У понедељак, 26. септембра са почетком у 12 сати у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција прве (Г – Демографски преглед) и друге (Демократија–Ђуша) књиге Трећег тома Српске енциклопедије. Присутне госте поздравили су Његово преосвештенство Владика бачки Иринеј и градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић. У име Матице српске, о пројекту Српске енциклопедије – који заједно реализују ова најстарија културна и научна установа у Срба, као и Српска академија наука и уметности, док је извршни издавач Завод за уџбенике – говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске који је уједно и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. У име Српске академије наука и уметности присутнима се обратио академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду. О Трећем тому Српске енциклопедији беседили су члан Уређивачког одбора, академик Славенко Терзић и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан овог одбора.

Владика бачки Иринеј истакао је да је Српска енциклопедија најзначајнији подухват у новијој српској издавачкој делатности. После свих лутања, заблуда и странпутица, када је све што је српско, нажалост, било заборављено и потискивано, сама појава Српске енциклопедије указује на то да у духовној борби за очување идентитета нашег народа, поред Цркве, Матица српска заузима најважније место.

Градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић, рекао је да је поносан и почаствован што је Град Нови Сад укључен у пројекат од изузетног националног значаја, те је нагласио како верује да ће се, заједничким снагама интелектуалне елите и градске власти, подухват објављивања енциклопедије довести до краја, јер је Српска енциклопедија „српска књига над књигама“, као и наше огледало које остављамо потомцима.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да је академик Чедомир Попов био она личност која је најзаслужнија за заснивањe овог капиталног пројекта. Још од 90-их година прошлог века врсни интелектуалци и руководиоци Матице српске и Српске академије наука и уметности увидели су огроман недостатак у националној енциклопедистици, али је, нажалост, до реализације њихове идеје (иако се интензивно радило на Азбучнику) прошло много времена до доношења Закона о Српској енциклопедији 2005. године, када се кренуло са конкретним активностима (идуће године формиран је Уређивачки одбор од 24 члана које су делегирали САНУ и Матица српска).

Академик Стеван Пилиповић истакао је да је Трећи том Српске енциклопедије показао да су одреднице које он садржи писане на изузетно високом нивоу, а неке од њих захтевају и посебно стручно ангажовање, као нпр. Други светски рат. Према његовом мишљењу, заступљене су одреднице о свим научним радницима, уметницима, историјским личностима и другим прегаоцима који су допринели развоју наше земље.

После прегледа историјског развоја енциклопедистике, академик Славенко Терзић истакао је да је посао главног и одговорног уредника Српске енциклопедије веома одговоран, како са организаторског, тако и са научног аспекта, док значајна одговорност лежи и на уредницима стручних редакција. Појава Српске енциклопедије, несумњиво, нагласио је академик Славенко Терзић, јесте најзначајнији пројекат у српској култури, те зато Српска енциклопедија заслужује не само поштовање и дивљење свих нас, него и непоколебљиву подршку државе у сваком погледу.

Проф. др Душан Драјић рекао је да је са посебном пажњом, поред своје Редакције за електротехнику, енергетику и информатику, пратио рад на одредницама из области машинства, саобраћаја, рударства, те природних наука. Описујући активности на седницама Уређивачког одбора чији је донедавно био члан, истакао је да се сваком питању приступало сериозно и савесно, те да су се сви укључени у рад енциклопедије потрудили да пронађу веродостојне и релевантне изворе за своје одреднице.

У препуној Свечаној сали Матице српске промоцији су присуствовали многи чланови Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и представници културних и научних институција, те органа власти.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 70-1 за 2022. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Горане Раичевић, мср Милана Јањића, др Снежане Вукадиновић, др Родољуба Кубата, др Росанде Бајовић, др Радослава Ераковића, др Сање Париповић Крчмар, др Данијеле Васић, мср Светлане Савић, др Зорице Хаџић, мср Горице Радмиловић, мср Николине Шурјанац, др Валентине Хамовић, др Драгане Бедов, др Данијеле Константиновић, мср Ане Стевић. У рубрици „Прилози и грађа“ објављен је рад Ђорђа Перића, а у рубрици „Прикази“ радови др Вељка Брборића, др Наташе Драгин, др Ирене Шпадијер, мср Ане Козић, др Бранкице Марковић, мср Александре Чебашек, Биљане Мичић, др Наталије Лудошки, др Драгана Хамовића. Рубрика „In memoriam“ посвећена је сећању на академика Предрага Пипера.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У среду 21. септембра 2022. године Матицу српску су посетили председник Теслине научне фондације из Филаделфије (САД) г. Никола Лончар и председник Представништва Теслине научне фондације у Србији г. Зоран Буловић. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Том приликом су вођени разговори о досадашњим облицима сарадње Матице српске и Теслине фондације, а и потписан је уговор о њиховој донацији рељефа са ликом Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн под називом „У знању је спас“ аутора Бојана Микулића. На састанку су такође вођени разговори о томе на који начин организовати делатност у вези са специфичним проблемима српског исељеништва у САД.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Радивоја Шајтинца, Драгана Хамовића, Угљеше Шајтинца, Небојше Лапчевића, Милице Јефтимијевић Лилић, Ивана Лаловића, Олега Дивова и Монике Компањикове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милана Тасића о патријархалном моралу и конфучијанизму, Драгане Д. Савин о Димитрију Ђуровићу и преведен текст Лешека Колаковског „Похвала изгнанства”. Теме рубрике „Сведочанства” су Фјодор Достојевски кроз текстове Владимира Димитријевића и Дионисија Дејана Николића, те народни говори о којима пише Бошко Ломовић. Рубрика „Поводи” посвећена је Александру Јовановићу кроз прилоге Александра Милановића, Радивоја Микића, Петра Пијановића, Слободана Владушића, Сање Париповић Крчмар и Светлане Шеатовић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Виолета Митровић, Марко Паовица, Тихана Тица, Славица Гароња, Слађана Миленковић, Миланка Бабић и Јелена Марићевић Балаћ. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 15. септембра 2022. године, Матицу српску су посетили учесници 52. Међународног научног састанка слависта у Вукове дане, једног од најзначајнијих српских књижевно-научних скупова. Учесници су имали прилику да се упознају са историјатом најстарије српске културне, научне и књижевне институције. На 52. Међународном научном састанку слависта разматране су посебне теме из области језика и књижевности: путописи у српској књижевности, језички динамизам – иновације и застаревање у српском језику, као и иновациони процеси у српском језику. Госте су дочекали проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик и мр Драган Тубић, стручни сарадник Лексикографског одељења.

У среду, 14. септембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција ијекавског издања „Рјечника српскога језика“ (редиговао и приредио проф. др Мирослав Николић). Присутне су поздравили господин Игор Мировић, председник Владе АП Војводине, господин Млађен Цицовић, шеф Председништва Републике Српске у Србији и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Господин Игор Мировић, председник Владе АП Војводине господин подсетио је да се оваквим публикацијама Матица српска појављује као „стуб јединства у култури, науци, и најважније у свом деловању, у очувању нашег језика и писма“. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске нагласио је да је важно да разумемо и осећамо језик, односно да осећамо ијекавицу и екавицу као „два плућна крила без којих не можемо живети“. Господин Млађен Цицовић, шеф Председништва Републике Српске у Србији похвалио је ово издање као вредан допринос у одбрани нашег језика и писма.

О „Рјечнику“ су, потом, говорили проф. др Јелица Стојановић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори, проф. др Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института и проф. др Мирослав Николић, главни редактор „Рјечника“. Проф. др Јелица Стојановић нагласила је да је величина овог издања да заједно учврсти и екавицу и ијекавицу и да тако чува речничко благо, а проф. др Милош Ковачевић још једном је нагласио да је свеукупним деловањем Матица српска заиста „матица“ целокупног српског народа. Главни редактор „Рјечника“ проф. др Мирослав Николић истакао је важност равноправних издања речника српског језика, ијекавско и екавско.

Представљању Рјечника, између осталих, присуствовали су и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, госпођа Татијана Ђукановић, помоћник секретара Покрајинске владе, сарадници и пријатељи Матице српске. Представљање је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

По одлуци стручног жирија, збирка песама „Уџбеник свакодневице“ Лазара Букумировића у издању Матице српске издвојила се својим садржајем и заслужено понела највише признање „Матићев шал“, које се додељује младим песницима за првообјављену збирку песама. Ова књига је објављена у едицији „Прва књига Матице српске“ 2021. године. Одлуку о победнику овог престижног конкурса једногласно је донео трочлани жири, којим је председавао песник Гојко Божовић, а награда се састоји од ручно рађеног шала, уникатне повеље и новчаног дела. По мишљењу жирија, „Уџбеник свакодневице“ показао се као најзрелија и најзаокруженија песничка књига која је била у конкуренцији, књига која има највећи број појединачно одлично остварених песама, не само песника који обећава, него и песника који је већ у првој књизи показао веома лепе резултате у својим песмама, истакао је Гојко Божовић, председник Жирија Матићевих дана.

Зборник радова са научног скупа „Актуелна питања српског правописа“, одржаног у Београду 2021. године – „Нови прилози српском правопису 2“ обједињује 20 радова најеминентнијих истраживача српског језика – представника Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика, Института за српски језик САНУ, те универзитета на којима се изучава српски језик (универзитети у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици, Бањој Луци, Источном Сарајеву и Никшићу). Зборник је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српскога језика. Зборник су приредили Вељко Брборић и Исидора Бјелаковић, а рецензирали Срето Танасић и Јелена Ајџановић. Обједињени радови указују на нејасноће како би оне биле превазиђене у будућем издању правописа српског језика. У зборнику су своје радове објавили: Мато Пижурица, Исидора Бјелаковић, Твртко Прћић, Милорад Дешић, Драгомир Козомара, Александар Милановић, Виктор Савић, Милош Ковачевић, Рајна Драгићевић, Вељко Брборић, Душанка Вујовић, Слободан Новокмет, Владан Јовановић, Марина Јањић, Марина Спасојевић, Јасмина Дражић, Сања Ђуровић, Милан Ајџановић, Весна Ломпар, Валентина Илић. Штампање ове књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и породица Ињац.

У недељу, 11. септембра 2022. године, Матицу српску посетили су учесници Шестог међународног књижевног фестивала „Про Поет 2022” који се одржава у Инђији. Ове године на фестивалу учествује двадесетак држава. Госте је примила и са историјатом „Летописа Матице српске” и Матице српске упознала Светлана Милашиновић, секретар Уредништва „Летописа Матице српске”.