У среду, 25. септембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање др Велимира Младеновића у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Предавање са насловом „Луј Арагон и српски културни простор: ‘Једно незавршено пријатељство’“ представило је на темељан начин односе између српске и француске културе и књижевности на примеру Луја Арагона. Др Велимир Младеновић сарадник је Омладинског одбора Матице српске и Одељења за књижевност и језик Матице српске, докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду и на Универзитету у Поатјеу. Члан је више међународних научних друштава, члан редакције часописа за књижевност и културу румунске заједнице у Србији „Логос“, ангажован као истраживач на Западном универзитету у Темишвару, а бави се истраживањем нуклеарног рата у савременој француској књижевности.

Присутне је поздравила мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру манифестације „Дани Матице српске у Новом Кнежевцу”, коју Матица српска реализује у сарадњи са КИД Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски” и удружењем „Милан Савић и Аница Савић Ребац” из Новог Кнежевца, у петак 20. септембра са почетком у 19 часова, у библиотеци „Бранислав Нушић” у Новом Кнежевцу одржано је предавање о Аници Савић Ребац, једној од најобразованијих жена ХХ века.

У родном месту Милана Савића, Аничиног оца, некадашњег секретара Матице српске и једног од важнијих уредника Летописа Матице српске, о значају породице Савић за развој Матице српске и Летописа Матице српске крајем XIX и у првој половини XX века, песничком и есејистичком делу Анице Савић Ребац, њеним љубавима, научним и књижевним интересовањима говориле су: мср Сања Перић, докторанд на Одсеку за српску књижевност Филозофског Факултета у Новом Саду, и др Светлана Милашиновић, секретар Редакције Летописа Матице српске. Госте и публику поздравио је господин Радован Њежић, председник КИД Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски”.

Ово је прво у низу предавања из овог циклуса који се реализује захваљујући покровитељству Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У сарадњи са Институтом за европске студије из Београда, а уз подршку Градске управе за културу града Новог Сада, дана 19.09. 2024. у Матици српској предавање је одржао др Аристотел Калис професор модерне и савремене историје на Универзитету у Килу, Велика Британија. Тему „Иконични фашизам у камену – архитектура као уметност политичке утопије“ представио је са више аспеката – историјског, уметничког, урбанистичког, социолошког, подстакавши публику на занимљиву дискусију. Догађај је отворио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, а модератор је био др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије.

Др Ђурковић је подвукао значај озбиљног научног проучавања феномена фашизма, које се последњих деценија интердисциплинарно грана, имајући једног од најсвестранијих представника управо у проф. др Калису. Читаво предавање могло се пратити и путем интернета, а сад га је могуће погледати у видео архиви.

У оквиру едиције „Књижевни дијалози“ у суиздаваштву Матице српске и Словачког литерарног центра у Братислави објављена је двојезична антологија српске и словачке поезије „Нежност словенска“. Антологију је приредио уређивачки одбор у саставу: Јован Делић, Иван Негришорац, Саша Радојчић, Селимир Радуловић, Драган Хамовић, Мирослав Бјелик, Мирослав Демак и Мартин Пребуђила. На преводу су радили Мирослав Демак и Мартин Пребуђила.

У овој антологији заступљени су следећи аутори: Рајко Петров Ного, Стеван Тонтић, Мирослав Максимовић, Милосав Тешић, Милан Ненадић, Душко Новаковић, Радмила Лазић, Новица Тадић, Злата Коцић, Војислав Деспотов, Братислав Милановић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Никола Вујчић, Иван Негришорац, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Саша Радојчић, Драган Хамовић, Милена Марковић, Михал Худа, Милан Рихтер, Мирослав Демак, Мирослав Бјелик, Злата Матлакова, Јан Швантнер, Јан Тазберик, Петер Мишак, Маргита Иваничкова, Дана Подрацка, Јурај Куњјак, Јозеф Лајкерт, Мартин Пребуђила, Ладислав Чањи, Ерик Ондрејичка, Павол Томашович, Игор Валек, Ингрид Лукачова и Оли Глуштикова.

Проф. др Драган Станић у пропратном тексту у антологији наводи следеће: „Два словенска народа, Срби и Словаци, Словаци и Срби, добар су пример народа који су блискога порекла, али који током свога трајања нису олако заборављали ту чињеницу порекла која чини да се, и данас, после много векова, међусобно добро разумеју и да имају једни другима шта да кажу. Развијена свест о заједништву, свест која почива колико на чињеницама порекла толико и на чињеницама доброг међусобног разумевања, омогућује двама народима да се колико загледају у мутне и неразговетне догађаје из прошлости толико и да пројектују сродне представе о будућности: једино у споју те две дубоке и далеке димензије времена, у споју исказаном у пресеку који називамо увек актуелном садашњошћу, требало би градити сопствену колективну, народну судбину и конкретну историјску стварност. А та градња, опет, не би смела само да се заснива на прилагођавању општим, светским, наметнутим околностима него и на активној градњи оног смисла који се једном словенском народу открива као веродостојна вредност људског и човечанског живота, онаквог какав је могућ у овом времени и на овом свету.“

Књига се објављује у оквиру сарадње Словачког литерарног центра из Братиславе и Матице српске. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Радослава Ераковића „Осећајност и разум (есеји о српској књижевности XVIII и XIX века)“. Књига је резултат рада на пројекту „Религиозни епови српских предромантичара“ који се реализује у Одељењу за књижевност и језик Матице српске.

Ова књига Радослава Ераковића представља резултат његовог вишегодишњег проучавања српске књижевности 18. и 19. века. Поред уводне речи и импресивног завршног списка литературе која је коришћена током писања, рукопис садржи тринаест поглавља, у којима су на компетентан начин разјашњене одређене поетичке карактеристике, тематско-мотивске и жанровске специфичности српске књижевности 18. и 19. века. Као примарну тематску нит у овој монографији можемо издвојити дијахронијско проучавање културолошког и социјалног преображаја улоге карлајловског Човека Књиге у стваралаштву српских писаца 18. и 19. века. Научноистраживачки рад овог аутора заснован је, пре свега, на пажљивом ишчитавању прозних, песничких и књижевно-публицистичких остварења Доситеја Обрадовића, Симеона и Александра Пишчевића, Атанасија Стојковића, Јована Хаџића, Георгија Магарашевића, Петра Другог Петровића Његоша, Јована Суботића, Никанора Грујића, Јакова Игњатовића, Чедомиља Мијатовића, Владана Ђорђевића и Пере Тодоровића.

Рецензенти књиге су проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Горан Максимовић и проф. др Зорица Хаџић Радовић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за јавно информисање и односе с верским заједницама.

У уторак, 10. септембра, у оквиру 91. Вуковог сабора у Лозници одржано је и представљање Матице српске и „Летописа Матице српске“, поводом великог јубилеја овог часописа. О часопису и његовом историјату говорио је господин Селимир Радуловић, главни и одговорни уредник часописа. У свом излагању, Радуловић је исказао да су часописи огледало прилика у којима су стварани, а „Летопис Матице српске“ представља огледало у којем се огледа српска култура. О часопису су говорили и др Зоран Ђерић, члан Уредништва, мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик и Ђорђе Писарев, сарадник.

У наставку програма, проф. емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић одржала је предавање на тему „Усмена руковет Летописа Матице српске у контексту Вукове збирке“, у којем се осврнула на значај Библиотеке усмене књижевности Матице српске и њен допринос да се јавности представи значај Вуковог сакупљачког рада.