У Матици српској је 16. априла 2016. године одржана 128. редовна Скупштина Матице српске.

Након отварања Скупштине и избора радних тела председник Верификационе комисије мр Тијана Палковљевић Бугарски саопштила је да Скупштини присуствује 294 члана Матице српске са правом гласа. Потом су изабрани нови стални чланови сарадници, реизабрани чланови – сарадници и изабрани нови чланови – сарадници. Потврђен је пријем нових редовних чланова Матице српске.

Скупштина je донела одлуку о прихватању измена Статута Матице српске, којима је уведено саветодавно тело управног одбора Савет.

Прихваћен је Извештај о четворогодишњем раду Матице српске (2012–2015) и Извештај о раду Надзорног одбора и финансијском пословању Матице српске (2012–2015).

Прихваћени су Извештај о четворогодишњем раду Библиотеке Матице српске (2012–2015), Извештај о четворогодишњем раду Галерије Матице српске (2012–2015) и Извештај о четворогодишњем раду Издавачког центра Матице српске (2012–2015).

Изборна комисија 128. редовне Скупштине Матице српске, након пребројавања гласова, председник Изборне комисије доц. др Бојан Тубић саопштио је резултате гласања.

За чланове Председништва у наредном четворогодишњем периоду изабрани су:
– за председника:
проф. др Драган Станић
– за потпредседнике:
проф. др Бранко Бешлин, др Миодраг Матицки, проф. мр Ненад Остојић
– за генералног секретара:
доц. др Ђорђе Ђурић

За чланове Управног одбора Матице српске у наредном четворогодишњем периоду изабрани су (36 чланова):
1. Проф. др Бранко Бешлин
2. Доц. др Исидора Бјелаковић
3. Проф. др Ђорђе Бубало
4. Стеван Бугарски
5. Проф. др Мирјана Веселиновић-Хофман
6. Проф. др Слободан Владушић
7. Проф. др Славко Гордић
8. Академик Јасмина Грковић-Мејџор
9. Проф. др Јован Делић
10. Проф. др Бранислав Ђурђев
11. Доц. др Ђорђе Ђурић
12. Проф. др Душан Иванић
13. Проф. др Александар Јовановић
14. Доц. др Милош Ковић
15. Академик Светозар Кољевић
16. Академик Василије Крестић
17. Проф. др Љубомирка Кркљуш
18. Др Бранка Кулић
19. Академик Љубомир Максимовић
20. Проф. др Слободан Марковић
21. Др Миодраг Матицки
22. Проф. др Александар Милановић
23. Др Марко Недић
24. Проф. мр Ненад Остојић
25. Проф. др Слободан Павловић
26. Мр Тијана Палковљевић Бугарски
27. Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић
28. Проф. др Мато Пижурица
29. Проф. др Петар Пијановић
30. Академик Предраг Пипер
31. Проф. др Јован Попов
32. Академик Милорад Радовановић
33. Проф. др Мира Радојевић
34. Проф. др Горана Раичевић
35. Проф. др Драган Станић
36. Доц. др Зорица Хаџић

За чланове Надзорног одбора Матице српске у наредном четворогодишњем периоду изабрани су (7 чланова):
1. Проф. др Бранко Баљ
2. Мр Слободан Кнежевић
3. Проф. др Вуксан Лакићевић
4. Јожеф Лимбургер
5. Мирко Лубурић
6. Милан Петровић
7. Јован Чулајевић

АПЕЛ СКУПШТИНЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Скупштина Матице српске упућује апел Министарству културе и информисања Републике Србије са захтевом да се укину неоправдане финансијске рестрикције које погађају редовну делатност установе.

Изражавамо забринутост због одсуства системског финансирања капиталних пројеката попут Српске енциклопедије. Истовремено скрећемо пажњу да би било неопходно да се убрза повратак имовине Матице српске и њених задужбина. Само одмереном, добро промишљеном културном и научном политиком може се обезбедити да Матица српска и даље успешно обавља своју драгоцену мисију усмерену ка очувању културног идентитета српског народа и његовог укупног напретка.

У Новом Саду, 16. априла 2016. године

Председник Матице српске сазвао је 128. редовну изборну Скупштину Матице српске за 16. април 2016. године у 11 сати. Пријем и регистрација чланова почеће у 10 сати.

На дневном реду Скупштине биће разматрање извештаја о четворогодишњем раду нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва, као и установа и предузећа које је Матица српска основала.

На основу предлога који је утврдио Управни одбор, а у складу са Статутом Матице српске, Скупштина ће бирати нове чланове органа – Председништво, Управни одбор и Надзорни одбор. Управни одбор је утврдио предлог кандидата за органе Матице српске на основу предлога седам научних одељења Матице српске и на основу својих статутарних овлашћења.

Скупштина ће у складу са својим овлашћењима потврдити пријем нових редовних чланова и чланова сарадника.

Право гласа на Скупштини Матице српске имају стални чланови сарадници, чланови сарадници и редовни чланови који су благовремено измиривали чланарину.

На Скупштини ће бити предложена и допуна Статута Матице српске.

Дневни ред 128. Скупштине Матице српске можете видети овде.

Рад Матице српске са четворогодишљим извештајем може се погледати овде.

У Свечаној сали Матице српске, 15. априла 2016. године одржан је Симпозијум „Трећи век ботанике у Војводини“. Организатори Симпозијума су Матица српска и Ботаничко друшто „Андреас Волни“, а суорганизатори Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Покрајински завод за заштиту природе.

На свечаном отварању говорили су представници организатора — председник Матице српске проф. др Драган Станић, председник Ботаничког друштва „Андреас Волни“ проф. др Ружица Игић, као и представници суорганизатора Симпозијума — проф. др Горан Аначков и др Биљана Пањковић. У три сесије представљено је 19 усмених излагања. У Малој сали Матице српске било је постављено 20 постер-презентација. У току Симпозијума у Малој сали презентована су и заштићена подручја којима управља ЈП „Војводинашуме“. Радови учесника Симпозијума биће објављени у посебној свесци Зборника Матице српске за природне науке.

 Књига сажетака

Матицу српску је у четвртак 14. априла 2016. године посетио амбасадор Руске Федерације, његова екселенција, Александар Чепурин са сарадницима и делегацијом Града Новог Сада коју су предводили градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и члан градског већа за културу Вања Вученовић. Госте су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, потпредседници Матице српске, доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске који су амбасадора упознали са радом, историјом и значајем Матице српске за очување и неговање српске књижевности и културе, као и пројектима које Матица српска спроводи у сарадњи са институцијама у Руској Федерацији.

У Свечаној сали Скупштине града у Кикинди 14. априла одржано је представљање рада Матице српске и предавање из Mатичиног циклуса о Првом светском рату. Присутне је у име града поздравио др Милован Блажић, а у име Друштва чланова Матице српске у Кикинди програм најавио Милош Станчић. Генерални секретар Матице српске др Ђорђе Ђурић говорио је о раду Матице у претходне четири године, а такође се осврнуо на циклус предавања и програма везаних за обележавање стогодишњице Првог светског рата. Главни део програма било је надахнуто и садржајно предавања др Милана Мицића Добровољци српске војске у Првом светском рату.

Матица српска је 8. априла по четврти пут уручила Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе а на основу једногласне одлуке Жирија који је радио у саставу: академик Предраг Пипер, проф. др Мато Пижурица, академик Слободан Реметић и проф. др Драган Станић, председник Матице српске (одсутан др Миодраг Матицки, председник Жирија).

Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2015. годину додељене су:
1. Проф. Богдану Терзићу (постхумно) за укупни допринос неговању српске језичке културе;
2. Акцији Негујмо српски језик за доприносе заштити српског језика, писма, опште језичке културе и писмености;
3. Листу Политика за истрајно неговање српске језичке културе. (даље…) →

Представница генералног секретара Уједињених Нација Симона Мирела Микулеску посетила је данас са сарадницима Денисом Беседићем, шефом одељења канцеларије у Београду и Сашом Станојевићем, помоћником за односе са јавношћу Матицу српску. Госте су примили и са историјом и радом најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа упознали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Поред представљања значаја Матице српске разговарано је и о могућностима будуће сарадње.

Зборник Матице српске за ликовне уметности је 29. марта 2016. године примљен у ERIH PLUS базу података (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). Ради се о веома кредибилној листи, са најугледнијим европским часописима из области друштвено-хуманистичких наука, са веома озбиљном селекцијом и строгим критеријумима. Уласком у систем вредновања и категоризације најпрестижнијих научних часописа, Зборнику Матице српске за ликовне уметности је и званично потврђен значај у међународним, европским оквирима. Бити на листи најпрестижнијих часописа с једне стране представља ствар престижа, а с друге стране то значи да ће чланци овог зборника бити доступни за све истраживаче у Европи и свету. ERIH PLUS листа је настала 2014. године, трансформацијом ERIH листе, када је њено седиште премештено у Норвешку. Такође, ову листу као релевантну предлаже и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у нацрту новог Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, из којег је до сада друштвено-хуманистичка научна заједница била потпуно искључена. Зборник Матице српске за ликовне уметности, који постоји од 1963. године, својим оригиналним научним радовима даје огроман допринос историјским, естетским и теоретским проучавањима уметности. Концепција Зборника своди се на садржину која гради велики лук од наше средњевековне уметности до модерне, сада већ и дигиталне. Осим што није територијално ни хронолошки омеђен у тематском смислу, Зборник испољава отвореност према ауторима различитог научног интересовања, како према сарадницима у земљи, тако у центрима са територије бивше Југославије, и из иностранства, одакле се јављају и врло угледна имена. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Од 2006. године главни и одговорни уредник је проф. др Александар Кадијевић, а чланови редакције су проф. др Миодраг Марковић, проф. др Лидија Мереник, проф. др Ненад Макуљевић, проф. др Иван Стевовић, проф. др Александар Игњатовић, проф. др Срђан Марковић, проф. др Драган Дамјановић, (Загреб, Хрватска), проф. др Кокан Грчев (Скопље, Македонија), проф. др Рудолф Клајн (Мађарска) и проф. др Бисера Пенчева (Сједињене америчке државе). Зборник излази једанпут годишње у обиму до 50 ауторских табака и доспева разменом у око 100 библиотека у свету.

http://dbh.nsd.uib.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=488304

У петак, 25. марта 2016. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића“ за 2015. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, академик Драган Шкорић, др Нада Милошевић и проф. др Ивана Максимовић је донео одлуку да награду додели др Ранку Чабиловском, доценту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је уручио награду добитнику, а о делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је доц. др Срђан Шеремешић. Реализацију награде помогли су Пољопривредни факултет Нови Сад и Институт за ратарство и повртарство Нови Сад. „Награда професора Лазара Стојковића“ додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матица српска је 17 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије обележила представљањем књиге Роксанде Тимотијевић, Старине Призрена и беседом ректора Призренске богословије протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића. Скуп је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић а књигу су представили: научни сарадник др Александра Новаков и проф др Бранислав Тодић. Програм је водила др Исидора Поповић и казивала стихове Алексе Шантића Призрене стари и стихове Николе Петровића, Онамо намо. У уметничком делу програма учествовали су Александра Крстић, Дамјана Микић и Марко Радојковић. Отпевали су песму Бранкице Васић, Василисе, Kaсaба и изворну песму Пролетеше птице ластавице. На видео биму су се смењивале фотографије „старина“ призренских.

Међу публиком, осим чланова и пријатеља Матице српске, био је велики број свештеника Епархије бачке. Како је дан био посвећен граду Призрену, присуствовали су многобројни Призренци који живе у Новом Саду и којима је овај догађај освежио успомене на њихов вољени царски Призрен, док су се остали присутни упознали с непроцењивим културним богатством овог града.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.