У четвртак, 15. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске представљен је пројекат „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: Преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“. Промовисан је зборник радова који је настао као резултат рада на пројекту Матице српске, који је почео с радом пре безмало једне деценије, под руководством проф. др Владиславе Гордић Петковић и проф. др Зорана Пауновића, дописног члана САНУ. Присутне је поздравила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о зборнику радова говорили су проф. др Владислава Гордић Петковић и др Наташа Гојковић.

У овом зборнику који је произашао из пројекатских истраживања заступљени су аутори са Филозофског факултета у Новом Саду, Педагошког факултета у Сомбору, Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Филозофско-уметничког факултета у Крагујевцу, а објављени су и радови студената мастерских и докторских студија Филозофског факултета у Новом Саду, који тек почињу да се баве истраживачким радом у сфери компаративне књижевности. Зборник су уредили проф. др Владислава Гордић Петковић и проф. др Зоран Пауновић, дописни члан САНУ. Од средњег века и Шекспировог позоришног костима до црне британске прозе, од адолесцентске књижевности до футуристике и фантастике, трећи зборник „Жанровска укрштања“ покушао је да обједини најуочљивије специфичности на пољу дијалога и преплитања српског књижевног стваралаштва и англофоне литературе. Зборник је доступан и у електронској форми на сајту Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. децембра 2022. године, одржан је научни скуп „Јаков Игњатовић и његово доба“ у Свечаној сали градске управе у Сентандреји. Након скупа у Матици српској, овај међународни скуп био је посвећен обележавању 200. годишњице од рођења Јакова Игњатовића. Научни скуп су отворили господин Пера Ластић, директор Српског института из Будимпеште, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Жолт Филеп, градоначелник Сентандреје. У програму скупа били су истраживачи: Душан Иванић, Горан Максимовић, Миклош Темери, Душан Ј. Љубоја, Зорица Хаџић, Драгана Вукићевић, Ференц Немет, Илона Пустаи, Борис Стојковски, Калман Арпад Ковач, Кристиан Јерић, Ненад Нинковић, Горан Васин, Золтан Бада, Никола Ластић, Каталин Терек, Маријета Вујичић, Роланд Орчик, Снежана Милосављевић Милић.

У оквиру пратећих програма научног скупа, отворена је двојезична изложба „Јаков Игњатовић, зачетник српског реализма, писац Сентандреје, поборник српско-мађарског пријатељства“, одржан је музичко-литерарни програм „Трагом и речју Јаше Сентандрејца“ и књижевни сусрет посвећен Јакову Игњатовићу. У књижевном сусрету учествовали су и представници Матице српске Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Мирослав Алексић и Милан Мицић. Након програма, учесници су положили венац код спомен плоче и бисте Јакова Игњатовића и присуствовали откривању натписа са називом улице Јакова Игњатовића на српском језику.

Организатори скупа били су Српски институт из Будимпеште и Матица српска.

У уторак, 13. децембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске приказан је дугометражни документарни филм о др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској под насловом „Међ’ народом и међ’ сном“. Продуцент је Удружење „Отаџбински покрет“ чији су чланови и аутори филма. Копродуцент је Удружење „Покретне слике“, а режисер Никола Лоренцин. Пре пројекције поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Драгомир Лалић, председник „Отаџбинског покрета“. Професор Станић је истакао да је др Јован Рашковић био традиционално утемељени мудрац, а ништа мање и угледни лекар и психијатар. Рашковић је у једном тренутку био кључна политичка личност међу Србима у Хрватској делујући као народни трибун, учитељ и духовни вођа. Професор Станић је указао на специфичност мисли Јована Рашковића коју је означио као меку и нежну, али тврдога типа. Та мисао разуме и прихвата ближњега, али је чврсто утемељена у колективном, културном, етничком и етичком бићу српскога народа. Господин Драгомир Лалић говорио је о настанку филма који је приказан, о улози Удружења „Отаџбински покрет“ у креативном процесу стварања филма, о помоћи породице Рапковић, сведочењима пријатеља и сарадника Јована Рапковића као и других истакнутих личности тога времена. Скренуо је пажњу и на многе значајне историјске догађаје којима је проткана животна прича о др Рашковићу.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

На иницијативу Одељења за књижевност и језик Матице српске и Филозофског факултета у Новом Саду, а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, ове године је у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу други пут одржана Школа историје српског језика. Циљ школе је проширивање и продубљивање знања о генези и развоју српског народног и књижевног језика од прихватања писмености до краја XIX века. Ове године Школа је одржана од 4. до 11. децембра, а похађало ју је 22 полазника са државних универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Никшићу, Новом Пазару, Источном Сарајеву и Бањој Луци.

Предавачи у Школи били су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Александар Милановић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, проф. др Виктор Савић, проф. др Владимир Поломац, проф. др Марина Курешевић, проф. др Исидора Бјелаковић, доц. др Јелена Стошић, доц. др Катарина Беговић, доц. др Јелена Газдић, асист. др Александра Цолић Јовановић и др Ана Мацановић.

У Матици српској, у понедељак 12. децембра 2022. године, представљен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” (књига I) објављен у оквиру Одељења Матице српске за друштвене науке, а у саиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” из Жабља. У Зборнику је сабрано десет радова са истоименог научног скупа одржаног у Жабљу 25. новембра 2021. године. Главни и одговорни уредник публикације је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица.

Госте и публику поздравио је господин Урош Радановић, председник Општине Жабаљ, а о Зборнику су говорили: проф. др Владан Гавриловић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, господин Станко Трифуновић, музејски саветник Музеја Војводине, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. У музичком делу програма учествовао је господин Максим Мудринић, гајдаш из Сивца који је извео две нумере, стару шајкашку песму „Сви Шајкаши одоше” и песму која говори о томе како су Војвођани доживели Бој на Косову под називом „Видовчица Видовдан”.

Гости Матице српске и ове свечаности били су ученици и наставници Средње школе „22. октобар” из Жабља. Два ученика била су обучена у шајкашке униформе, те су на тај начин дали допринос овом занимљивом програму. Гости су упознати са историјатом и делатношћу Матице српске и том приликом подељени су им пригодни поклони.

Публиковање овог Зборника омогућила је Општина Жабаљ на основу протокола о сарадњи потписаног са Матицом српском. Ова плодна сарадња настављена је и ове године. Наиме, у новенмбру је у Жабљу одржан други научни скуп истог назива, а радови са тог скупа биће публиковани наредне године.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 7. децембра представљена је књига проф. др Петра Марјановића, „Театролошке теме и коментари”.

Књига је припремљена и објављена у оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске.

О књизи и аутору говорили су проф. др Живко Поповић, доц. др Петар Грујичић и др Зоран Максимовић, секретар Одељења. Одломке из књиге читала је проф. др Маријана Прпа Финк, драмска уметница.

Књига „Театролошке теме и коментари” обухвата драгоцене анализе из области историје српског позоришта почевши од најзначајнијег драмског ствараоца Јована Стерије Поповића и његове највредније комедије „Кир Јања”. Аутор посвећује своје анализе не само главном лику његове комедије већ и значајним глумачким тумачењима тог лика у историји српског позоришта. Профсор Марјановић нам нуди врло прецизне анализе, засноване на театролошким принципима, користећи позоришна и писана документа и постојећу ауторску документацију својих претходника, стварајући на тај начин једну сложену и свеобухватну слику о глумачким дометима у тумачењу лика Кир Јање.

Потом се анализира однос Лазе Костића према глуми и глумцима, при чему се користе разни коментари у вези с том темом.

Аутор наставља својим запажањима о три српске комедије с краја 19. века: „Адам и берберин, први људи” Јакова Игњатовића, „Подвала” Милована Глишића и „Ново доба” Милутина Илића. Стеријиним и њиховим комедијама Марјановић гради прелазни мост према анализама потоњих драмских стваралаца и позоришног уметничког успона у историји српског позоришта. Значајан допринос његовој анализи историје српског позоришта представља период од 1903. до 1914. године. Централно место припада Браниславу Нушићу и његовом великом опусу са легендарним ликовима из његових познатих комедија. Комедиографски ланац почиње Стеријом, затим следи неколико аутора пре Нушића као најзначајнијег аутора а наставља се Душаном Ковачевићем и анализама паралела између Нушићевог и Ковачевићевог дела.

Занимљиво посматрање представља неизбежна дилема око текста драме и текста саме представе. Реч је о поштовању ауторовог текста и његовог сценског прилагођавања, односно врстама односа редитеља па и глумаца према тексту.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, најзначајнијег аутора савременог српског позоришта, привлачила је пажњу разних тумача па и аутора књиге.

Занимљиво је ауторово надахнуто предавање без бележака о проблему позоришта и публике, овде пренето на основу сопствених сећања.

Важно место у књизи заузима ауторов опис монографије о Дејану Мијачу, нашем истакнутом редитељу великог броја представа на нашим важним позоришним сценама.

На крају ове драгоцене књиге налази се „Беседа о ћутању” Предрага Бајчетића за коју аутор сматра да представља велики домет српске театрологије.

У петак, 9. децембра, у Свечаној сали Матице одржан је научни скуп „Душан Радовић за велике, а мало и за мале“, поводом 100-годишњице рођења Душана Радовића. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Матија Бећковић и господин Милош Радовић, син Душана Радовића.

Након уводних речи, присутни су имали прилику да погледају емисију „Ово је Душан Радовић“ која садржи ретке материјале из Програмског архива, делове емисије из раније продукције ТВБ (1972/1984/1998), премијерно изведена 22. септембра 1998. године. У овом прилогу сем самог Душана Радовића и Слободан Глумац, Александар Антић и Зоран Радмиловић. Реализацију потписују Мира Оташевић и Бојана Андрић.

Своје радове на скупу изложили су проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Петар Пијановић, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Горана Раичевић, др Драган Хамовић, проф. др Радивоје Микић, господин Мирослав Максимовић, господин Душан Петричић, господин Јовица Вељовић, проф. др Невена Варница, господин Љубивоје Ршумовић, проф. др Зорана Опачић, проф. др Јелена Панић Мараш, проф. др Милош Ковачевић, проф. др емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Милена Зорић Латовљев, мр Јован Пејчић, госпођа Бранислава Милунов, проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Зорица Хаџић, др Милица Ћуковић и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

О скупу је бринуо Организациони одбор у саставу: академик Матија Бећковић, председник Организационог одбора, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милош Радовић, проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић. Секретар скупа: мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију овог програма помогли су Министарство културе Републике Србије и Град Нови Сад.

У петак, 9. децембра, у Скупштини АП Војводине додељене су награде у оквиру ОПЕНС пројекта „Пословице – ванвременске мудрости“. Омладински савез удружења ОПЕНС у партнерству са Градом Новим Садом, Градском управом за спорт и омладину, Владом Аутономне Покрајине Војводине, Покрајинским секретаријатима и Матицом српском расписао је конкурс за писање кратких прича на задатих српских народних пословица за ученике који похађају средње школе са седиштем на територији АПВ. Представник Матице српске мср Милена Кулић, члан жирија и сарадник пројекта, доделила је неке од награда. Награђени радови ће бити коришћени као сценарио за кратке анимиране филмове, који ће бити сажета порука о мудрости пословица и томе колико су применљиве у сваком временском периоду. Одговор на питање „Зашто пословице“ можете видети у кратком снимку који је направљен у Матици српској.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је нова књига из Едиције „Језичка баштина“: Јован Мушкатировић, „Причте илити по простому пословице темже сентенције илити реченија (1807, друго издање)“. Приређивач је Милена Зорић Латовљев. Рецензенти књиге су проф. др Марија Клеут и проф. др Исидора Бјелаковић.

Књига Јована Мушкатировића „Причте илити по простому пословице темже сентенције илити реченија“ представља најстарију публиковану збирку пословица и у том смислу њен значај је изузетно велик будући да указује на то да је не само интересовање за српску фолклористику него и потреба за њиховим прикупљање и публиковањем било живо и пре појаве Вука Стефановића. Пред нама се налази приређено издање, које подразумева следеће елементе: увод о животу и делу Јована Мушкатировића, поглавље о транскриптивним решењима, транскрибоване текстове пословица и сентенција (уз паралелну фототипију) и речник мање познатих и непознатих речи. Приређено крајње стручно, ово дело коначно може да ступи пред лице савремене јавности јер постаје у потпуности доступно будући да је транскрибовано савременом српском ћирилицом, при чему је уз транскрипт састављен и речник мање познатих речи, који у великој мери олакшава рецепцију текста писаног традиционалном нереформисаном ћирилицом

Књига представља резултат рада на пројекту „Писци предстандардног периода српског књижевног језика и њихова дела“ који финансирају Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Штампање ове књиге финансирало је Министарство културе Републике Србије.