. На концерту су изведена дела Сергеја Рахмањинова, Игора Шамоа, Генадија Саска, Ане Стефановић и Валерија Гаврилина. На бис је изведено дело савремене руске композиторке Ане Колтунове. Диана Јовановић је дала интервју за редакцију РТВ Беседа.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ а у суорганизацији Матице српске и Гимназије „Лаза Костић“ у Позоришној сали Гимназије, 28. фебруара 2018. године, у 19 часова, изведена је представа Народног позоришта Приштина Говорна мана Горана Марковића. Играли су: Тихомир Станић, Јелена Орловић и Небојша Ђорђевић.

У Свечаној сали Матице српске, 27. фебруара 2018. године, у 19 часова, у оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ одржано је Вече песника са Косова и Метохије. Програма је започет песмом студената Факултета уметности Приштина–Звечан под руководством професорке Јасмина Новокмет. Поздравну реч упутио је господин Игор Мировић, председник Покрајинске владе АП Војводине. У духу ове вечери рецитовао је своје песме посвећене Косову и Метохији. Своје стихове су казивали песници: Ратко Поповић, Драгомир Костић, Милан Михајловић, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић. Биографије песника казивала је др Исидора Поповић која је програм и водила. Вече је и завршено песмом студената Факултета уметности Приштина–Звечан. (даље…) →

У оквиру Одељења за друштвене науке из штампе је изишла монографија аутора Гордане Вуксановић и Имреа Нађа Природне катастрофе у свести становништва и спремност за суочавање с њима. Монографија представља прво целовито сагледавање друштвених последица природних катастрофа на подручју Србије. У књизи се даје системски приказ кретања и карактеристика природних катастрофа на основу анализе статистичких података, преглед релевантних докумената којима се регулише однос према природним катастрофама на националном и локалном нивоу. Емпиријско истраживање је реализовано на подручју Општине Кањижа. Посебан допринос монографије огледа се у давању прегледа обима и карактеристика природних катастрофа, повезивању природних катастрофа са друштвеним аспектима, пре свега људским фактором који утиче на спречавање последица, смањивање њиховог обима и отклањање евентуалних последица. (даље…) →

Књига Рајне Драгићевић „Српска лексика у прошлости и данасˮ у обиму од 450 страница (рецензенти: академик Предраг Пипер, проф. др Даринка Гортан Премк, проф. др Божо Ћорић, проф. др Александар Милановић) посвећен је питањима развоја лексичког система српског језика од прасловенске епохе до данас. Књига је подељена у два дела која имају приближно подједнаку дужину. У првом делу говори се о путевима богаћења лексике српског језика у прошлости, а у другом делу о тенденцијама у богаћењу српске лексике у савремено доба.

Ова књига представља значајан допринос српској лексикологији и културној историји српског народа.