Матица српска је, због изузетно квалитетне понуде рукописа, у Едицији Прва књига у колу за 2017. годину објавила пет књига:

271. Владимир Вујовић, Silencio (роман), 254 стране;
Роман Владимира Вујовића драматизује шаховски меч Бориса Спаског и Бобија Фишера, одржан 1992. године на Светом Стефану, представљајући политичке интересе и навијачке страсти у оквирима инвентивних литерарних формула.

272. Стефан Јањић, Ништа се није десило (роман), 244 стране;
Стефан Јањић упушта се у суптилну, истовремено игриву и прецизну обраду историје као текста, и предочава људску судбину као бесконачно смењивање сукоба и неспоразума.

273. Иван Којић, Лаура (поезија), 50 страна;
Иван Којић пише о љубави у свету, и о свету љубави, изоштравајући призоре снова и свакодневице.

274. Катарина Митровић, Утроба (поезија), 80 страна;
У поезији Катарине Митровић слике тела и ужитка, обести и радости, творе интимни дневник једног јетког женског гласа.

275. Мирјана Наранџић, Нема везе (поезија), 84 стране.
Поезија Мирјане Наранџић преиспитује теме и идеале времена садашњег и времена прошлог, у интелектуалном саговорништву са књижевношћу, етиком и политиком.

Дана 26. октобра 2017. године у Матици српској приређен је концерт под називом „Има неки сат у мени”, наше истакнуте пиjанисткиње Марине Милић Радовић. Марина је овај концерт посветила успомени на свога оца Томислава Милића, добротвора Матице српске и оснивачког добротвора Фондације „Лаза Костић”. Изведена су дела Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и Фредерика Шопена.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви на сајту Матице српске.

У Матици српској, у среду, 25. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне госте поздравио је проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Октобарска револуција 1917. године” одржали су проф. др Јарослав Вишњеков, Московски државни институт за међународне односе, и доц. др Алексеј Тимофејев, Филозофски факултет Универзитета у Београду и Институт за новију историју Србије. У првом делу предавања дат је преглед најважнијих догађаја и процеса револуције у Русији 1917. године, док је у другом делу акценат стављен на тумачење утицаја револуције на руско друштво и даљи ток Првог светског рата, као и српско виђење догађаја у овој највећој словенској земљи. Посебно је истакнут утицај пада руске империје на даљи ток рата на Балкану и будуће уједињење Јужних Словена. На тај начин, предавачи су публици приближили најновија сазнања и тумачења руске историографије о поменутим питањима.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса „Ратници за српство, чувари Југославије” др Милана Мицића, одржаће се у просторијама Матице српске, у уторак, 31. октобра 2017. године, у 12 сати.

На 62. Међународном сајму књига у Београду 23. октобра у 12 сати одржана је промоција првог тома (А─Б) Енциклопедије Републике Српске, на којој су говорили председник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Рајко Кузмановић, председник Матице српске проф. др Драган Станић и академик Васкрсиja Јањић.

У програму су учествовали директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић, глумци Биљана Ђуровић и Небојша Кундачина и Гудачки квартет Бањалучке филхармоније.

24. октобра у Свечаној сали Матице српске у организацији Градске библиотеке Новог Сада и Матице српске одржана је промоција књиге др Јеврема Бјелице „Oгледи о руској књижевности XIX и XX вијека“ (у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Подгорица).

О књизи су говорили проф. др Татјана Јововић, професор Филолошког факултета из Подгорице, проф. др Драгиња Рамадански и проф. Радојка Тмушић Степанов.

На почетку програма присутнима се обратио Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду. Свечаности је присуствовао и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић.

У Матици српској, у четвртак, 19. октобра 2017. године, одржано је представљање књиге Браниславе Јордановић, Записано ради сећања у будуће, Збирка старих књига Педагошког музеја (1755–1867). Скуп су поздравили мр Гордана Ђилас, помоћник управника БМС и Божидар Зејак, директор Педагошког музеја. О књизи су говорили: мр Душица Грбић, Боривој Чалић и ауторка.

Мр Душица Грбић је констатовала: „Каталог је проистекао из Пројекта уређења, обраде и заштите Збирке старих књига Педагошког музеја, као крајњи циљ реализованих послова у периоду од 2011. до 2014. године, којима је руководила и које је са великим ентузијазмом и посвећеношћу највећим делом обавила Бранислава Јордановић. Имајући у виду значај и специфичност збирке старих књига Педагошког музеја, велико ми је задовољство што се она представља овде, у Матици српској, најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији, уз учешће Библиотеке Матице српске, која поседује најбогатије колекције старих српских штампаних књига и других реткости, а чије континуирано попуњавање тече од Матичиног оснивања 1826. године до данас. Својим радом и пружањем стручне помоћи Библиотека Матице српске доприноси заштити и обради старих књига и других установа, међу којима и Педагошког музеја, те је и због тога ово право место за промовисање каталога о којем је реч“.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У недељу, 22. октобра, уз песму Браће Теофиловић, звуке фанфара и надахнуте говоре академика Мира Вуксановића и аустријског аутора Карла Маркуса Гауса, отворен је 62. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Кључ је у књигама” до 29. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 500 излагача, од чега око 50 из иностранства. Програмом „Четири земље један језик” представљају се Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн, а публици ће током наредних дана бити предочено око 1.000 књига савремених аутора из ове четири земље, од чега чак 350 наслова премијерно. Звезда овогодишњег Сајма је нобеловка Херта Милер, а гости су и реномирани ствараоци Марсел Бајер, Владимир Каминер, Јан Вагнер, Фолкер Кучер, Инго Шулце, Арно Камениш, Дана Григорча, Мелинда Нађ Абоњи, Јонас Лишер, Тереза Преауер, Валентин Гребнер, Луц Ратенов, Катрин Регла.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1).

Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања попут „Споменице Академику Чедомиру Попову”, књига: „Несврстан хуманизам Рудолфа Бручија” Немање Совтића, „Преписка II” Лазе Костића, „Васа Стајић – прилози за аутобиографију” Зорице Хаџић, те зборника радова „Поезија Небојше Деветака” и „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности”, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике” (екавско и ијекавско издање), те „Српске енциклопедије” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по специјалним сајамским ценама.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

Поводом обележавања стогодишњице рођења истакнутог новосадског композитора Рудолфа Бручија, Одељење Матице српске за сценске уметности и музику дало је значајан допринос обележавању ове велике годишњице, и то публиковањем монографске студије о Рудолфу Бручију. Наслов студије је Несврстани хуманизам Рудолфа Бручија: композитор и друштво самоуправног социјализма. Њен аутор, музиколог др Немања Совтић, асистент је на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности Универзитета у Новом Саду и члан Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице српске.

Истакнути композитор Рудолф Бручи (Загреб, 30. март 1917 — Нови Сад, 30. октобар 2002) допринео је развоју многих културних и образовних институција у социјалистичкој Југославији. Низ година провео је на челу Српског народног позоришта и Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Припадају му и заслуге за оснивање Академије уметности Универзитета у Новом Саду и дугогодишњи успешан рад „Југословенске музичке трибине“ у Опатији. Добио је велику награду за композицију Grand Prix на Међународном музичком конкурсу белгијске краљице Елизабете 1965. године, када је за Синфонију лесту добио истовремено и највише признање за послератну југословенску музику уопште. Иако је у своје време био један од утицајнијих актера на домаћој музичкој сцени, Рудолф Бручи до сада није на одговарајући начин представљен у историјским прегледима српске и хрватске музике, нити је његово стваралаштво постало предмет интердисциплинарних и мултидисциплинарних истраживања.

Обележавање стогодишњице композиторовог рођења било је повод да се, на основу свих доступних података, начини свеобухватна, објективна, речју научно ваљана студија каква досад о овом ствараоцу није постојала. Истраживање стваралаштва Рудолфа Бручија, поред увида у секундарну литературу, засновано је на истраживању грађе из богате приватне архиве, као и грађе која се чува у Матици српској, на Академији уметности у Новом Саду, у Српском народном позоришту у Новом Саду, Хрватском глазбеном заводу у Загребу, Музиколошком институту САНУ у Београду, као и у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду.

У Матици српској, у уторак, 17. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржао је проф. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду. Излагање је било посвећено догађајима који су претходили Уједињењу, као и историјском значају које је оно имало за даљи развој друштвено-политичке ситуације и проглашење државе Срба, Хравата и Словенаца.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 25. октобра 2017. године у 18 сати. Предавање „Октобарска револуција 1917. године” одржаће доц. др Алексеј Тимофeјев, са Филозофског факултета у Београду и Института за новију историју Србије и др Јарослав Вишњаков са Московског државног института за међународне односе.