У Матици српској, у четвртак, 14. децембра 2017. године, представљена је стручна каталошка публикација „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије” I–IV. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а о публикацији и Музеју рудничко-таковског краја говорили су: др Драго Његован, музејски саветник и виши научни сарадник из Музеја Војводине; доц. др Небојша Петровић, научни сарадник са Високе школа за комуникације у Београду, и Александар Марушић, виши кустос, директор Музеја рудничко-таковског краја и уредник публикације. Представљање публикације реализовано је у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја. (даље…) →

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 193, књ. 500, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прозни и поетски текстови Владимира Конечног, Славољуба Марковића, Милете Продановића, Драгана Бошковића, Милутина Лује Данојлића, Петра Милорадовића и Виктора Штипа. Рубрика „Есеји” доноси текстове о часопису „Невен”, стваралаштву Михајла Пантића, Ивана В. Лалића и Љубомира Симовића, те о односу Србије и Европске уније, а потписују их: Рада Станаревић, Ана Марија Грбић, Жарко Миленковић, Фата Егановић и Бранко Баљ. Рубрика „Сведочанства” кроз текстове Славка Гордића и Гордане Ђилас прати стваралаштво Милана Пражића. Разговор са Михајлом Пантићем који је водила Љупка Ковачевић тема је рубрике „Разговор”, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Катарина Пантовић, Милуника Митровић, Ноел Путник, Дајана Милованов и Јелена Марићевић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У Матици српској, у уторак 12. децембра, одржан је Округли сто посвећен књижевном, научном и политичком раду Јована Суботића (1818–1886), некадашњег председника Матице српске и уредника Летописа Матице српске, „Јован Суботић – у свом и нашем времену”. Организациони одбор скупа чинили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. емеритус др Душан Иванић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду, који су скуп и отворили, те са неколико пробраних речи поздравили учеснике и публику. Током радног дела скупа саопштења су поднели: академик Василије Ђ. Крестић, проф. др Душан Иванић, проф. др Ђорђе Ђурић, проф. др Драган Станић, проф. др Александар Милановић, проф. др Душко Певуља, проф. др Радослав Ераковић, др Татјана Јовићевић и мср Марија Слобода. Након тога, уследила је дискусија. (даље…) →

У Матици српској, у петак 8. децембра, у заједничкој организацији Матице српске и Института за европске студије, проф. др Стивен Баскервил, са Патрик Хенри колеџа (САД) одржао је предавање „Нова идеологија секса”. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а разговор са гостом водио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. (даље…) →

У Матици српској, у уторак, 5. децембра 2017. године, представљен је зборник радова са научног скупа, одржаног у новембру 2016. године, под називом „Злочин у Сиригу 13. априла 1941. године – генеза, симбол, последице”. Присутне је поздравио и о зборнику говорио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указујући да су злочини у Сиригу имали обележја геноцида. У наставку програма су др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе и др Драго Његован, директор Музеја Војводине детаљно говорили о појединачним радовима у књизи и питањима ратних добровољаца, њиховој колонизацији и страдању у Другом светском рату. На крају програма публици се обратио господин Драгољуб Вујовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912‒1918. њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” – Сириг, који је говорио о судбинама породица и појединаца страдалих у злочинима у Сиригу 13. и 14. априла 1941, али и током читавог Другог светског рата.

У уметничком делу програма учествовала је др Исидора Поповић стручни сарадник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У Матици српској, 6. децембра, приређен је концерт Дуње Симић, сопран, професора на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, Одсек за соло певање. Уз клавирску пратњу Сњежане Поповић Вулета, солисткиња је надахнуто извела дела Антонија Вивалдија, Алесандра Страдела, Јоханеса Брамса, Сергеја Рахмањинова, Петра Крстића, Стевана Христића, Оторина Респигија, Жила Маснеја, Ђакома Пучинија и Ђузепе Вердија. Гости концерта били су: Сенка Недељковић, сопран, Жељко Р. Андрић, баритон, и Марина Микић, клавирска сарадница.

У досадашњој каријери, Дуња Симић остварила је преко 30 улога. Гостовала је на оперским сценама у Атини, Москви, Северној Кореји, Румунији, Шверину, Гисену, Манхајму, Мајнцу, Дортмунду, Диселдорфу, Есену, Руану, Базелу, Хановеру, Хамбургу, Бриселу и Линцу.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви на сајту Матице српске.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 193, књ. 500, св. 5) у којем издвајамо темат „Ник Кејв – I am the captain of my pain”. O стваралаштву Ника Кејва пишу Зое Алдертон, Виолета Митровић, Игор Цвијановић и Давор Павловић. Избор из Кејвове поезије приредила је Виолета Митровић, која је песме и препевала са енглеског. Овај избор пропраћен је и аудио снимцима оригиналне Кејвове музике.

Рубрика „Сведочанства” доноси текст Јована Делића „Време односи, прича сабира” о делу Слободана Мандића, док о филмском фестивалу „Беринале 2017” пише Дејан Петровић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Катарина Пантовић, Маја Белегишанин, Наталија Лудошки, Милена Кулић, Јелена Марићевић и Дамјан Ћулафић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, у четвртак, 30. новембра 2017. године, одржано је последње предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „О правној природи Прводецембарског акта 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца” одржала је проф. др Љубомирка Кркљуш, редовни професор Правног факултета у Новом Саду у пензији. (даље…) →

У Матици српској, у среду, 29. новембра 2017. године, у организацији Одељења Матице српске за природне науке, одржано је предавање „Шта знамо о флори Словеније?”. Присутне госте и публику поздравио је академик Рудолф Кастори, секретар Одељења Матице српске за природне науке, а предавача, проф. др Нејца Јогана са Биотехничког факултета, Универзитета у Љубљани, најавио је проф. др Горан Аначков са Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Предавање је организовано у сарадњи са Ботаничким друштвом „Андреас Волни” и Научно-истраживачким друштвом студената биологије и екологије „Јосиф Панчић”.

Током предавања, проф. др Јоган истакао је да, иако је Словенија по површини чак мања од Војводине, због повољног географског положаја и доста добро очуване природе, њена васкуларна флора има импозантних 3000 врста. Због тога је још од времена Линеа привлачила пажњу бројних ботаничара који су преко 250 година сакупљали податке који данас омогућавају аналитички поглед на стање флоре Словеније.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Oдштампан је Зборник Матице српске за књижевност и језик друга свеска LXV књиге за 2017. годину у обиму од 441 странe.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења за књижевност и језик Матице српске који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај друге свеске LXV књиге чине: тематски блок посвећен Иви Андрићу (10 радова); студије и чланци (8 радова); прилози и грађа (1 рад); истраживања (1 рад); оцена и прикази (15 радова) и Упутство за ауторе.

Комплетан PDF Зборника налази се на сајту Матице српске.