У петак, 3. септембра 2021. године, у заједничкој организацији Матице српске и Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, одржан је комеморативни скуп посвећен академику Милораду Радовановићу. О животу, универзитетској каријери, те научном и културном раду академика Радовановића говорили су: проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, проф. др Миливој Алановић, проф. др Душанка Звекић Душановић, проф. др Душанка Вујовић, проф. др Наташа Киш, академик Јасмина Грковић-Мејџор, Небојша Лакета, проф. др Јасмина Дражић и проф. др Исидора Бјелаковић. Комеморацији су присуствовали, осим најуже породице, и бројни пријатељи и колеге академика Радовановића из Матице српске и Филозофског факултета, као и представници других установа културе.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милована Данојлића, Ранка Павловића, Рајка Лукача, Андрије Радуловића, Милутина Ж. Павлова, Љубише Ђидића, Соње Атанасијевић, Николе Живановића, Томаса Розенлехера и Стефана Марковског. Рубрика „Есеји” доноси текст Вере Милосављевић о Србистици и Владимира Папића о Стевану Сремцу и Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” су роман „Трг соли” Радослава Братића о којем пише Драгиња Рамадански, писма Меше Селимовића и Александра Тишме које је изабрао и приредио Радован Поповић, те песник Томас Розенлехер о којем пише Стеван Тонтић. Рубрика „Поводи” посвећена је Васку Попи кроз текстове Светлане Шеатовић и Тијане Копривице. Рубрика „Разговор” посвећена је Љиљани Пешикан Љуштановић са којом је разговарала Јелена Калајџија, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Срђан Орсић, Саша Радојчић, Биљана Мичић, Милан Радоичић, Јелена Марићевић Балаћ, Наташа Гојковић, Александра Чебашек, Илија Бакић и Владимир Перић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Матицу српску је 30. јула 2021. године посетио др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода. Госта је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње, а Библиотеци Матице српске уручена је монографија „Нижњи Новгород 1221–2021“.

У среду, 4. августа 2021. године Матицу српску посетили су професор Драган Стојменовић и господин Славко Матић. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а том приликом Славко Матић поклонио је Матици српској вредне књиге Константина Јиричека и Дејана Медаковића.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Закључке са скупа можете прочитати у приложеном документу:

 Закључци са скупа „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења”

У уторак 6. јула 2021. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2020. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Јелени Илић Мандић, научном сараднику Историјског института Београд, за књигу „Банатска војна крајина (1764‒1800)” (Историјски институт Београд, 2020).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитници. О одлуци жирија говорила је проф. др Мира Радојевић, а о књизи проф. др Бранко Бешлин. На крају програма присутнима се обратила и добитница. Програм је водила Светлана Милашиновић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. јула 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ и промоција издања објављених у оквиру пројекта. Пројекат се реализује у оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске, а руководилац пројекта је проф. др Александар Петровић. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Након тога, присутни су имали прилику да погледају видео обраћање проф. др Светислава Костића, дугогодишњег професора индијских језика на Карловом универзитету у Прагу. Др Александра Стевановић, преводилац и сарадник на пројекту, говорила је о важности проучавања индијске културе и историје, као и о сопственом истраживању ових тема. Проф. др Александар Петровић, руководилац пројекта, говорио је о постигнутим резултатима и идеји пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“.

Промовисане су књиге Од Наланде до Хиландара (проф. др Александар Петровић), Записи о Индији (приредио, предговор написао и са француског језика превео проф. др Александар Петровић, са енглеског превела, коментаре и поговор написала др Александра П. Стевановић, редактура и превод санскритских термина Мирјана Петровић), Мануов законик (са санскрта превео проф. др Светислав Костић), Артхашастра (са санскрта превео проф. др Светислав Костић) и Камашастра (са санскрта превео проф. др Светислав Костић). Матица српска, заједно са сарадницима на пројекту, преузела је на себе важан задатак да организује превођење са санскртског оригинала и објављивање неких од фундаменталних текстова индијске културе и историје. Сви ови текстови, сваки на свој начин, јасно пратећи духовну (дхарма), материјалну (артха) и чулну (кама) сферу људског живљења, првенствено настоје да представе и пруже поуку у областима које, по индијским древним мислиоцима, представљају три основна задатка која би сваки појединац требало да оствари током свог живота.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 11. јуна 2021. године у Матици српској одржан је округли сто „Нација и образовање”. Округли сто отворили су др Радивој Стојковић, председник Националног просветног савета, и проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Рад округлог стола реализован је у две сесије. У првој сесији, чији је модератор био проф. др Љубиша Деспотовић, говорили су: проф. др Славко Гордић, проф. др Милован Митровић, проф. др Драган Станић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Миломир Степић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Слађана Зуковић и др Миша Ђурковић, научни саветник. У другој сесији, чији је модератор био проф. др Срђан Шљукић, говорили су: проф. др Зоран Аврамовић, проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Душко Певуља, доц. др Горан Радоњић, проф. др Љубиша Деспотовић, проф. др Саша Марковић, проф. др Слободан Владушић и проф. др Срђан Шљукић.

Реализацију округлог стола помогли су Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.