У четвртак, 15. јуна 2023. године, у Вуковој задужбини у Београду председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је завршној седници Одбора за обележавање 100 година од рођења Дејана Медаковића. Седницом је председавала потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, а присуствовали су проф. др Бошко Сувајџић, председник Организационог одбора и председник скупштине Вукове задужбине, Зоран Колунџија, потпредседник Организационог одбора и директор издавачке куће Прометеј, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, г. Павле Медаковић са супругом, представници Сремских Карловаца, Карловачке гимназије и др. Поднесен је извештај о томе шта је учињено током протекле године и најављена су будућа дешавања. Посебно је похваљен и научни скуп одржан у Матици српској Један век Дејана Медаковића и најављено је штампање зборника радова са скупа.

Делегација Матице српске у саставу: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и г. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, гостовала је у Бару у оквиру културно – духовне манифестације Дани Светог Јована Владимира 2. и 3. јуна 2023. године, у организацији Православне црквене општине Бар и Српског културног друштва Слово љубве.

У петак, 2. јуна са почетком у 19 часова, Матица српска представљена је програмом о њеној историји: приказан је период оснивања Летописа Матице српске и оснивања установе – њено конституисање на темељима српске саборности која је укључивала Црну Гору, баш као и данас, као и садашња делатност и рад Матице српске и њених установа, а највише речи било је о Библиотеци Матице српске.

У суботу, 3. јуна – на Дан Светог Јована Владимира, представници Матице српске присуствовали су литургији, а потом и вечерњој служби после које је уследила литија улицама града Бара које је уприличио митрополит црногорско – приморски Јоаникије са бројним свештенством

На Тројичиндан, у недељу 4. јуна 2023. године, прослављена је слава манастира Стањевићи служењем Свете Литургије и Духовном академијом уз молитвено учешће око хиљаду верника. Светим богослужењем је началствовао eпископ јужноамерички и администратор Митрополије Загребачко-љубљанске господин Кирило уз саслужење архимандрита Лазара из манастира Илајн у Аустралији, архимандрита Јефрема, игумана Рaфаила, настојатеља ман. Подмаине, протојереја Благоја Рајковића, ректора Цетињске богословије. Богослужeње је окончано освештањем споменика двојици јунака, постављених на прагу манастира. Први је споменик великом војводи Николи Стањевићу, ктитиру манастира из 1338. а други црногорском ратнику из 18. и 19. вијека у лику војводе Милоша Кривокапића.

Беседом Александра Новаков „Призрен и Цетиње-златна крила српске душe” започета је Духовна академија у амфитеатру испред манастира. Др Новаков се у беседи осврнула на важност Призрена и Цетиња за српски народ и очување националног идентитета. „Цетиње је било вековна престоница Црне Горе, петовековна зеница њене историје. Познато је као престоница Црнојевића и Петровића, столица митрополита и господара Црне Горе. Место где је одштампана прва јужнословенска књига. На Цетињу је рођен, живео и сахрањен Свети Петар Цетињски и можда је баш због његових светих моштију Цетиње и небеска престоница. Не заборавимо владику и писца Петра Петровића Другог Његоша који је изнедрио васељенску мисао и на Цетињу написао „Горски вијенац”, једно од најзначајних српских књижевних дела, где је реч Косово заступљено само мало мање него реч Бог. Владика Раде је и обновитељ Косовског завета, и није необично да се у највећем интензитету очувала жива снага косовске традиције, жива као хлеб и вода, баш у Црној Гори. А о томе зашто је то тако говори нам писмо које је Његош са Цетиња написао Осман-паши скадарском „кад су дивље азијатске орде наше малено но јуначко царство разрушиле, онда су моји предци и још неке одабране фамилије које нијесу погинуле од Турака, оставили свој отачаство и овијем горама утекле“. Сеобе су вечне, то знамо, велики део данашње Црне Горе дошао је са Косова и Метохије. Његош је сањао ослобођено српство и говорио: „Треба најприје да се српство ослободи и уједини. Ја бих тада у Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен, да заједно владамо над слободним народом“.

Новаков је подсетила је да је млади кнез Никола давне 1867. године, уочи Видовдана са Цетиња казивао своје стихове „Онамо намо, да виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ. Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ’“. И пошао је, након 45 година испунио је обећање и ослободио Метохију са својим унуком, потоњим краљем Александром.

„А за Призрен кад ме питате… Почивши владика Атанасије говорио је да Призрен није град, није ни држава, није ни континент, Призрен је галаксија. Та галаксија је нешто старији град од Цетиња. У њему више од хиљаду година постоји православна Епископија. Од времена великог жупана Стефана Немање Призрен се налазио у склопу српске државе. Када је Призрен, након златног свог доба од 12. до 15. века потпао под турску власт 1455. године и губио свој ранији значај, Цетиње се уздизало јер га је Иван Црнојевић одабрао за своје средиште, где је саградио манастир посвећен Пресветој Богородици. Срби Призренци били су познати по оданости својој вери, моралном животу и поносу што живе у том значајном граду. Они су водили рачуна о вишим, националним интересима, а не само о онима који се „граниче с кућним прагом” и тако су се сачували у својој вери и народности”.

Новаков се присетила времена страдња и рекла је: „Срби Призренци нису одолели акцији „Милосрдног анђела” 1999. Иселили су се, оставили су своје домове и светиње.. У тим тренуцима када су живи завидели мртвима, појавио се он, митрополит Амфилохије са Цетиња. Дошао је да утеши преостале, да опоја и сахрани упокојене, да из провалија и беспућа сакупи лешеве српских страдалника”.

Др Новаков је завршила речима: „И на Цетињу и у Призрену данас има Срба. Додуше веома мало али то стање не брине, то је само трен у вечности! Бројно стање на земљи не значи ништа, колико је Срба под земљом који трају у нашим сећањима, који подстичу на делање и као спомен на њих баш у Призрену се Српство осећа јаче него било где на свету. Уздамо се у Господа да ће и Призрен и Цетиње заувек бити расадници српске мисли и окрепитељи српске душе. Завршила бих заједничком химном ,,Онамо намо са развалина дворова царских врагу ћу рећ: с очњишта милог бјежи ми куго”. С тим што кугом сматрам не неког човека но његово нечашће, некршће, рушилачки мрак и безумље, рекла је Новаков. Део беседе у прилогу.

У понедељак, 5. јуна 2023. године, у Свечаној сали Матице српске у 19 часова представљена је Библиографија српске гитаристичке литературе додатак за период 2000‒2020, едиције Библиографије која делује у оквиру рада Лексикографског одељења Матице српске. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др Драгана Грујић и проф. др Бојан Ђорђевић, рецензенти и чланови Уредништва едиције Библиографије и као проф. др Гордана Ђоковић и проф. др Урош Дојчиновић, аутори. Током представљања књиге чуо се опус композиција уз звуке гитаре Уроша Дојчиновића нашег угледног гитаристе.

У четвртак, 1. јуна 2023. године, у Матици српској одржано је дванаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Организација научног рада у оквиру Матице српске после Првог светског рата – Етнолошка истраживања Баната Јована Ердељановића” одржао је Богдан Шекарић, музејски саветник. Господин Шекарић је представио ток етнолошких истраживања Баната Јована Ердељановића, као и развој сарадње између Ердељановића и Матице српске. Кроз приказ архивске грађе – рукописа и писама – указао је на значај и обим (око 6.500 страница записа) истраживачког подухвата Јована Ердељановића.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 31. маја 2023. године, у Матици српској одржана су два предавања на тему вештачке интелигенције. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Прво предавање „Шта можемо да очекујемо од вештачке интелигенције?” одржао је др Бранислав Кисачанин, један од оснивача Института за вештачку интелигенцију Србије. На сликовит начин др Кисачанин је представио шта је вештачка интелигенција, где је већ свакодневно користимо и које примене можемо да очекујемо у наредних неколико година.

Друго предавање „Етички изазови које доноси вештачка интелигенција” одржао је презвитер др Оливер Суботић, свештеник Српске Православне Цркве и оснивач Задужбине „Петар Мандић”, доброчине установе која негује успомену на Теслине свештеничке претке. Др Суботић је указао на етичка питања у вези употребе вештачке интелигенције примењујући методологију троструког кључа (3K).

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 25. маја 2023. године, приређен је концерт, истакнуте мецосопранисткиње Taње Обреновић уз клавирску сарадњу Јелене Шиљег.

На концерту су изведене композиције Kонстантина Бабића, Светозара Саше Ковачeвића, Винченца Белинија, Паола Тостија, Феликса Менделсона и Ђузепеа Вердија.

Осим присутних, у препуној сали, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Делегација Матице српске је гостовала у Бајиној Башти 26. и 27. маја 2023. године и учествовала на петој Ћириличној баштини. У петак 26. маја са почетком у 15 часова започео је округли сто на којем су учествовали: проф. др Виктор Савић, академик Злата Бојовић, проф. др Марина Курешевић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вања Станишић, проф. др Владимир Попомац, проф. др Лазар Милановић, проф. др Александар Милановић, др Вера Чолаковић и г. Градимир Аничић. Истога дана у 20 часова одржано је песничко вече Селимира Радуловића, управника Библиотеке Матице српске. У суботу је делегација Матице српске посетила Парк ћирилице и присуствовала такмичењу беба у пузању по стази исписаној ћириличним словима, а у 20 часова на програму је било песничко вече Ивана Негришорца, председника Матице српске: том приликом нашој установи је уручена Ћирилична даровница као највише признање пете манифестације Ћирилична баштина. Сви програми су били лепо медијски испраћени на задовољство публике и самих учесника.

У понедељак, 22. маја 2023. године, у Матици српској одржано је предавање „Биоекономија и употреба биоразградиве амбалаже”. Предавач је био проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Присутне је поздравио проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске.

Проф. Јовановић је у уводном делу говорио о питањима животне средине, као и потрошњи ресурса и ограничењима, те се осврнуо на амбалажу као део производа и на импликације њене употребе. Током предавања, објаснио је значај биоекономије и биоамбалаже, навео примере биоамбалажних производа и представио на који начин се она користи у Републици Србији. У закључним речима, проф. Јовановић истакао је да у природи отпад не постоји, да постоје само природни циклуси у времену. Савремени производи и амбалажа још увек нису у довољној мери еколошки подобни, те је потребно увести концепт „нула” депонија: рециклажа, употреба отпада у енергетске сврхе, биоразградња и компостирање. Биоекономија и биоамбалажа су један од значајних будућих праваца и трендова развоја у циљу симулације природних процеса и постизања хармоније са природом.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 23. маја 2023. године, у Матици српској одржан је програм „Мајска скупштина 1848. године” поводом 175 година од одржавања Мајске скупштине.

Присутне је поздравио др Милан Мицић, генерални секретар, након чега су беседили др Горан Васин, редовни професор Филозофског факултета, Одсека за историју у Новом Саду и др Игор Борозан, редовни професор Филозофског факултета, Одељења за историју уметности у Београду.

Проф. др Горан Васин је говорио о значају Мајске скупштине, одржане у Сремским Карловцима 1848. године, за српски народ на простору Хабзбуршке монархије, односно, Аустроугарске. Он је дао и језгровит, али садржајан преглед вишевековног развоја српског националног покрета на поменутим просторима где се посебно истиче Карловачка митрополија као најзначајнија национална институција.

Проф. др Игор Борозан је говорио о делу „Мајска скупштина” нашег истакнутог сликара из 19. века Павла Симића. Проф. Борозан је указао на ранија уметничка дела која су Симићу послужила као узор за настанак ове изузетне композиције и протумачио симболику неких њених елемената.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.