4. маја 2017. године у 12 сати у Салону Матице српске председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Бранкову награду Матице српске за школску 2015/16. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду Алекси Николићу, за рад „Архетип душе утеловљене у стаблу као спона између Енеиде, Божанствене комедије и Ослобођеног Јерусалима”;
две друге награде Христини Гајовић, за рад „Стаклено звоно Силвије Плат као женски образовни роман − једно читање” и Маријани Јелисавчић, за рад Елементи хорор фантастике у роману српског предромантизма;
и три треће награде Ирени Ђукић, за рад Имаголошка анализа путописа „Прво путовање”(1957), „Онамо и свуда”(1960), „Меридијани Средње Европе”(1961) Александра Тишме, Огњену Тодоровићу, за рад Три поетичка начела поезије Новице Тадића – јуродивост, сатански реализам молитве и Дајани Милованов, за рад „Насиље и женски идентитет у Малини И. Бахман и Пијанисткињи Е. Јелинек”.

Записник са састанка Жирија прочитао је члан Жирија доц. др Наташа Половина, а о награђеним радовима и добитницима говорио је члан Жирија проф. др Владимир Гвозден. Награђени су прочитали одломке из својих радова.

5. маја 2017. године одржано је предавање Јован Четиревић Грабован и српско барокно сликарство, у Свечаној сали Матице српске. Поздравне речи упутио је доц. др Владимир Симић, секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске. О лику и делу Јоваан Четиревиа Грабована говорила је доц. др Александрa Кучековић.

У свом предавању др Кучековић, навела je да у оквирима развоја српског црквеног сликарства друге половине 18. века Јован Четиревић Грабован заузима специфично место одређено како његовим пореклом и уметничким образовањем, тако и особеним стилом и иконографијом које развија делујући као веома тражени мајстор у православним заједницама Славоније, северне Хрватске и Угарске. Цинцарског порекла, из Грабова у средњој Албанији где је породица Четири генерацијама неговала сликарску професију, у Хабсбуршку монархију прелази након 1769. и, настанивши се трајно у Осијеку, подупрт снажним везама међу цинцарским трговачко-занатским колонијама у славонским и хрватским градовима, али и изразитом личном предузимљивошћу, развија плодну делатност која је привукла пажњу истраживача још почетком 20. столећа. Иако је значајан део Четиревићевих остварења нестао, број сачуваних иконостаса и појединачних икона омогућава сагледавање његовог готово монополског положаја међу сликарима који су радили у Славонији и Хрватској у последњој четвртини 18. века. Четиревићево сликарство, на споју јужнобалканских и средњоевропских постулата, произашло из синтезе поука позновизантијских ерминија, словенског (кијевског) барока и западноевропских графичких предложака, одговарало је укусу православних црквених општина у доминантно католичким подручјима, где је ова јединствена синергија “традиције и барока” обележила репрезентативну визуелну културу северозападних области Карловачке митрополије.

У четвртак, 4. маја, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској, аутора Јована Мирковића, а у издању „Света књиге“ из Београда. Oво дело представља свеобухватан увид у страдање српских цркава, свештенства и српског народа у НДХ 1941–1945. У њему су наведени исцрпни подаци о уништеним објектима, сведочења о масовним убиствима, биографије убијених свештеника и епископа, као и бројне документарне фотографије. Госте и присутну публику поздравио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили епископ бачки др Иринеј Буловић, епископ пакрачко-славонски мр Јован Ћулибрк, академик Љубодраг Димић и аутор.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб сајта Матице српске.

У Матици српској, у четвртак, 27. априла 2017. године, одржано је четврто предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Од пораза до уједињења: српска војска 1876‒1920. године“ одржао је потпуковник др Далибор Денда, са Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије. Већи део предавања обухватио је развој професионалне војне организације у Србији у периоду од њених зачетака 1876. године па до формалног завршетка Првог светског рата и демобилизације 1920. године.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 11. маја 2017. године у 12 сати. Предавање „Језик пропаганде Првог светског рата на примеру Аустроугарске монархије и Краљевине Србије” одржаће мр Гордана Илић, са Института за славистику Универзитета у Бечу.

26. априла у Свечаној сали Матице српске књигу Матични млеч Ивана Негришорца представили су академик Матија Бећковић, Селимир Радуловић и др Саша Радојчић.

„Иван Негришорац, што је песничко име председника Матице српске Драгана Станића, дао је себи труда да препева Матичину историју и докаже да је та историја временом постала поезија. Тако је песник Иван Негришорац осветлао образ професору Станићу исписујући поменик његовим претходницима на челу Матице српске, творећи тако својеврсну Матицијаду српску – ако је Матицијада права реч за ову пустоловиуну”, истакао је Матија Бећковић у својој беседи на промоцији Негришорчеве књиге која је у целини посвећена Матици српској.

По оцени песника и књижевног критичара Селимира Радуловића, Негришорчева поетизована слика Матични млеч, односно двовековног трајања наше културне ризнице, при томе није ни пригодна, ни свечарска, ни идеализована. У наставку програма говорио је и др Саша Радојчић, а аутор је читао одломке из поеме.
Књига је изашла крајем прошле године под окриљем новосадске издавачке куће Орфеус.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је 24. априла по пети пут уручила Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе на основу једногласне одлуке Жирија, који је радио у саставу: проф. др Вељко Брборић, др Миодраг Матицки, председник, академик Слободан Реметић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Срето Танасић

Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2016. годину додељене су:
1. Проф. др Мату Пижурици за укупни допринос неговању српске језичке културе;
2. Српској књижевној задрузи за укупни допринос очувању српског језика, неговању српске језичке културе и ћириличног писма;
3. Акцији Дан српског језика у Румунији, за коју су заслужни Савез Срба у Румунији, инж. Стеван Бугарски и др Славомир Гвозденовић.

Председник Матице српске и члан Жирија на почетку свечаности осврнуо се на значај Повеље. О професору Мату Пижурици говорио је проф. др Вељко Брборић, о Српској књижевној задрузи проф. др Драган Станић, а о акцији Дани српског језика у Румунији др Миодраг Матицки. Сви награђени захвалили су се пригодним речима. Свечаност се завршила стиховима песме Српски језик Слвомира Гвозденовића

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 25. априла 2017. године, у Матици српској, представљена је књига „Илузија Европске уније“ др Мише Ђурковића са Института за европске студије из Београда. Госта, публику и представнике медија поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, док су о књизи говорили: проф. др Слободан Самарџић, са Факултетета политичких наука Универзитета у Београду и Никола Маринковић, уредник издавачке куће Catena Mundi. На крају програма, присутнима се обратио и аутор.

Догађај је снимљен и можете га погледати у видео архиви веб сајта Матице српске.

У Матици српској, у петак, 21. априла 2017. године, одржан је Округли сто „Имају ли интелектуалци будућност?” Своја гледишта о данашњем друштвеном положају и улози, као и о будућности интелектуалаца изнели су књижевници, историчари, политиколози и социолози из Србије и Републике Српске. Излагања са овог скупа биће објављена у јулско-августовској свесци „Летописа Матице српске”.

Учеснике, публику и представнике медија поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Срђан Шљукић, координатор скупа, а учествовали су: проф. др Љубиша Деспотовић, проф. емеритус др Славко Гордић, проф. др Драган Станић, проф. др Срђан Шљукић, мр Александар Врањеш, проф. др Слободан Владушић, проф. др Јован Попов, доц. др Милош Ковић, др Слободан Рељић, др Александар Гајић, др Јелена Марићевић, и мср Немања Рајак.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

20. априла у Свечаној сали Матице српске представљена је књига проф. др Зорана Аврамовића Књижевници и политика у српској култури 1804−2016, у издању Православне речи. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске поздравио је присутне и дао реч директору издавачке куће Православне речи Зорану Гутовићу. Овом монографијом проф. др Зоран Аврамовић осветљава и обрађује једну веома деликатну тематску област. Политички ангажман писаца је нешто о чему се код нас пуно говорило, али се врло мало писало, бар не овако компетентно, утемељено, отворено, без заобилажења и калкулација. Пишчев истраживачки приступ је веома свеж и провокативан, јер он ангажман српских књижевника сагледава из више оштрих углова са свим врлинама и многим манама. Истовремено, он покушава да продре што дубље у разлоге наших, често трагичних подела, идеолошких, политичких, моралних, па и естетских. О књизи су говорили Селимир Радуловић, проф. др Дејан Микавица и аутор.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 20. априла 2017. године, Матицу српску посетио је Дмитриј Владимирович Василенко, проректор за међународну сарадњу Државног економског универзитета из Санкт Петербурга, у пратњи Бранке Агбабе, стручног сарадника на пројекту Канцеларија за међународну сарадњу Универзитета у Новом Саду. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар. Током посете госту је представљен историјат и научноистраживачка делатност Матице српске, а разговарано је и о могућностима међусобне сарадње.