У среду, 16. марта 2022. године, у Свечаној сали је одржано предавање Рајка Р. Каришића о манастиру Хиландару и изложби фотографија о великом пожару који је ову светињу задесио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а потом је аутор изложбе присутнима предочио доживљај о Хиландару, који је походио преко четрдесет пута. Представљено је више стотина фотографија које су настале од 2003. до 2018. године. Пред јавност су први пут приказане фотографије Хиландара након великог пожара.

Изложба у просторијама Матице српске ће бити отворена до 25. марта. Цео догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Драгана Драгојловића, Миомира Петровића, Ласла Блашковића, Ранка Павловића, Рада Ђокановића, Доротее Шолћине, Уца Раховског и Пеја Јаворова. Рубрика „Есеји” доноси преводе текстова Нортропа Фраја и Мигела де Унамуна, текст Јелене Рајић о стваралаштву Мигела де Унамуна и Лазара Букве о Јовану Рајићу. Тема рубрике „Сведочанства” су овогодишња светосавска беседа коју је у Матици српској одржао Светислав Божић, Књижевна награда „Бескрајни плави круг” посвећена роману „Омама” Слободана Владушића (текстове потписују: Небојша Лазић, Младен Шукало, Горан Радоњић и Јелена Марићевић Балаћ), те Милошу Црњанском кроз текст Стојана Вујичића. Рубрика „Поводи” посвећена је Стефану Митрову Љубиши о којем пише Радомир В. Ивановић. Рубрика „Разговор” посвећена је Миловану Данојлићу са којим је разговарала Каја Панчић Миленковић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Владимир Гвозден, Љиљана Пешикан Љуштановић, Бојана Стојановић Пантовић, Сања Перић, Лазар Букумировић и Милица Ћуковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 8. марта 2022. године, приређен је концерт соло песама за глас и клавир, под називом Микрокосмос Војводине, где је приказана богата музичка баштина мултинационалне Војводине. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. Наступиле су Агота Виткаи Кучера, сопранисткиња и Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња.

На концерту изведен је избор соло песама композитора:Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Петра Коњовића, српске националности, Ђуле Виткаија и Ернеа Кираља, мађарске националности, Ивана Ковача, русинске националности, Пала Абрахама, немачке националности, Рудолфа Бручија и Крешимира Барановића, хрватске националности, Микулаша Шнајдера Трнавског, словачке националности, Жоржа Енескуа, румунске националности и Јосифа Шлезингера, Јеврејина, композитора из Сомбора.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да пратити и на YouTube каналу Матице српске, а снимак концерта се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Дому Јеврема Грујића у Београду, 3. марта 2022. године одржано је предавање „Знамените жене у Српском биографском речнику” др Александре Новаков, научног секретара Српског биографског речника. Предавање је одржано у склопу изложбе „Великанке српске културе”.

А. Новаков је констатовала да у „Српском биографском речнику”, својеврсној енциклопедији о животу и делу знаменитих, али и већини јавности мање познатих или готово непознатих личности, неизоставно место припало је и женама. Говорила је о заступљености биографија жена чија презимена или имена (када је у питању средњи век) обухватају личности од слова А до слова О. Број објављених биографија жена у Речнику је 5,3 процената. Од оснивања нововековне српске државе број личности у „Српском биографском речнику” се увећава, али проценат истакнутих жена, до краја 1945. године није већи од оног у средњем веку. За српски народ чији су писани споменици културе у континуитету уништавани, сваки животопис представља истинску драгоценост.

Током предавања посетиоци су имали прилике да виде презентацију фотографија, портрета, карикатура и цртежа значајних жена. Свака друга жена у Речнику је илустрована. Јунакиње овог својеврсног албума су даме у сјају својe најбоље одежде, како модерне и грађанске тако и народне ношње. У овом споменару пред нашим очима смењују се истакнуте владарке, националне делатнице, учитељице, научнице, ратнице, књижевнице, добротворке, глумице, музичарке… Оне сведоче о свом времену и поучавају нас да будемо бољи, истакла је Новаков.

Поред жена које су обележиле националну и светску историју и културу, а којима је изложба у Дому Јеврема Грујића посвећена, у Речнику се налазе многе жене чије су врле особине избледеле из културе сећања великог броја људи.

О Знаменитим женама др Новаков говорила је на јутарњем програму РТС-а. О томе више на https://youtu.be/7zm5yFUc82c .

У Одељењу за друштвене науке у 2021. години објављена је монографска публикација проф. др Михаела Антоловића, редовног професора на Педагошком факултету у Сомбору. Користећи се могућностима које нуди богата фактографија дела академика Чедомира Попова, Антоловић је овом монографијом понудио једну узорну, исцрпну и садржајну перцепцију личности Чедомира Попова и целокупног историографског опуса. У свим релевантим аспектима, посебно у теоријско-методолошком, монографија доиста представља несвакидашње историографско остварење, у којем преовлађује систематско разматрање и тумачење схватања српског историчара и јавног делатника. Следећи оригиналан и комплексан приступ, Антоловић је у свом тумачењу дела Чедомира Попова још једном потврдио његов значај за српску историографију. Рукопис су рецензирали проф. др Мира Радојевић, проф. др Душко Ковачевић и проф. др Бранко Бешлин. Објављивање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Владе АП Војводине. Публикација има 307 страна и садржи именски и географски регистар. Тираж: 1.000 примерака.

У четвртак, 3. марта 2022. године у свечаној сали Матице српске представљен је зборник научних радова под називом „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве”. Зборник радова је настао као резултат научног скупа одржаног поводом јубилеја Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности, 2. и 3. новембра 2019. године у Бачкој Паланци, у организацији Епархије бачке, Црквене општине бачкопаланачке и Центра за историјска истраживања при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Поздравну реч на почетку програма присутнима су упутили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, протојереј Стевица Илић, aрхијерејски намесник бачкопаланачки.

О зборнику су говорили историчари професор др Светозар Бошков и др Предраг Вајагић.
Скупу су присуствовали Преосвећени владика Јован (Пурић), свештенство и ђаконство Епархије бачке, као и чланови Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матицу српску су посетили слависти-медијевалисти Сабине Фал и Дитер Фал из Берлина који су поклонили своје књиге. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а на састанку се разговарало о потенцијалној сарадњи. Председник се захвалио на поклонима уверен да ће поклоњене књиге бити веома корисне проучаваоцима словенског и српског средњег века.

У четвртак, 3. марта 2022. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 26. међународни салон књига, и 26. изложба уметности „Арт експо”. Манифестацију је отворио писац Матија Бећковић. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног сајма књига, који ће се на Новосадском сајму одржати од 3. до 10. марта, додељена је равноправно Зорану Ђерићу за својеврсну рекапитулацију његовог 40-тогодишњег поетског деловања сабрану у „Песмама продуженог трајања” у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, и Јовици Аћину за приповедни тестамент под називом „Бања”, који је објавила „Агора”. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

На Салону у оквиру „Дана Лазе Костића” планирано је обележавање два велика јубилеја – 250 година од рођења знаменитог српског позоришника Јоакима Вујића, као и 100 година од рођења великана поетске речи Васка Попе. Посебан сегмент програма биће посвећен Лази Костићу као драмском лику, док ће треће велико поглавље Дана у фокусу имати новосадску књижевност, од периода романтизма, преко чувене алтернативе из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, па до представљања нове генерације овдашњих стваралаца.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом и ове године учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити сваког дана од 10. до 20. часова.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

Дана 25. фебруара 2022. године Матицу српску су посетили гости из Словеније предвођени госпођом Рут Злобец, професором, лектором и преводиоцем словеначког језика као и проф. др Давидом Крижманом, председником Славистичког друштва Посавја из Словеније. Гости су током обиласка Матичиног здања посетили Рукописно одељење где су их дочекале проф. др Зорица Хаџић, управница Рукописног одељења и мср Александра Јовановић, архивски саветник. Том приликом, упознали су се са историјатом настанка и развоја Одељења као и са изабраном преписком коју је водио Милан Кашанин са истакнутим словеначким ствараоцима 20. века. У пријатном тону, разговарало се о могућој будућој сарадњи, повезивању и промовисању српске и словеначке културе, традиције и језика.