У Матици српској, у четвртак, 9. новембра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Југословени у Октобарској револуцији и Грађанском рату у Русији 1917–1922” одржао је академик Никола Б. Поповић, члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Излагање је било посвећено југословенима који су на различите начине узели учешће у Октобарској револуцији и Грађанском рату у Русији у периоду од 1917. до 1922. године. Предавач је истакао да су бивши аустроугарски војници, сада заробљеници у Русији из редова српског, хрватског и словеначког народа учествовали у револуцији и грађанском рату и на страни Црвене армије, али и на страни белих – тј. противника револуције. Захваљујући архивској грађи из руских архива, академик Поповић реконструисао је причу о њиховом политичком и војном учешћу у овим битним историјским догађајима, те је на крају закључио да су узроци ангажмана Југословена у Октобарској револуцији и Грађанском рату били врло мало идеолошки и политички мотивисани, што се видело и по чињеници да се већина учесника након завршетка Великог рата и повратка у отаџбину није бавила политиком. Према томе, разлози њихове присутности у овим историјским догађајима били су чисто егзистенцијалне природе. (даље…) →

У Матици српској, у понедељак, 6. новембра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Доминација или потчињеност: Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији и ’Великосрпска хегемонија’ у Краљевини СХС (1918–1929)” одржала је проф. др Софија Божић са Института за новију историју Србије.

Излагање је било посвећено положају Срба на српским етничким подручјима у Хрватској, Славонији и Далмацији у периоду од 1918. до 1929. године. Ауторка је детаљном анализом структура на пољима просвете, политике и државног чиновништва показала да Срби нису били заступљени више него што је био њихов етнички удео у становништву поменутих области (у Хрватској и Славонији око 24%, а у Далмацији 17%). Штавише, чест је био случај да је њихова заступљеност у поменутим структурама била и мања од етничког удела. Наведено је више примера да су власти новостворене државе, Краљевине СХС, толерисале и остављале на утицајним положајима у поменутим областима државне службенике хрватске националности који су били изразито антисрпски расположени. У предавању је јасно показано да је наводна „великосрпска хегемонија” била само политичка парола појединих хрватских политичких групација, која није одражавала реално стање ствари на терену. (даље…) →

Дана 3. новембра, у просторијама Галерије Матице српске, представљена је књига групе аутора: И. Борозана, Е. Блануше, В. Симића, П. Петровића, М. Д. Стефановић и М. Попадића, „Димитрије Аврамовић – уметник европских оквира и српског контекста”. Уредник књиге је др Игор Борозан, док су суиздавачи Матица српска и Галерија Матице српске. О књизи су говорили проф. др Драган Дамјановић, историчар уметности из Загреба, и др Игор Борозан. Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Мaтице српске. (даље…) →

У петак, 3. новембра, Матицу српску посетили су господин Луц Кобер, директор Фондације „Ханс Зајдел” у Београду, госпођа Дагмар Константиновић, заменик шефа канцеларије, и др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Госте је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и упознао их са делатностима и амбијентом у којем Матица послује, а разговарано је и о могућностима међусобне сарадње.

У Матици српској, у уторак, 31. октобра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Ратници за српство, чувари Југославије” одржао је др Милан Мицић. Излагање је било посвећено добровољцима српске и црногорске војске у Првом светском рату, Србима који су били аустроугарски држављани, али и српски исељеници у САД. По окончању рата, они су у највећој мери били колонизовани на територије Баната, Барање и Бачке, где су постали ослонац нове, Југословенске, државе. У Другом светском рату терор окупатора био је усмерен управо против њих и чланова њихових породица. (даље…) →

Матица српска је у едицији Библиотека Змајева награда објавила зборник радова о Небојши Деветаку у обиму од 248 страна. Зборник су рецензирали проф. др Славко Гордић, емеритус, и проф. др Јован Делић а уредници Едиције су Иван Негришорац и доц. др Ђорђе Деспић.

Едиција Библиотека Змајева награда Матице српске традиционално је посвећена добитницима ове у српској култури најстарије и престижне песничке награде. Зборник се састоји из пет поглавља. Прво поглавље („Две беседе“) чине два текста који представљају беседе изговорене приликом додељивања Змајеве награде. Ђорђо Сладоје аутор је прве беседе која је у функцији образложења жирија Змајеве награде, док другу беседу потписује сам лауреат Небојша Деветак. У другом поглављу („Критички прилози“) присутно је седам аналитичких текстова књижевних критичара и тумача. У питању су Иван Негришорац, Саша Радојчић, Анђелко Анушић, Александар Б. Лаковић, Зоран Ђерић, Јелена Марићевић и Ненад Станојевић. Треће поглавље („Прилог за фотобиографију“) има карактер аутобиографског записа. У њему песник најпре описује свој животни пут, али уједно даје и поглед на друштвене, историјске и политичке прилике свога времена. Такође, ово поглавље богато је фотографијама којима аутобиографски ниво добија на документарној упечатљивости. Четврто поглавље („Грађа за библиографију Небојше Деветака“) садржи исцрпан библиографски преглед, од песникових књига и присуства у разним антологијама, зборницима, изборима поезије, до поетских прилога у часописима и новинама, превода, интервуја, приређивачких ангажмана и комплетне литературе о песништву Небојше Деветака. Завршно поглавље („Прилози“) доноси Одлуку Матице српске из 1953. године о установљењу Змајеве награде за поезију, као и Одлуку жирија Змајеве награде да се она за 2008. годину додели песнику Небојши Деветаку.

Штампање ове публикације помогла је Народна библиотека Данило Киш из Врбаса.

Матица српска и Друштво чланова Матице српске у Црној Гори 24. октобра у Свечаној сали Матице српске организовали су промоцију књиге проф. др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма”. О књизи су говорили академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Милош Ковачевић и проф. др Александар Милановић. Публици се обратила и аутор проф. др Јелица Стојановић.

Књига „Пут српског језика и писма“, објављена у Плавом колу Српске књижевне задруге 2016. године, осветљава два аспекта историје српског језика врло испреплетена у времену Вукове борбе за његову стандардизацију и кодификацију: аспект његове унутрашње и његове спољашње историје.

Седам студија, које чине ове књигу, могу се поделити у три тематске целине.
Прву целину чине радови који се баве општесрпским лингвистичко
социолингвистичким дијахроним и савременим статусом српског књижевног језика. Радови друге целине баве се историјским и актуелним статусом српске ћирилице,
а у трећој, завршној целини заступљени су радови који се тичу историјског и актуелног статуса српског језика у Црној Гори.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

24. октобра у простoријама Матице српске представљен је рад и делатност Матице српске ─ Друштва чланова у Црној Гори. Друштво чланова Матице српске у Црној Гори представили су проф. др Драго Перовић и проф. др Јелица Стојановић (предсједник Друштва). Госте је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који им је пожелео добродошлицу, истакао значај рада Матице српске на свим просторима на којима живи српски народ и где се негује српска духовност и култура, те значај сусрета, повезивања и обједињавања.

Гости, а и домаћи, из Црне Горе говорили су о ситуацији у Црној Гори, важности прегалаштва Матице српске у Црној Гори, тешкоћама, радости и лепоти сусрета и саборности. Рад Друштва чланова Матице српске у Црној Гори представили су кроз неколико целина. Како су истакли, Друштво обавља научно-истраживачку, издавачку и архивску делатност и друге делатности у области културе; доприноси изграђивању и координисању научноистраживачког рада, посебно у области друштвених и хуманистичких наука; унапређује научну периодику, те промовише и подстиче развој српских стваралаца у Црној Гори.

Друштво је упознало присутне са богатом издавачком делатношћу која се одвијала од његовог оснивања, као и издавачким подухватима који су планирани у наредним месецима, а од посебног је значаја, како је речено, редовност излажења двају часописа: Октоих и Смисао. Присутни су упознати са трибинама, промоцијама, предавањима, изложбама које се редовно одвијају у организацији Друштва, а што подразумева и многа а гостовања посланика науке и културе са простора Србије и других земаља. Важно је истаћи да Друштво у сарадњи с Амбасадом Републике Србије и Студијским програмом за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Никшићу организује сталну трибину коју води доц. др Горан Радоњић. Посебан значај у оквиру делатности јесте што су одржана два међународна научна скупа. Након првог међународног научног скупа- Српско језичко наслеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, одржан априла 2012. г. у Херцег Новом, Матици српској у Новом Саду и друштвима њених чланова у Републици Српској и Црној Гори поверено је да мајa 2017. г. у Подгорици организују и други, сада проширен и на књижевност. Позиву се одазвало 79 стручњака из десет европских држава. Осим тога, одржана су и два скупа: један посвећен Бориславу Пекићу, други Жарку Команину. Како је у представљању наглашено, Друштво посебну пажњу поклања неговању сарадње и помоћи са Студијским програмом за српски језик и књижевност у Никшићу те труду да, у тешким временима по србистику у Црној Гори, помогне и поклони пажњу онима који су најсјајнији на стазама српског језика и књижевности ─ студенте овог одсека. Уз то, Друштво чланова Матица српска у Црној Гори већи број садржаја посветило је српским великанима Његошу и Вуку. На крају су се представници Друштва захвалили на срдачном пријаму, пријатељском и колегијалном сусрету, те на значајној помоћи, подршци и разумевању које им пружа Матица српска.

У петак, 27. октобра 2017. године у 12 часова, на 62. Међународном београдском сајму књига на штанду Матице српске представљена је едиција Прва књига Матице српске, коло за 2017. годину, књига 271. Владимир Вујовић, Silencio, роман, 272. Стефан Јањић, Ништа се није десило, роман, 273. Иван Којић, Лаура, песме, 274. Катарина Митровић, Утроба, песме и 275. Мирјана Наранџић, Нема везе, песме. О књигама је говорила проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник, а аутори су прочитали делове из својих књига.

Матица српска је, због изузетно квалитетне понуде рукописа, у Едицији Прва књига у колу за 2017. годину објавила пет књига:

271. Владимир Вујовић, Silencio (роман), 254 стране;
Роман Владимира Вујовића драматизује шаховски меч Бориса Спаског и Бобија Фишера, одржан 1992. године на Светом Стефану, представљајући политичке интересе и навијачке страсти у оквирима инвентивних литерарних формула.

272. Стефан Јањић, Ништа се није десило (роман), 244 стране;
Стефан Јањић упушта се у суптилну, истовремено игриву и прецизну обраду историје као текста, и предочава људску судбину као бесконачно смењивање сукоба и неспоразума.

273. Иван Којић, Лаура (поезија), 50 страна;
Иван Којић пише о љубави у свету, и о свету љубави, изоштравајући призоре снова и свакодневице.

274. Катарина Митровић, Утроба (поезија), 80 страна;
У поезији Катарине Митровић слике тела и ужитка, обести и радости, творе интимни дневник једног јетког женског гласа.

275. Мирјана Наранџић, Нема везе (поезија), 84 стране.
Поезија Мирјане Наранџић преиспитује теме и идеале времена садашњег и времена прошлог, у интелектуалном саговорништву са књижевношћу, етиком и политиком.