У суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, објављен је зборник радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“. Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика, као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистичке, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије). На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Радови изложени на скупу објављени су у зборнику радова. Уредници зборника су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Зборник су приредили проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Виктор Савић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Зборник се може купити у просторијама Матице српске, а доступна је и електронска верзија зборника.

У среду, 25. маја 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција четвртог, измењеног и допуњеног издања Нормативне граматике српскога језика аутора Предрага Пипера, Ивана Клајна и проф. др Рајне Драгићевић. Промоцију је отворио и поздравио све присутне проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили академик Јасмина Грковић–Мејџор, проф. др Весна Ломпар и проф. др Рајна Драгићевић. На својеврстан начин одата је почаст недавно преминулим ауторима Нормативне граматике академицима Предрагу Пиперу и Ивану Клајну, као и рецензенту академику Милораду Радовановићу. Четврто издање Граматике највише је проширено у деловима који се тичу творбе речи, чији је аутор проф. др Рајна Драгићевић, и у синтакси, коју је обрадио академик Предраг Пипер. Такође је дат нови регистар речи и израза у примерима. Академик Грковић–Мејџор представила је делове Граматике и истакла како је ова књига прва српска граматика чија је нормативна намена стављена у њену основу, концепцију, структуру и наслов. Проф. др Весна Ломпар рекла је како ову граматику не треба схватити као имагинарни скуп језичких прописа, јер она у обзир узима и стварну језичку ситуацију. Проф. др Рајна Драгићевић осврнула се на занимљивост која се тиче посебног стила писања граматике ‒ тиче се концизнијег језика у односу на друге научне радове и монографије те низања научно проверених чињеница у реченицама. На крају је истакла да Граматика не треба да буде научнотеоријски експеримент, него оличење општеважећих србистичких граматичких погледа провучених кроз норму.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 24. маја 2022. године, приређен је концерт дуа „Модерна“, који чине Јулија Бал, пијанисткиња и Саша Милосављевић, кларинетиста и бас кларинетиста. Гошће вечери биле су Александра Крчмар Ћулибрк, виолинсткиња и Маја Грујић, пијанисткиња. Овај концерт камерне музике посвећен је композиторима са латиноамеричког и нашег подручја. Изведене су композиције Хеитора Виле-Лобоса, Анте Гргина, Астора Пијацоле и Јулије Бал, међу којима су Јулијине композиције „Јана“ за кларинет виолину и клавир, и „Хроматски танго“ који је био недавно премијерно изведен у Градској кући на вечери вокализа, а овог пута урађена је транскрипција за виолину, бас кларинет и клавир четвороручно.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и уживо на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру обележавања Дана Светих Ћирила и Методија, у Свечаној сали Матице српске, у уторак 23. маја 2022, с почетком у 19 часова, одржано је представљање књиге Јелене Јурјевне Гускове Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985–1995), која је објављена у оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске (2021). Скуп је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књизи су говорили проф. др Урош Шуваковић, академик Славенко Терзић и ауторка. Јелена Гускова је научни саветник Института за словенске студије Руске академије наука, инострани члан САНУ (Одељење историјских наука) и почасни члан Матице српске. Такође је члан Сената Републике Српске и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Предмет њених истраживања је историја Југославије, политички развој балканских земаља, међунационални односи, кризе мултинационалних држава, генеза савремене југословенске кризе и међународних односа на Балкану и спољна политика Русије на Балкану.

Академик Славенко Терзић, који је био и рецензент књиге, нагласио је да је предмет ове књиге десет драматичних година руског и српског народа, али, с друге стране, и десет драматичних година које су потресале Европу и Балкан. Проф. др Урош Шуваковић је нагласио да ова књига расветљава, понекад чак и до детаља, не само како су се доносиле одлуке у вези са спољнополитичким темама у последњим данима СССР-а и првим годинама постојања независне Русије, већ и какве је то последице имало како за Русију, тако и за Југославију, Србију и српски народ у целини. Ауторка је навела разлоге писања књиге, као и начин на који то извела, те образложила основне принципе спољне политике у овом десетогодишњем периоду (1985–1995) о којем говори књига.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 20. маја 2022. године, у Матици српској одржано је предавање „Стварање и коришћење генотипова уљаних врста за различите намене”. Предавач је била др Ана Марјановић Јеромела, научни сарадник, помоћник директора за научноистраживачке послове Института за ратарство и повртарство. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Др Ана Марјановић Јеромела навела је да су најзаступљеније уљане биљне врсте у Србији сунцокрет и соја које се гаје на преко 200.000 хeктара, те да следи уљана репица чије површине значајно расту. На мањим површинама гаје се црна и бела слачица, конопља, уљана тиква, рицинус, лан, мак, сусам и шафрањика. Истакла је да међу домаћим и страним семенским кућама доминира Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, као и да Србија спада у веће европске произвођаче соје и сунцокрета, и има повољне агроеколошке услове за гајење уљаних биљних врста, дугу традицију оплемењивања, јак прерађивачки сектор, квалитетне кадрове и капацитете и развијен систем државне регулативе у семенарству. На крају предавања, др Ана Марјановић Јеромела истакла је да предности које Србија има у оплемењивању, семенарству и гајењу уљаних биљних врста нису адекватно искоришћене.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 19. маја 2022. године, у Матици српској одржано је треће предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”. Предавање „Банатска војна граница (1764‒1872)” одржала је др Јелена Илић Мандић, научна сарадница, са Историјског института у Београду. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Др Јелена Илић Мандић истакла је да је Банатска војна граница постојала нешто више од једног века, између 1764. и 1872. године, те да је настала као један од најмлађих сегмената опсежног система Војне границе у Хабзбуршкој монархији према Османском царству, и то на рекама Дунав и Черна. Њену историју обележили су процеси којима је управљала држава, са једне стране граничарске обавезе у граници, учешће у ратовима ван границе и војно-политички сукоби 1848/49, а са друге подухвати попут колонизације, планске регулације насеља, катастарске и пореске реформа, као и постепене преоријентације са сточарства на земљорадњу. Развојачена је 1872. године када је интегрисана у угарски жупанијски систем.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 18. маја 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање проф. др Наде Савковић „Театарска мисија Јоакима Вујића: просвештеније и радост за мој народ“, чиме је обележена 250. годишњица рођења Јоакима Вујића. Присутне је поздравила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, истакавши да је у питању велики српски просветитељ, прави Доситејевац, велики путник и путописаc, граматограф, научник, просветни радник и пре свега драмски писац. Проф. др Нада Савковић у свом излагању открила je низ значајних информација о Јоакиму Вујићу, његовом животу и делу, и подсетила нас због чега је Јоаким Вујић значајан за српску културу, књижевност и позориште.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Жири (у саставу: проф. др Мира Радојевић, председник; проф. др Бранко Бешлин, проф. др Смиља Марјановић Душанић, др Драган Богетић, научни саветник, др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник) размотрио је научноистраживачку продукцију из 2021. године. На две седнице Жирија и неколико електронских консултација дошло се до ужег, а затим и најужег избора. На последњој седници, одржаној 18. маја 2022. године, разматран је најужи избор дела. Након краће дискусије, чланови Жирија једногласно су донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац”, за дело објављено у 2021. години из области историографије, додели књизи „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945‒1969)” (Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Београд, 2021) др Игора Вукадиновића, научног сарадника.

Датум доделе награде биће накнадно објављен.

У понедељак, 16. маја 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција јубиларног 100. броја „Зборника Матице српске за славистику“. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О јубиларном броју говорили су: проф. др Корнелија Ичин, главни и одговорни уредник, проф. др Дојчил Војводић, члан Уредништва, проф. др Љубмила Поповић, члан Уредништва и проф. др Зоран Ђерић, члан Уредништва. Памтећи прегалаштво, пожртвованост и истрајност претходних уређивачких колегијума, које су предводили академик Милорад Живанчевић, професор Миодраг Сибиновић и академик Предраг Пипер, Уредништво им је овом приликом одало признање и најдубљу захвалност за посвећени вишедеценијски рад на обликовању часописа. Током педесет година постојања часопис се развијао у више праваца, ширећи своја интересовања из домена науке о књижевности и науке о језику ка блиским дисциплинама попут уметности, филозофије, историје, социологије, психологије, статистике. Осврћући се на полувековни живот часописа, Уредништво је изразило наду да ће овај број дати мали допринос у истраживању словенског језичког, књижевног и културног наслеђа, а самим тим и очувању нашег духовног бића.

Цео догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (8-9/2021) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Лазе Костића, Растка Петровића, Мирослава Максимовића, Воје Чолановића, Селимира Радуловића и Николе Вујчића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Зорана Константиновића о приповеци „Вертер” Лазе Лазаревића, Јована Делића о „Плавој гробници” Милутина Бојића, Слободана Владушића о постколонијалној критици и српској књижевности, те Бориса Булатовића о основним обележјима и идеолошким претпоставкама српске књижевности од краја ХХ века. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је Јовану Дучићу кроз текст Ивана Негришорца, те књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Драгану Стојановићу кроз текстове Александра Јовановића, Драгана Стојановића, Горана Радоњића, Младена Шукала и Јелене Марићевић Балаћ, као и кроз разговор који је са добитником овог престижног признања водила Јелена Марићевић Балаћ. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Предраг Петровић, Мирко Магарашевић, Срђан Орсић, Владан Бајчета и Сања Перић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)

Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Зоран Пауновић, Борис Хлебец и Љубица Јанков. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.