Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 105 за 2024. годину. У овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ су др Марија Александрова, др Леонид Бољшухин, др Иља Виницки, Павел Герасименко, мср Радослав Докмановић, др Драгана Ђурић, др Оливера Жижовић, др Корнелија Ичин, др Лана Јекнић, др Александар Кобрински, др Наталија Ковтун, др Александра Корда Петровић, др Јана Коцкова, мср Марија Јувекаловић, др Јелена Кусовац, др Олег Лекманов, др Игор Лошчилов, мср Антонина Мартиненко, др Александар Марков, мср Нада Милићевић, мср Валериј Отјаковски, др Андреј Росомахин, др Хана Ситар, Андреј Собољев, др Борис Соколов, др Андреј Устинов и мср Марија Шумилова.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Покренут од стране фондације „Лаза Костић“, у сарадњи Матицом српском, Академијом уметности Нови Сад и Музејом пчеларства „Живановић“, овај програм који носи поднаслов „Уметнички апикомплекс институција српске Атине“ уприличен је поводом 160 година пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, као и поводом 50 година од оснивања Академије уметности у нашем граду. Поздравну реч публици упутила је управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов, која је изложбу прогласила отвореном. Обратили су се затим Марина Милић Радовић, оснивач фондације „Лаза Костић“, као и редовне професорке Академије уметности у Новом Саду, др Александра Вребалов испред Департмана музичких уметности и др Босиљка Зиројевић Лечић са Департмана ликовних и примењених уметности. За ову прилику, а у духу „медоносних укрштаја“ који су везивна нит програма, њихови студенти осмислили су дела инспирисана пчелама и духом колективног подухвата које их карактерише. Композитори Димитрије Бељански и Алексеј Мрдаковић осмислили су тонски запис користећи искључиво природне звуке пчелињег лета, уз дискретан жамор људског говора, претварајући хол Матице српске у својеврсну кошницу око које се окупљају и којом се крећу сарадници и истраживачи, доносећи плодове настале културно-уметничким и истраживачким подухватима насталим на тлу Србије. Могло би се рећи да је овај звук само отелотворио оно што Матица српска заиста јесте, што сведочи својим називом и својим активностима од самог оснивања. Добровољним ангажовањем, своје радове у различитим ликовним медијима изложили су Мирјана Миловановић, Владимир Сарић, Филип Најдановић, Нађа Чајкаш, Сара Спасојев и Теодора Максимовић. Студенти су користили аутентичне пчелиње производе, који су по себи већ уметничке форме, проблематизовали однос између правог и вештачког меда који представља питање актуелно за целокупно савремено тржиште хране, а један рад је предмете везане за пчеларство уметнуо у својеврсно постмодерно читање „Кабинета реткости“ наглашавајући како драгоценост онога што племенити инсекти производе, тако и потребу да се пчеле чувају и сачувају. У овоме је свакако пресудну улогу имао др Јован Живановић (1841-1916), члан Матице српске и оснивач модерног пчеларства у Србији, чијим се залагањем прешло са потпуног уништавања пчелиње заједнице приликом сакупљања меда на модерније начине који чувају животе инсеката. Ову запањујућу причу, као и комплетан развој пчеларства у нашој земљи могу да проуче посетиоци Музеја Пчеларства „Живановић“ у Сремским Карловцима. Чланови породице Живановић обогатили су догађај не само својим присуством већ, и врхунским медовима које је публика могла да дегустира. Уколико нисте посетили овај догађај у Матици српској, снимак отварања можете погледати у нашој Youtube видео архиви, а инсталација ће до уторка, 28. маја, бити доступна за разгледање у холу.

У оквиру заједничког пројекта Матице српске и Културних станица Новог Сада „У сусрет публици“, у Културној станици Руменка је, у петак 17. маја, одржано предавање „Велика добротворка Марија Трандафил и њене задужбине“. Циљ предавања је био упознавање грађана са задужбинарством као важним сегментом у раду Матице српске. Публика је имала прилике да од др Александре Новаков, стручног сарадника Лексикографског одељења Матице српске чује биографију и занимљивости из живота велике добротворке. О задужбинама Марије Трандафил и значају њеног добротворног рада говорила је др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Пројекат је финансијски подржао Град Нови Сад.

У оквиру рада Омладинског одбора Матице српске, а у сарадњи са Клубом са савремену теорију Филолошког факултета у Београду, 17. маја 2024. године у Сали за седнице Матице српске уприличен је разговор на тему „Аутонаративи, аутофикција, аутобиографски пакт“. Модератори програма били су Урош Ђурковић и Јована Сувајџић, руководиоци Клуба за савремену теорију, а у једноипочасовном динамичном разговору учествовали су студенти мастер и докторских академских студија српске и компаративне књижевности Филозофског факултета у Новом Саду.

У организацији Заједничког већа општина Вуковар одржан је Сајам издаваштва Срба у Републици Хрватској у Српском дому 16. и 17. маја 2024. године. Представљена су најзначајнија издања Матице српске на пољу историографије и књижевности. Мисију и издавачку делатност Матице српске представили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.
На Сајму издаваштва Срба у Републици Хрватској своја издања представили су и Српско културно друштво „Просвјета“, Културно-научни центар „Милутин Миланковић“, Српски културни центар, Установа у култури Српски дома, Српско народно вијеће, Заједничко веће општина Вуковар.

Дана 15. 5. у оквиру Музичких вечери Матице српске публика је имала прилику да чује извођаче Маријану Савов Стојановић за клавиром и Растка Поповића, виолисту. Ови уметници су као дуо започели сарадњу 2013. године, а баве се истраживањем и интерпретацијом репертоара за виолу и клавир, оживљавајући помало запостављена дела оригинално написана за ова два инструмента. Више година изводе концерте у оквиру оригиналне програмске серије под називом Између Баха и Брамса. Дуо изводи и програме у којима истражује франкофону и руску музику за виолу и клавир, укључујући како оригинална дела тако и аранжмане и транскрипције за овај састав.

Растко Поповић је завршио дипломске, специјалистичке и докторске академске студије виоле на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду у класи проф. Дејана Млађеновића. Мастер студије виоле је завршио у Норвешкој на Универзитету у Ставангеру. Школовање је завршио са највишим оценама. Похађао је бројне мајсторске курсеве виоле, камерне и ране музике код реномираних уметника. Освојио је бројне награде на националним и међународним такмичењима, покретач је пројекта „Сам свој сопствени рингишпил“ посвећеног електричној виоли, а од 2011. године ради на Факултету музичке уметности у Београду где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за гудачке инструменте.

Маријана Савов Стојановић рођена је у Београду, где је завршила основну музичку школу у класи проф. Јелице Веселиновић и средњу музичку школу у класи проф. Милене Митић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду, у класи проф. Игора Ласка. По завршетку студија одлази у Америку, где магистрира на Универзитету Џорџије у класи проф. Евгенија Ривкина. За време студија у Америци радила је и као професор клавира и корепетирор. Током школовања била је награђивана више пута на такмичењима ученика и студената музике. Наступала је на концертима у земљи и иностранству – као солиста и у камерним ансамблима. Од 2003. године ангажована је у Музичкој школи „Јосип Славенски“ у Београду као професор-корепетитор.

Овај дуо је до сада свирао у Великој сали и Музичкој галерији Коларчеве задужбине, Галерији Српске академије наука и уметности, Свечаној сали Скупштине града Београда, Великој сали Студентског културног центра у Београду, Народној библиотеци Србије, и у бројним другим установама од значаја, а у Свечаној сали Матице српске представили су програм под називом „Романса – елегија – сећање – соната“. У оквиру овог концерта је премијерно изведена транскрипција Растка Поповића за виолу и клавир Глинкине композиције „Шева“, која је оригинално писана за мушки глас и клавир. Чули смо и изузетно ретко извођену сонату Антона Рубинштајна оп. 49. као и друга дела, мајсторски и надахнуто одсвирана од стране очигледних виртуоза, од којих можемо очекивати још оригиналних аранжмана и потпуну реафирмацију виоле на музичкој сцени наше земље. Уколико нисте били међу бројном публиком, концерт можете одгледати у видео-архиви на Youtube каналу Матице српске.

У среду, 16. маја 2024. године, у Матици српској одржано је осаманесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Историја и мит у родољубивој поезији Ђуре Јакшића” одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Милан Мицић је истакао неке од специфичних етапа у родољубивој поезији Ђуре Јакшића повезаних са историјским догађајима од знатне важности за српски народ, као што су Револуција 1848/1849. године, херцеговачки устанци од 50-их до 70-их година 19. века, или ратови Србије с Турском 1876‒1878. Он је нарочито указао на дискрепанцу између националних романтичарских хтења и реалних могућности, која је видљива у Јакшићевим песмама, а одсликава и осећања оновременог српског друштва.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. маја 2024. године, у оквиру програма „Молијерови дани“, у организацији Француског института у Србији, у посети Матици српској био Андреј Макин. Том приликом одржан је разговор о његовој књизи „Стари календар једне љубави“ у издању Лагуне. Упућујући поздравне речи на овом књижевном сусрету, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, подсетио је да је Макин рођењем Рус, с извесним уделом француског порекла, али да је осетио снажан изазов другачијег и другог у културолошком, па и књижевно-поетичком смислу. Одговарајући на речи гостопримства, Макин је рекао да се у Србији не осећа као да је у иностранству. „Као што и добро знате, постоји велика културолошка сличност између Русије и Србије, али такође и између Србије и Француске, тако да осећам дуплу блискост“ – рекао је Макин. Разговор о роману „Стари календар једне љубави“ на француском језику водио је Велимир Младеновић, представљајући овог писца, изузетно популарног и код читалаца и код критике која га назива руским Прустом или француским Чеховом, овенчаног многим наградама, између осталог и Гонкуровом, који је „највише Рус од свих француских писаца“, члан Француске академије, аутор 20 романа под својим именом, а четири под именом Габриел Осмонд и један позоришни комад.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Живорада Недељковића, Бориса Лазића, Милана Мицића, Зорана Суботичког, Момчила Бакрача, те преводи поезије Збигњева Херберта и неколико аутора из богатог корпуса бугарске књижевности (Левена Филчева, Иван Гранитски, Константин Константинов, Иван Есенски, Христо Славов). Рубрика „Есеји” доноси текстове Јасне Стојановић о шпанској књижевници Анђели Граупери и Дуње Вујовић о Скендеру Куленовићу. Тема рубрике „Сведочанства” су награда Матице српске „Младен Лесковац” кроз текст Душана Иванића и беседу лауреата Славка Гордића, поезија Живорада Недељковића о којој пише Драган Хамовић, рецепција бугарске књижевности у Србији виђена оком Бранка Ристића и роман „Очинство” Бориса Лазића којим се бави Александар Новаковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Платону о којем пишу Вук Трнавац и Весна Гајић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Наташа Катић, Саша Шмуља, Милан Радоичић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Тихана Тица, Јелена Огњеновић и Марија Ђурић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 16. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција песничке књиге Игора Мировића „У лавиринту“ (Лагуна, 2024). О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Селимир Радуловић, главни и одговорни уредник „Летописа Матице српске“ и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, члан уредништва „Летописа Матице српске“. Промоцији су присуствовали бројни чланови Матице српске, сарадници, представници градских и покрајинских власти, Епархије Бачке и културних институција. Аутор је прочитао избор из песама књиге „У лавиринту“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.