Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Гојка Ђога, Рајка Лукача, Милана Тодорова, Мирјане Ковачевић, Драгице Ужареве, Марјана Урекара и Александра Чанцева. Рубрика „Есеји” доноси текстове Дејана Милорадова о једном занимљивом херпетониму, Весне Тријић о Бранку Ћопићу и Милане Гајовић о приповеци „Кула” Иве Андрића. Теме рубрике „Сведочанства” су Вук Ст. Караџић кроз текст Јована Делића, роман „Петља” Дејана Алексића о којем пише Бошко Томашевић, као и преведени текст Марине Хакимове Гацемајер: „Шта те брига за оне који су мртви”. Рубрика „Поводи” кроз текст Ивана Негришорца говори о Александру Петрову. Рубрика „Разговор” посвећена је Дмитрију В. Шостаковичу, а разговор су са руског превеле Богданка Живановић и Луна Градиншћак. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милица Софинкић, Александар Б. Лаковић, Николина Каштеровић, Сања Перић, Марија Јефтимијевић Михајловић и Ленка Настасић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 15. децембра 2022. године, одржана је промоција књиге Петра Пијановића „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петра Пијановића у малој сали Коларчеве задужбине. О књизи су говорили др Марко Недић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Зорана Опачић, господин Владан Вукосављевић и аутор.

Књига је резултат истраживања, односно ауторовог рада на истоименом пројекту који је реализован у Матици српској од 2016. до 2020. године. Ова студија долази после три књиге истог аутора које су плод истраживања у оквиру пројекта „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност из Београда. Књиге тематски представљају две различите области – стару српску културу, од њених почетака до првих деценија XVIII века, и прву половину XX столећа. У том културноисторијском низу недостајала је студија која би периодизацијски и проблемски обухватила српску културу новога доба и та студија је сада пред читаоцима. Све четири књиге заједно чине један покушај да се српска култура целовито сагледа у њеном континуитету од најранијих трагова до средине минулог века.

Рукописом „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петар Пијановић је описао лук српске културе и народа од балканских до панонских лутања до стварања велике културе, са својим културним круговима и националним институцијама. Ова књига даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише.