У четвртак, 1. децембра 2022. године, у Матици српској одржано је седмо предавање из пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Ратови, аграрне реформе и колонизације у Банату (1914‒1948)” одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Др Мицић је говорећи о Банату у периоду између 1914. и 1948. године истакао да се ради о времену када су наступиле велике политичке, социјалне и економске промене. Десила су се два рата и две аграрне реформе и колонизације, дошло је до разграничења у Банату, велике циркулације становништва као и промене аграгно-економских односа и целокупног простора југословенског дела Баната. Др Мицић је акценат ставио на теме страдања српског народа током светских ратова, добровољачко питање у Првом светском рату, међуратну колонизацију, немачко питање у Банату и друге значајне теме.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.
Следеће предавање у оквиру овог циклуса одржаће се 15. децембра 2022. године, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање под насловом „Банат између два светска рата – политика, друштво и привреда ” одржаће др Слободан Бјелица.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Овогодишњи добитник престижне награде у области лингвистике „Павле и Милка Ивић“ је проф. др Исидора Бјелаковић и књига „Терминологија у књижевним језицима Срба XVIII и XIX века“.

Ова публикација представља резултат вишегодишњег истраживања предстандардног лексикона српског књижевног језика, тематски ограниченог на астрономску терминологију, регистровану у уџбеницима и делима научног карактера, писаним код Срба на руском књижевном, славеносрпском, доситејевском и српском језику од 1783. до 1867. године. Иако је засновано на основним поставкама и деловима докторске дисертације „Географска терминологија код Срба у XVIII и XIX веку“, одбрањене 2012. године на Филозофском факултету у Новом Саду, ово истраживање је спроведено на знатно ширем корпусу, уз потпуну измену модела лексикографске обраде. Поред тога, у ову публикацију инкорпориране су и новије анализе посведочене грађе. Попут ранијих истраживања истог профила, грађа је најпре системски прикупљена и лексикографски обрађена, а потом анализирана с обзиром на порекло и структуру. Поред тога, наведена су и поједина морфосинтаксичка обележја регистрованих термина, према којима они одступају од савременог стања у стандардном српском језику. Забележен терминолошки систем упоређен је са грађом у старословенском језику, са стањем у средњовековној писмености Срба и са ситуацијом у савременој терминологији, како би се утврдило у којој мери може да се говори о континуитету у датим терминолошким регистрима. Рецензенти књиге су проф. др Ана Кречмер, др Ана Мацановић и проф. др Александар Милановић.

У издању Матице српске и Удружења грађана „Суматра“ објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског (Дневник о Чарнојевићу, 1921–2021)“. Зборник радова проистекао је из манифестације „Дани Милоша Црњанског“, која је одржана од 29. новембра до 1. децембра 2021. године у Новом Саду и Новом Милошеву. Уредник зборника је проф. др Зоран Ђерић.

Зборник се састоји из четири дела. У првом делу објављено је уводно предавање Ивана Негришорца „Александар Петров као тумач дела Милоша Црњанског: поезија и поетички образац, живот и критички контекст“. Други део посвећен је текстовима писаца о Милошу Црњанског. Објављени су текстови Саве Дамјанова, Ђорђа Писарева, Ненада Шапоње, Зденке Валент Белић. У зборнику радова објављени су реферати са округлог стола о „Дневнику о Чарнојевићу“ Горане Раичевић, Бојана Јовановића, Александра Петровића, Александре Стевановић, Младена Шукала, Милана Мицића, Зорана Суботичког, Лидије Мустеданагић, Горице Радмиловић, Бојане Поповић, Настасје Писарев. У песничком уздарју Милошу Црњанском учествовали су Јелена Марићевић Балаћ, Горица Радмиловић, Мина Кулић, Растко Лончар, Урош Павлов, Милош Марков, Милан Ћосић, Лазар Букумировић.

Одржавање манифестације и штампање ове публикације омогућили су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Градска управа за културу Града Новог Сада.

У петак, 2. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Јаков Игњатовић (1822–1889)“, којим је Матица српска обележила 200-годишњицу рођења великог писца и мислиоца. Поздравне речи присутнима упутили су господин Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, проф. др емеритус Душан Иванић, председник Организационог одбора скупа, господин Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Радни део скупа састојао се од три сесије, у оквиру којих је представљено 20 истраживачких радова, осветљавајући готово сва научна и књижевна подручја у којима је деловао Јаков Игњатовић.

Излагања на овом скупу донела су нова сазнања о приповедном, политичком, публицистичком раду Јакова Игњатовића, као и значајан преглед рецепције књижевности Јакова Игњатовића у његово доба као и данас. Своје радове на скупу изложили су проф. др емеритус Душан Иванић, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Александар Милановић, мср Маријана Јелисавчић, др Наташа Марјановић, проф. емеритус Сава Дамјанов, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Ненад Нинковић, мср Марија Слобода, проф. др Бладимир Баровић, мср Радивој Дебељачки, мср Александар Чегар, проф. др Горан Васин, проф. др Радослав Ераковић, мср Ана Козић и доц. др Срђан Орсић. Секретар скупа је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. На скупу је представљена и електронска изложба докумената о Јакову Игњатовићу доступних у Рукописном одељењу Матице српске. Радови са скупа биће објављени у тематском зборнику. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након радног дела скупа, одржан је песнички програм „Јаша, Васа Решпект, плусквамперфект“ у којем је представљена поезија о Сентандреји и Јаши Игњатовићу. У програму су учествовали Ђорђо Сладоје, Иван Негришорац, Гордана Ђилас и Мирослав Алексић. Програм је водила др Исидора Поповић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Реализацију овог програма помогли су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

У понедељак, 28. новембра и у уторак 29. новембра 2022. године одржана је Манифестација „Дани Милоша Црњанског“ у Матици српској. Ова манифестациј се одржава четврти пут у организацији Матице српске, удружења „Суматра“ и „Банатског културног центра“ из Новог Милошева, уз подршку партнера Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и Српског народног позоришта, а уз помоћ АП Војводине – Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм ове манифестације почео је уводним предавање Ивана Негришорца са насловом „Тумачи дела Милоша Црњанског – Никола Милошевић“. Предавање је било посвећено тумачењима Николе Милошевића дела и живота Милоша Црњанског. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Истог дана, одржано је предавање „Милош Црњански и филм“ који је одржао проф. др емеритус Сава Дамјанов, истакавши чврсту везу између Црњанског и филмске уметности. Овим предавањем је најављен пројекат који ће у оквиру Манифестације пажњу посветити управо вези између Милоша Црњанског и филма. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Наредни програм у оквиру ове манифестације окупио је познате писце који су разговарали о Милошу Црњанском и прочитали своје нове текстове и песме посвећене Црњанском и његовој поетици. У програму „Писци о Милошу Црњанском“ учествовали су Злата Коцић, Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Валентина Чизмар и Душко Бабић. Програм је водила глумица Соња Дамјановић. Писци су истог дана гостовали у новосадским школама и разговарали са средњошколцима о свом делу. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Другог дана манифестације, 29. новембра 2022. године, одржан је округли сто „Апотеоза у делу Милоша Црњанског“. Радни део округлог стола отворио је председник Програмског одбора Манифестације „Дани Милоша Црњанског“ др Зоран Ђерић, а своје радове изложили су Злата Коцић, Јелена Марићевић Балаћ, Нина Стокић, Маријана Јелисавчић, Настасја Писарев, Милош Јоцић, Душко Бабић и Бојан Јовановић.

Истог дана, у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ отворена је изложба Драгана Миличића „Апотеоза Милоша Црњанског“ и изведен је програм „Ноте Црњанског“ (нумере на стихове Милоша Црњанског у извођењу Немање Нешића).

У уторак, 29. новембра, одражан је програм „Поетско уздарје Милошу Црњанском“. Своју поезију и кратке приче представили су Катарина Пантовић, Милан Тица, Лазар Букумировић, Андреј Радуловић, Симеона Јакишић, Јелена Марићевић Балаћ и Ленка Настасић. Програм је водила Соња Дамјановић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Наставак манифестације „Дани Милоша Црњанског“ очекује нас 20. и 21. децембра ове године, када ће бити додељена награда „Бескрајни плави круг“ за 2022. годину и када ће бити изведен програм „Апоетоза Црњанског“ у Српском народном позоришту. Овогодишњи добитник награде „Бескрајни плави круг“ је Горан Петровић за роман Иконостас.

У среду, 30. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Отисак Италије“ Наде Савковић. Присутне је поздравила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске. О књизи су говорили доц. др Кристијан Екер и проф. др Славко Петаковић, а одломке из представљене књиге читала је првакиња Српског народног позоришта Александра Плескоњић. На самом крају, присутнима у пуној сали Матице српске обратила се и ауторка. Књига „Отисак Италије“ Наде Савковић предочава утицаје италијанске књижевности и италијанске баштине на српску књижевност 18. и 19. века. Указано је на људе и идеје, истакнут је допринос неких, готово заборављених, зачетника наше књижевности и уметности. На промоцији је истакнуто да је ауторка у сагледавању проблематике утицаја духовног врења једног времена исказала способност у откривању истине која се крије иза познатих историјских чињеница. Изнета је иницијатива да се књига преведе на италијански језик и да се омогући читаоцима у Италији. Рецензенти ове књиге су проф. др Љиљана Бањанин и проф. др Александар Наумов.

Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 29. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске свечано је уручена „Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе“: академику Драгославу Михаиловићу за неговање српског језика и његових изражајних могућности, проф. др Недељку Богдановићу за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци, манифестацији „Дани српскога духовног преображења“ за истрајност у неговању српскога језика, културе и духовности. Жири је постхумно „Повељу“ дао и проф. др Петру Милошевићу за очување разлитих изражајних могућности у амбијенту српскога као мањинског језика у Мађарској. Награда ће бити накнадно уручена породици проф. Петра Милошевића у Будимпешти. Професор Богдановић, спречен болешћу да лично преузме награду, послао је писмо у којем је навео да „када бих могао, позлатио бих Повељу и вратио је Матици једнако задовољан и оним што сам добио и оним што сам дао“. У име академика Драгослава Михаиловића награду су примили су глумица Милица Михаиловић и сликар Бранислав Михаиловић, а у име манифестације „Дани српскога духовног преображења“ награду је примила академик Злата Бојовић.

Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о награђенима говорили су чланови Жирија проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Мато Пижурица и проф. др Рада Стијовић.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Одштампане су обе планиране свеске Зборника, број 66 и 67 за 2022. годину, a PDF Зборника послат је у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и свим релевантним базама на основу којих Министарство просвете, науке и технолошког развоја спроводи вредновање периодичних публикација за текућу годину.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 66 чине: студије, чланци, расправе (7 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (3 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објавили су радове: Маријана В. Прпа Финк, Миљан М. Војновић, Софија М. Кошничар, Дуња В. Њаради, Гордана М. Каран и Ивана Ђ. Дробни; Јуеннинг Џанг (Yuanning Zhang) и Ивана Б. Перковић; и Драгана П. Стојановић Новичић. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ рад је објавила Свенка Л. Савић, а у трећој рубрици ПРИКАЗИ, објављени су прикази Љубице M. Ристовски, Марије M. Ћирић и Маријане В. Прпа Финк

Садржај свеске бр. 67 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објавили су радове Каталин M. Каич, Немања Н. Совтић, Марија Ђ. Голубовић, Александар Н. Васић, Растко M. Буљанчевић, Марта Р. Јанковић, Моника Ј. Новаковић и Теодора Н. Трајковић; Ира Д. Проданов Крајишник и Маријана В. Прпа Финк. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ, рад је објавила Габриела С. Теглаши Јојкић, а у трећој рубрици ПРИКАЗИ, објављени су прикази Тамаре Д. Јернић, Зорана М. Максимовића, Габриеле С. Теглаши Јојкић и Љубице M. Ристовски. На крају Зборника објављен је In memoriam, Дубравке J. Јовичић, посвећен пијанисткињи Зори Михаиловић.

Комплетан PDF свих Зборника налази се на страници Зборникa Матице српске за сценске уметности и музику.

У оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске, објављена је књига Jован Четиревић Грабован (1719?-1789), ауторке прпф. др Алаксандре Кучековић.

Пројекат припреме и публиковања књиге Јован Четиревић Грабован (око 1719-1789) значајно је допринео развоју истраживања српског културног наслеђа на подручју северне Хрватске и Славоније и подстакнуо њихов даљи развој у оквиру научне делатности Одељења за ликовне уметности Матице српске. Истраживачки процес који је претходио издавању монографије подразумевао је и успео да развије интензивну регионалну научну сарадњу која је укључила ангажман стручњака и колега из Хрватске, Мађарске, Румуније, Албаније, Грчке, али и Украјине. Интернационална каријера сликара који је био предмет истраживања осветлила је сасвим нове аспекте културних размена које је остваривала српска средина Хабсбуршке монархије у другој половини 18. столећа и подстакла интердисциплинарни приступ у оквиру историјско-уметничких истраживања. Током припреме књиге остварен је и првобитни циљ објављивања већег броја квалитетних фотографија дела Јована Четиревића Грабована, раније непознатих широј научној јавности, чиме је могућност познавања дела овог уметника и његовог времена подигнута на сасвим нови квалитативни ниво.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. новембра 2022. године, приређен је концерт пијанисткиње Наде Колунџије, под називом Лујеве успомене ружа. Изведене су композиције Луја Андрисена, Гевина Брајерса, Дејвида Ланга, Маурисија Кагела и др.

Овим програмом савремене музике Нада Колунџија жели да подсети на недавно преминулог холандског композитора Луја Андрисена (Лоуис Андриессен, 1939-2021), чији је стваралачки допринос на музичком пољу огроман. Такође, жели да укаже и на нит која обједињује програм а то је – веза са традицијом.

Веза са традицијом може се наслутити већ и по називима неких композиција: валцер, токата, етида, песма. Композитори се композиционим поступцима, контекстом и концепцијом дела поигравају са нама блиским елементима традиционалног језика као и са слусаочевим очекивањима. Кроз овакву призму, која прелама старо и ново, слушалац са једне стране добија осећај блискости и сигурности а са друге му се отвара могућност да прихвати нове елементе савременог музичког језика композитора.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.