Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Илије Лакушића, Перице Маркова, Боје Пижурице, Сунчице Денић, Владимира Б. Перића, те преводи прозе Збигњева Мастернака и Ени Пру. Рубрика „Есеји” доноси текстове Ленке Настасић о „Житију Петра Великог” Захарија Орфелина, Лазара Букве о поезији Радомира Продановића и Милене Благојевић о поезији Владислава Петковића Диса. Тема рубрике „Сведочанства” су „Објављеније о Сербској летописи” из 1823. из пера Лазе Чурчића и запис Славка Гордића „Писци, књиге, послови и дани”. Рубрика „Поводи” посвећена је Збигњеву Херберту о којем пишу Јелена Марићевић Балаћ и Сања Перић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Светлана Шеатовић, Слађана Миленковић, Драгољуб Перић, Милан Радоичић, Милана Поучки, Луна Градиншћак, Марија Цветићанин и Жаклина Дувњак Радић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Овај двоброј отвара 200. годишњицу богатог књижевног живота „Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи, који континуирано излази од 1824. године. Сличних примера у свету има веома мало, а могли бисмо поменути пре свега часопис „The Yale Review”, који у САД, у Њу Хејвену (Конектикат), излази од 1819. године, али је постао књижевни часопис тек 1911. године. Због тога са поносом можемо рећи како српска култура има један необичан, чудесан феномен којим се можемо поносити.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 9. фебруара 2024. године, Матицу српску посетио је Њ.Е. Лејд Ернест Родригез Ернандес, амбасадор Републике Кубе. Угледног госта примили су и упознали га са делатношћу Матице српске: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, и др Милан Мицић, генерални секретар. Посета је организована у склопу боравка амбасадора у Новом Саду ради присуства активностима у библиотеци Техничке школе „Милева Марић Ајнштајн” која носи назив „Хосе Марти”, a у којој се обележава 171. годишњица рођења овог кубанског песника и хероја.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана борбе против рака, организовали су три предавања која су одржана у четвртак, 8. фебруара 2024. године, у Матици српској. Ово је пета заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Предавање „Карцином дојке” одржао је проф. др Зоран Радовановић (Институт за онкологију Војводине, Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), док је предавање „Карцином дебелог црева” одржао проф. др Милан Бреберина (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), а предавање „Карбон наноматеријали – могућности у испоруци лекова” др сци мед др Гордана Богдановић, научни саветник (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Предавачи су кроз све три теме истакли значај ране дијагностике у даљем току лечења, представили разлике између различитих врста канцера као и начине лечења који су доступни код нас, као и поступке лечења који су доступни у свету.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је крајем 2023. године у оквиру Одељења за друштвене науке објавила тематски зборник групе аутора „Хуманизам, антихуманизам и постхуманизам”. У зборнику су одштампани радови који су презентовани на истоименом округлом столу, који је одржан у Матици српској 22. новембра 2022. године. Књигу су уредили проф. др Слободан Владушић и проф. др Срђан Шљукић, а рецензенти су били др Слободан Антонић, др Душан Крцуновић и др Игор Перишић.

У Зборнику је сагледана основна идеја округлог стола, из угла различитих научних дисциплина. Анализира се појава и домашај постхуманистичког дискурса, као и терминолошке дилеме (постхуманизам, антихуманизам, трансхуманизам, метахуманизам), те однос према хуманизму (дограђивање хуманизма, превладавање хуманизма, супротстављање хуманизму).

Зборник има 204 стране, у оквиру којих је објављено осам радова.

Реализацију округлог стола помогли су Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, а штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност АП Војводине.

Традиционална Светосавска беседа у Матици српској одржана је у петак 26. јануара 2024. године.

Након поздравне речи проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, своју беседу, под насловом Онда Сава стаде пред мене – Свети Сава и Косовски завет, изложила је проф. др Валентина Питулић.

Свечаност је употпунио Хор Саборне цркве Свети Георгије, под управом проф. др Богдана Ђаковића.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, у сусрет Светском дану борбе против рака, организовали предавање које је одржано у четвртак, 25. јануара 2024. године, у Матици српској. Ово је четврта заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Предавање „Лечење диферентованог тиреоидног карцинома” одржала је проф. др Јасна Михаиловић (Институт за онкологију Војводине, Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Током предавања проф. Михаиловић истакла је да је рак штитасте жлезде у порасту, те да је неопходно вршити превентивне прегледе и успоставити здрав стил живота. Представила је врсте и спечифичности, као и начине дијагностиковања и лечења ове малигне болести.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Преписка Савке Суботић” коју је приредила мср Наташа Катић.

Од уводног текста Ко је Савка Суботић? Или: О преписци Савке Суботић, преко Напомене приређивача, до Именског регистра који ће објединити све најзначајније личности одсечка времена представљеног писмима заступљеним у овом делу, видљива је на само огромна пажња, него и јасна најпозитивнија емоција коју је приређивачица изградила поводом теме свога рада.

Дуг Савки Суботић, који су историчарке и историчари српске књижевности тек почели да заиста враћају у претходне две деценије, овим делом је додатно осенчен, јер из тридесет и три јасно издвојена и детаљно обрађена сегмента коресподенције Савке Суботић можемо да видимо колики је лични углед, част и значај имала особа коју је ранија наша историографија бележела тек као супругу угледног Јована Суботића.

Хронолошки од 1884. до 1913, преписка Савке Суботић посложена је логично и прегледно, уз сачуване све јединствене карактеристике сваког од приређених писама. Посебну вредност овог рада представљају исцрпне, понегде и енциклопедијске разјаснице у фуснотама, којима је приређивачица успела да будућем читалаштву ове књиге учини сналажење у њој једноставним, а пут кроз описане просторе и време лакшим и бржим, те тиме подеснијим и за потенцијална даља и дубља истраживања издвојених детаља и примера понаособ.

Књига има 192 стране, подељена је на целине, разврстане именима учесника у преписци као и прилозима и именским регистром.

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад ‒ Градска управа за културу и Покрајински секретаријат за образовање и научноистраживачку делатност.