РЕЗУЛТАТИ СА РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА 21.5.2023 – Српски као нематерњи

У недељу 21. маја у Основној школи „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови одржано је републичко такмичење из српског као нематерњег језика за основне школе из Републике Србије. На такмичењу, које је реализовано у суорганизацији Матице српске, Националног савета националних мањина, Филозофског факултета у Новом Саду и Филолошког факултета у Београду, учествовало је 133 ученика седмих и осмих разреда из Севернобанатског, Јужнобанатског, Средњебанатског, Јужнобачког, Севернобачког, Западнобачког, Сремског и Рашког округа. Честитамо свим ученицима и њиховим наставницима на постигнутим резултатима! Матица српска посебну захвалност упућује директору школе домаћина из Старе Пазове – г. Хаврану на беспрекорној организацији и топлој добродошлици.

Тест Републичко VIIA програм
Тест Републичко VIIB програм
Тест Републичко VIIIA програм
Тест Републичко VIIIB програм

Кључ Републичко VIIA програм
Кључ Републичко VIIB програм
Кључ Републичко VIIIA програм
Кључ Републичко VIIIB програм

Због проглашења дана жалости у Републици Србији отказује се представљање књиге „Српска културна, спортска и занатлијска друштва у Осијеку“, аутора др Зорана Мишковића које је требало да се одржи у петак 5. маја 2023. године.

У четвртак, 18. маја 2023. године, у Матици српској одржано је једанаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „О традицији задужбинарства у Банату кроз визуру Матице српске” одржала је мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, која је, том приликом, представила задужбине и задужбинаре Матице српске у Банату и разноврсност циљева ових задужбина. Указала је на разнородност имовина задужбина као и њихову судбину након Првог и Другог светског рата. Током предавања публика је имала прилику да се ближе упозна и са личностима оснивача и корисника задужбина. На крају, мср Веселинов осврнула се на актуелна питања реституције имовине ових задужбина.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња.

Следеће предавање из овог циклуса биће одржано 1. јуна 2023. године у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање на тему „Организација научног рада у оквиру Матице српске после Првог светског рата – Етнолошка истраживања Баната Јована Ердељановића ” одржаће Богдан Шекарић, музејски саветник.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Кључеви тестова за Републичко такмичење из Српског као нематерњег језика, које ће се одржати у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови, у недељу 21. маја 2023, биће објављени на Фејсбук страници Матице српске истог дана у 14.30 часова, након завршеног такмичења.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Пиштала, Злате Коцић, Дивне Вуксановић, Гордане Ђилас, Милана Мицића, Рафаела Солера и Ауроре Луке. Рубрика „Есеји” доноси текстове Мирка Илића о лику Јована Дучића у роману „Тесла, портрет међу маскама” Владимира Пиштала, Павла Ботића о роману „Госпођица” Иве Андрића и Драгана Симеуновића о Захарију Орфелину. Теме рубрике „Сведочанства” су беседе Владимира Пиштала на уручењу награде „Златна књига Библиотеке Матице српске” и Јована Делића о Злати Коцић изговорена на уручењу „Дучићеве награде” у Требињу, те три текста посвећена Косову и Метохији које потписују: Митра Рељић, Александра Новаков и Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Поводи” посвећена је Блажи Конеском о којем пише Радомир В. Ивановић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бранислава Дилпарић, Василиса Шљивар, Ненад Станојевић, Наталија Лудошки, Петар Пенда и Маја Стокин. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У уторак, 16. маја, у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт изворних песама са Косова и Метохије ЕТНО ГРУПЕ Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, у суорганизацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске. Концерт је одржан у сусрет јубилеју 50 година од оснивања овог Факултета. На самом почетку, присутнима се обратила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора, пожелевши добродошлицу публици, уз честитке Факултету на овом важном јубилеју. Присутнима се обратила и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председница Омладинског одбора Матице српске.

ЕТНО ГРУПА наступала је у саставу: Драгана Милић, Теодора Краговић, Исидора Некић, Фарах Пепић, Јована Трифуновић и Расим Реџепагић, перкусиониста. Ментор и диригент групе проф. др Јасмина Новокмет причом о Косову и Метохији, ношњи и завету који чувамо водила је кроз вечерњи концерт сачињен од двадесет и једне песме.

На концерту су изведене песме: „Ајде, Јано“, „Густа ми магла паднала“, „Ој, голубе, мој голубе“, „Горанине ћафанине“, „Маријо, ћеро, мори“, „Расти, расти, мој зелени боре“, „Три девојке бостан посејале“, „Запевала сојка птица“, „Симбил цвеће“, „Касаба“, „Во наше село малово“, „Срце ми болује“, „Лешо пиле“, „Море, изгрејала нане“, „Маријо, дели, бела кумријо“, „Жубор вода жуборила“, „Чаглавчанке, све девојке“, „Сву ноћ ми билбил препева“, „Болна љуба“, „Што имала к’ смет Стамена“, „Врбице, врбо зелена“.

Свечаности су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, ученици гимназије „Јован Јовановић Змај“ и чланови и сарадници Омладинског одбора Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 16. маја 2023. године у 12 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Народна ношња, игре и пјесме са Гласинца“, аутора др Марка Радовића који и потиче из тога краја. Овај догађај одржан је као резултат потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Соколац из Републике Српске. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Марко Шука представник Општине Соколац. О представљеној књизи говорио је њен рецензент др Милош Рашић, научни сарадник Етнографског института САНУ, а своје утиске о истраживању и писању једног овако драгоценог и занимљивог дела изнео је и аутор др Марко Радовић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 15. маја, у Малој сали Матице српске представљена је књига „Бука руске авангарде“ проф. др Корнелије Ичин. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили проф. др Гојко Тешић, проф. др Предраг Петровић и проф. др Јелена Кусовац. На самом крају, присутнима се обратила и ауторка књиге.

Истакнуто је да ова књига нуди посве нов поглед на руску авангарду с почетка 20. века јер је посматра у контексту филозофских концепција и нових научних открића. У овој књизи се на нов начин разматра уметност футуриста (дијалог Хлебњикова с концепцијом државе Платонова, заум Кручониха и његов утицај на супрематизам Маљевича, конструктивистичка поезија Ивана Аксјонова и слике Александре Екстер), обериута (стваралаштво Хармса у контексту религиозних размишљања и Веденског у контексту космогонијских процеса), те сликара, који су сарађивали с футуристима (Маљевич, Филонов, Чекригин, Гончарова, Ларионов). „Бука руске авангарде“ састоји се од радова које је проф. др Корнелија Ичин писала током десет година и објављивала у страној научној периодици на руском језику. Ови радови су имали велики одјек у научној средини, будући да је проф. др Корнелија Ичин велики и у свету познати зналац руске авангарде и руске књижевности 20. века у целини. „Бука руске авангарде“ на српском језику, несумњиво, јесте потребна књига не само за специјалисте за руску књижевност, него и за све које интересује руска авангардна поезија и ликовна уметност.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.