У оквиру Музичких вечери које Матица српска организује уз подршку Градске управе за културу града Новог Сада, 20. марта наступиле су пијанисткиња Невена Совтић и сопран Харлота Хенриксон, чије је гостовање омогућила Амбасада Шведске у Београду. Уметнице су за ову прилику припремиле програм „Северна душа“. Обе имају импресивне уметничке биографије. Сопран Харлота Хенриксон рођена је у Гетеборгу, у Шведској, где је после студија певања имала прилике да сарађује са извођачима који су носиоци краљевских одликовања. Постдипломске студије највишег степена завршила је у Детмолду са изузетним похвалама, а живи и ради у Хамбургу. Од 2019. године, поред концертне каријере, ради као предавач певања и методике певања на Хамбуршком конзерваторијуму. Такође вокално води неколико хорова, наступа као прва дама у операма на сценама Шведске и Немачке и носилац је престижних награда, од којих се издваја прва награда на такмичењу Гетеборшког удружења Вагнер. Невена Совтић је рођена у Новом Саду, где је завршила дипломске и мастер студије клавира на Академији уметности у класи проф. Ирис Кобал. Током школовања била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Министарства просвете, а мастер студије интерпретације соло песме завршила је на Високој школи за музику у Детмолду. Учила је од водећих стручњака у области соло певања и наступала у Србији, Црној Гори, Хрватској, Италији, Француској, Немачкој и Аустрији, том приликом убирајући бројне награде. Има интернационално педагошко искуство и тренутно је запослена као доценткиња на предмету Корепетиција на Катедри за клавир на Академији уметности у Новом Саду.
На концерту „Северна душа“ публика је имала прилике да чује скандинавске композиторе чији је рад поприлично нов нашој јавности. У питању су Гунар де Фрумери, Торе Рангстрем, Јуста Нистрем и, један од познатијих, Јан Сибелијус. Невена Совтић потрудила се да концизним а садржајним излагањем о сваком од ових уметника публици приближи њихов сензибилитет, активности и најзначајније биографске податке. Сусрет са музиком који су две уметнице приредиле публици био је заиста очаравајући и емотивно близак, и поред нама непознатог шведског језика. Преведени називи неких песама гласе: „Као талас“, „Ноћна молитва“, „Душа и пејзаж“, „Црне руже“, „Да ли је то био сан?“. Харлотин сопран је од суптилне и тихе вокалне виртуозности прелазио до громогласног свепрожимајућег крешенда, према потреби композиција, у које је уносила и значајно глумачко умеће. Одабране северњачке мелодије очигледан су пијанистички изазов, који је Невена Совтић беспрекорно савладала, а имали смо прилике да уживамо и у њеној соло деоници, са избором клавирских комада. Северна душа нам се, на основу концерта, чини као вулкан који се комеша испод леденог покривача или као мистична игра светлосних зрака који плешу по мору и небу. Надамо се да ћемо на будућим Музичким вечерима још боље упознати скандинавску класичну музику, као и да Харлота Хенриксон намерава да у своја концертна путовања трајно уврсти и Србију.
