У саиздаваштву Огранка САНУ у Новом Саду и Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник научних радова „Историјска лексикографија српског језика“. Зборник обједињује радове са истоименог научног скупа одржаног у Огранку САНУ у Новом Саду 6. и 7. децембра 2019. године. Суорганизатори скупа били су Огранак САНУ у Новом Саду и Матица српска.

Скуп је замишљен и реализован у оквиру рада на пројекту „Речник српског језика XII–XVIII века“, који се одвија у оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске, а чији је дугорочни циљ израда обухватног историјског речника српског народног језика. Жеља је била да се након вишегодишњег рада на овом пројекту, током којега се пројектни тим суочавао с немалим бројем недоумица и питања везаних за макроструктуру и микроструктуру будућег речника, саберу искуства, сагледају се у целини те се, у дијалогу са истраживачима блиских научних опредељења, приближе могућим решењима.

У Зборнику се издвајају три целине. Прва, насловљена „Историјска лексикографија и етимологија“, поред тога што представља макроструктуру општег историјског речника српског језика и предлог концепције једног специјализованог речника (личних имена), указује на преплетеност и неодвојивост историјске лексикографије и етимологије. О томе како се ове две блиске научне дисциплине и у теоријском и у методолошком погледу допуњују сведоче прилози о топонимији као извору непотврђених лексема и о историјскојезичкој грађи у етимолошким речницима. У другој целини, „Извори за историјски речник српског језика“, разматрају се две групе питања везаних за корпус историјског речника: с једне стране, принципи рашчитавања текстова, чија палеографска и правописна разноврсност и неретка неуједначеност отвара низ дилема, и, с друге, сложеност и слојевитост корпуса у жанровском погледу и лексичке специфичности појединих извора. Трећи тематски одељак, „Ка микроструктури историјског речника српског језика“, посвећен је различитим аспектима речничке микроструктуре, од представљања одговарајућих дигиталних издања и модела лексикографске обраде једног споменика, преко разматрања појединих решења у будућем историјском речнику српског језика, у контексту словенских историјских речника, везаних за идентификацију и формирање одредница, представљање граматичких информација, лексикографску обраду граматичких речи и дефинисање лексичког значења, да би се, на крају, на основу предложених решења, изнео и предлог микроструктуре историјског речника српског језика.

Средства за објављивање ове публикације обезбедили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Поводом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове рада у Призрену, у саиздаваштву Епархије рашко-призренске, Призренске богословије и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је Зборник радова „ПРИЗРЕНСКА БОГОСЛОВИЈА: ЖИВОТ, МИСИЈА, ДОПРИНОС (150 година од оснивања 1871–2021 и 10 година од обнове рада у Призрену 2011–2021)”.

Уређивачки одбор издања чине: епископ рашко-призренски Теодосије, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Валентина Питулић др Александра Новаков мр Живојин Ракочевић, протојереј Дејан Крстић, јеромонах Исидор (Јагодић) и Дејан Ристић. Уредници издања: др Александра Новаков, проф. др Валентина Питулић и Дејан Ристић. Лектoр издања је Татјана Пивнички Дринић, коректор Бранислав Карановић. Резимеа радова преведена су на енглески (Љиљана Тубић) и руски језик (Верица Шево).

Надамо се да ће радови сабрани у Зборнику са једним новим, интердисциплинарним научним приступом, дати ново светло о раду ове значајне школе, имајући у виду историјске прилике у којима је остваривала своју делатност. Нека стручни увид у њен стопедесетогодишњи рад буде смерница новим генерацијама у њеном будућем раду, посебно у условима у којима данас остварује своју духовну, просветну и националну мисију. Публиковање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Зборник радова садржи 46 научних радова: (даље…) →

Дана 29. децембра 2021. године Матицу српску је посетио др Немања Вукчевић, који је том приликом уручио председнику Матице српке проф. др Драгану Станићу почасну грамату у име директорке Викторије Николајевне Рјапухине испред Института за српски језик и комуникације Државног Универзитета В. Г. Шухов у Белгороду, Русија. Разговор је прошао у пријатном тону. Једна од тема је била наставак сарадње између двеју институција на промоцији српског језика, културе и традиције.

У оквиру Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Милене Гостовић, „Косовски вилајет 1879–1900. Годишњи извештаји (Салнаме)”. Уредник издања је проф. др Валентина Питулић. Рецензенти књиге су: проф. др Милош Јагодић, доц. др Мирослав Павловић, доц. др Урош Шешум и др Александра Новаков. Лектуру и коректуру урадила је Александра Николић а именски и географски регистар сачинио је Владимир М. Николић. Резиме књиге преведен је на енглески (Љиљана Тубић), руски (Верица Шево) и немачки језик (Борка Галавић). Публиковање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Књига Милене Гостовић обрађује период османске владавине над провинцијом Косовски вилајет, како је био њен службени назив, са акцентом на једну специфичну врсту османских извора ̶ салнаме, односно годишње извештаје за читаву провинцију. У досадашњој историографској пракси, ова врста извора је била позната, с тим да је једна салнама научно обрађена и публикована на турском језику, док су подаци о становништву, највише навођени у албанској историографији, често тенденциозни и селективни. Систематско проучавање салнама намеће се као императив бољег разумевања османске управе и научног приступа овој врсти историјских извора. Потребно је нагласити да салнаме, као крајње бирократизована форма извештаја, захтевају нијансирани и крајње критички приступ, али су један од најважнијих извора за целокупан живот у Косовском вилајету пред крај османске управе. Систематско проучавање простора Косова и Метохије, публиковањем наведене монографије добило је још један значајан сегмент, увид у османску архивску грађу која је посебно важна за одређење питања граница и подељености простора, организације просветног, верског, економског живота, али оно што је најважније и најосетљивије јесу подаци о верској и националној структури становништва.

Монографија Милене Гостовић представља изузетан историографски допринос студија историје Косова и Метохије у једном од најосетљивијих историјских тренутака. Научни и стручни приступ, изузетно познавање османских извора, презентовање научној јавности до сада непознатих или мало познатих архивских материјала даје велику вредност овој књизи.
Милена Гостовић, рођена је у Бечеју, где је завршила основну школу и гимназију. Основне и мастер студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за историју. Говори енглески, турски и немачки језик. Живи у Бечеју.