Матицу српску су 15. новембра 2021. године посетили др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода, члан сарадник Матице српске и његова супруга др Артја Маслов. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње са Универзитетом у Нижњем Новгороду и о томе како би персонална сарадња у будућности могла да се одвија. Председнику Матице српске гости су уручили монографију „Нижњи Новгород 1221–2021“.

У четвртак, 18. новембра 2021. године у Матици српској одржано је друго предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему” која ће бити одржана током 2021. године. Тема предавања била је: „Претече српских деспота у Срему”, а предавач проф. др Ђура Харди, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Пристуну публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Професор Харди говорио је о историјском контексту и деловању бана Белоша и краља Стефана Драгутина, који су представљали истакнуте претходнике потоњих српских деспота у Јужној угарској који су потицали из династије Бранковића.

Наредно предавање из циклуса „Српски деспоти у Срему” најављено је за 7. децембар 2021. године у 12 сати. Том приликом проф. др Светлана Томин одржаће предавање на тему: „Стaрoзaвeтни мoтиви у списимa o срeмским Брaнкoвићимa”.

Реализацију округлог стола помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Косовскометохијски одбор Матице српске организовао је прославу Јубилеја Призренске богословије – 150 година од оснивања, у Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 15. новембра 2021, у 19 часова.

На почетку програма „Химну Призренске богословијеˮ извели су: Душан Ковачевић, Марко Стриковић, Михајло Јовановић и Никола Радосављевић, некадашњи ученици Призренске богословије а данас студенти Богословског факултета у Београду. Након тога др Исидора Поповић рецитовала је песму Алексе Шантића „Призрене, стариˮ. Скуп је поздравио и о Богословији, Призрену и Косову и Метохији говорио председник Матице српске проф др. Драган Станић. О различитим периодима 150-огодишњег постојања и трајања Богословије говорили су др Александра Новаков, и то о османском периоду, и протојереј Дејан Крстић, професор Призренске богословије у Нишу, о периоду након пресељења Богословије у Ниш 1999. године. Трећи најављени говорник јеромонах Исидор Јагодић, заступник ректора Призренске богословије, није био у могућности да присуствује догађају. Др Павле Кондић, директор Архива Митрополије црногорско-приморске уручио је табло матураната Призренске богословије, који је као дар Призренској богословији завештао почивши митрополит Амфилохије Радовић. Др Исидора Поповић је, потом, казивала стихове Љубомира Симовића „Ходочашће Светоме Савиˮ. За крај програма музички састав „Београдски синдикатˮ отпевао је песму „Догодине у Призренуˮ.

У склопу програма посетиоци су имали прилику да погледају и ретоспективну изложбу „Јесен у Призрену, 2015–2021“ која је постављена у фоајеу Матице српске. Наиме, манастир Светих архангела код Призрена већ седам година окупља сликаре на Колонији „Јесен у Призрену“, коју организује Дом културе „Грачаницаˮ. Ликовна колонија у Призрену креативно је стваралачки одговор на разарање које се догодило 17. марта 2004. године. Суштина окупљања у Призрену је дубоко лични подстицај уметницима, ангажованост у сведочењу савременог тренутка и подршка угроженом културном благу овог града и простора Косова и Метохије. Догађају су присуствовали свештеници Епархије бачке, расељени Призренци из Београда, Бањалуке, Ниша, као и новосадска публика.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Пере Зупца, Гојка Челебића, Драгише Калезића, Милана Мицића, Бојана Кривокапића, Евгенија Михајловича Чиргина и Бурхана Сонмеза. Рубрика „Есеји” доноси текстове Уроша Ристановића о преводу Хорацијевих стихова Јована Хаџића, Милоша Михаиловића о Јеротеју Рачанину и Антонина Вацлавика о Томасу Ману и Ивану Буњину. Теме рубрике „Сведочанства” су прозна размишљања Мира Вуксановића и Милан Кашанин кроз призму Миливоја Ненина. Рубрика „Поводи” посвећена је Доситеју Обрадовићу кроз текстове Радослава Ераковића и Соње Розентал. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Милица Ћуковић, Милан Громовић, Младен Весковић, Стеван Јовићевић, Будимир Алексић, Јелена Марићевић Балаћ, Сања Перић и Душица Шипка. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду, 3. новембра 2021. године у Свечаној сали Матице српске, одржана је конференција за новинаре, где су најављени програми Матице српске који ће се одржати у наредном двомесечном периоду.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакао је да се програми и активности Матице српске одвијају, упркос епидемиолошкој ситуацију у Србији и свету, те најавио да ће уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера, Матица српска у наредном периоду реализовати неколико значајних програма.

У новембру ће се одржати манифестација „Дани Милоша Црњанског”, где ће бити додељена и награда „Бескрајни плави круг” за најбољи роман. Програм посвећен некадашњем председнику Матице српске, Ђорђу Натошевићу, биће, такође, одржан током новембра, као и два научна скупа која су резултат сарадње Матице српске са општинама Србобран и Жабаљ. Научни скуп посвећен породици Дунђерски, одржаће се 17. новембра у Србобрану, док ће се скуп о историји и култури општине Жабаљ одржати 25. новембра у Жабљу. У оквиру циклуса предавања „Српски деспоти у Срему”, проф. др Ђура Харди одржаће беседу на тему „Претече српских деспота у Срему” (18. новембар), док ће у децембру проф. др Светлана Томин учестовати са темом „Стaрoзaвeтни мoтиви у списимa o срeмским Брaнкoвићимa”, а проф. др Јелена Ердељан са темом „Иконе Милице Деспине Бранковић”.

Почетак децембра обележиће одржавање 21. Научне конференције (1–3. децембра 2021), у организацији Европске асоцијације за хемију животне средине и Српског хемијског друштва, а уз подршку Матице српске. Представницима медија том приликом обратили су се проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; проф. др Бранимир Јованчићевић, председник Организационог одбора научног скупа и проф. др Душан Сладић, председник Српског хемијског друштва.Поводом стогодишњице од почетка колонизације војвођанских области, у Матици српској реализоваће се свечана академија (16. децембар) као и научни скуп (17. децембар).

За све програме биће обезбеђен пренос уживо, као и одложено гледање.

У среду, 3. новембра 2021. године у Матици српској одржан је састанак представника Матице српске и Српског хемијског друштва. Састанку су присуствовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске; проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; проф. др Душан Сладић, председник Српског хемијског друштва; проф. др Бранимир Јованчићевић и сарадници Српског хемијског друштва, као и професори са Београдског универзитета.

Током састанка разматрани су облици заједничке сарадње, као и кораци ка реализацији 21. Научне конференције која ће се одржати у Матици српској од 1. до 3. децембра 2021, у организацији Европске асоцијације за хемију животне средине и Српског хемијског друштва, а уз подршку Матице српске.

Срдачно Вас позивамо на конференцију за штампу, која ће се уз примену свих прописаних мера везаних за пандемију, одржати у среду, 3. новембра, у 12 часова у Великој сали Матице српске. Том приликом биће најављене неке од најважнијих активности Матице српске до краја године, а посебно двадесетпрва Научна конференција (1–3. децембра 2021), у организацији Европске асоцијације за хемију животне средине и Српског хемијског друштва, а уз подршку Матице српске. На конференцији за штампу ће учествовати: проф. др Драган Станић, председник Матице српске; проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; проф. др Бранимир Јованчићевић, председник Организационог одбора научног скупа; проф. др Душан Сладић, председник Српског хемијског друштва.

У понедељак, 1. новембра 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Награде Љубомир Стојановић“ за школску 2019/2020. годину. На самом почетку присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је истакао значај новоустановљене награде која носи име по нашем познатом лингвисти Љубомиру Стојановићу. Записник са састанка Жирија прочитала је проф. др Исидора Бјелаковић, а о награђеним радовима говорили су проф. др Наташа Киш, проф. др Весна Ломпар и проф. др Вања Станишић. Награђени студенти су се обратили присутнима уз речи захвалности.

За школску 2019/2020. годину додељене су следеће награде:
прву награду: Душану Пејићу за рад Језичко-стилске доминанте у роману Наше тамновање Јездимира Дангића (Филозофски факултет, Пале);
другу награду: Тамари Ђурић за рад Језичка слика детета у Речнику косовско-метохијског дијалекта Глигорија Елезовића (Филолошки факултет, Београд);
и две треће награде: Маји Степанов за рад Именичка синтагма са падежним детерминатором у Андрићевој збирци приповедака Београдске приче (Филозофски факултет, Нови Сад) и Марини Баги за рад О синтаксичком и семантичком понашању глагола оставити (Филолошки факултет, Београд).

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 64/2021, обима 13,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 64 чине: студије, чланци, расправе (7 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и списак рецензената.

На самом почетку броја, објављен је чланак др Данице Петровић посвећен сећању на много поштованог акаемика Димирија Стефановића.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ своје радове објавили су: Марина М. Миливојевић Мађарев, Софија М. Кошничар, Светозар Ђ. Поштић, Александар Б. Давић, Диана М. Поповић, Слађана Д. Митић и Нице Ј. Фрациле. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објавиљени су радови Иване Ножоице и Златка М. Грушановића, а у трећој рубрици објављени су ПРИКАЗИ Душана Д. Рњака, Љубице M. Ристовски, Ире Д. Проданов Kрајишник и Јулијане С. Баштић.

Електронско издање Зборника налази се овде.