У четвртак, 1. јула 2021. године у Матици српској представљена је књига „Од рата до оптације ЛОВРА (1914‒1924)” др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске. Књигу су објавили Удружење за одржавање традиције и културе Ловре и Српско позориште у Мађарској.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Љубомир Алексов, уредник књиге, указао је на специфичности српског села Ловре на Чепелском острву код Будимпеште, попут очувања српског језика јер становници и данас говоре без акцента српски језик, као и снагу села у настојању да се одржи српска култура и традиција, те на познате потомке села који су постали значајни српски интелектуалци, грађани. Рецензенти књиге проф. др Ференц Немет и проф. др Ненад Нинковић истакли су да књига приказује десет година микроисторије српског села Ловре, током историјског периода (од Првог светског рата до завршетка оптације) који је био турбулентан и кључан не само за становнике Ловре већ и целокупан српски народ у Мађарској. Кроз књигу, читалац се упознаје и са аграрном реформом, током миграције становника Ловре после рата, али и положајем српске заједнице у Мађарском у периоду од 1914. до 1924. године.

На крају програма, бројној публици, обратио се др Мицић читајући делове откривених писама становника Ловре током Првог светског рата, и спискове имовине које су носили приликом сеобе после рата у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је публику увео у животе и интиму обичних људи из тог периода и на трен креирао мост између прошлости и садашњости.

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 99 за 2021. годину. Сарадници у овој свесци Зборника Матице српске за славистику су др Марија Александрова, др Олга Волчек, др Јелена Гаљцова, мср Ана Давлетшина, др Виктор Дмитријев, мср Лијана Дмитријева, др Андреј Дудчик, Дарко Илин, др Корнелија Ичин, мср Јана Јекнић, др Леон Којен, др Александра Корда Петровић, мср Марија Кувекаловић, мср Дарја Луговска, др Александар Луњков, др Алексеј Малинов, др Александров Марков, др Јелена Марићевић Балаћ, др Алина Маслова, др Валериј Мерлин, др Наташа Миланов, др Михал Миљчарек, др Марија Митровић, др Татјана Мочалова, мср Мерима Омерагић, др Олга Соколова, др Наталија Тарасова, др Јекарерина Черепанова, др Сергеј Фокин, мср Вадим Шкољников.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 69-1/2021. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Горана Максимовића, др Драгољуба Перића, др Лидије Делић, др Душка Певуље, Ђорђа Перића, др Данијеле Васић, др Надије Реброње, др Предрага Петровића, др Дејана Ајдачића, Ивана Негришорца, др Раде Станаревић, др Јелене Младеновић и др Јасмине Дражић. За рубрику „Оцене и прикази“ писали су др Владислава Рибникар, др Ифигенија Радуловић, др Милош Тимотијевић, др Александра Јовановић, др Недељка Бјелановић, др Нада Савковић, др Јасмина Дражић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Нада Савковић, др Дејан Милутиновић и др Милан Алексић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У уторак, 29. јуна 2021. године, у Матици српској, поводом обележавања 195. годишњице оснивања Матице српске, одржана је Свечана седница. Прве речи Свечане песме Матице српске, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, одјекнуле су свечаном салом у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански). Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, уз подсећање да је овај дан традиционална рођенданска свечаност Матице српске која се уобичајено обележава 16. фебруара, али стицајем околности, услед актуелне пандемије, ове године свој празник Матица обележава са закашњењем од неколико месеци. Након тога, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Потом се присутнима поново обратио проф. др Драган Станић и поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години.

Сто деведесет и пети рођендан Матице српске обележила је беседа „Моделовање времена” проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ и потпредседника Матице српске, у којој је било речи о животу и делу Добрице Ћосића, а повод је био обележавање 100. годишњице пишчевог рођења. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о Змајевој награди и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Проф. др Јован Делић прочитао је одлуку Жирија да Змајеву награду за 2020. годину равноправно додели Радомиру Уљаревићу за збирку „Пепео” (у издању Космос издаваштва) и Саши Радојчићу за збирку „То мора да сам такође ја” (у издању Архипелага), чиме су се ови песници уписали у дугачку и величанствену листу добитника Змајеве награде. О награђеним књигама говорили су Ђорђо Сладоје и Селимир Радуловић, чланови Жирија. Добитници награде су се својим беседама обратили присутнима, а стихове из награђених књига надахнуто је говорио драмски уметник Југослав Крајнов.

Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из друштвеног, културног и научног живота, пре свих, господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, господин Милош Гајић, саветник у Министарству културе, као и бројни чланови, добротвори и пријатељи Матице српске и представници Српске православне цркве.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској су у понедељак, 28. јуна 2021. године, уручене награде из задужбинских фондова Матице српске. Сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима који ће у будућности бити важан део развоја нашег друштва. Добитнике су поздравили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Из задужбинске имовине Матице српске у прошлости су финансирани ђаци и студенти у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска је у поступку реституције тражила повраћај задужбинске имовине и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

У понедељак, 21. јуна 2021. године, у Свечаној сали Матице српске свечано је уручена „Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе“: постхумно академику Милораду Радовановићу за укупни допринос изучавању српског стандардног језика, социолингвистике и опште лингвистике; академику Слободану Реметићу за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци; Радовану Белом Марковићу за неговање српског књижевног језика и његових изражајних могућности и Коларчевој задужбини за неговање српске језичке културе и ћириличног писма.

Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о награђенима су говорили проф. др Вељко Брборић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић. Награђени су се пригодним речима захвалили. У име академика Милорада Радовановића награду је примила госпођа Гордана Стајић.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матицу српску је 23. јуна посетио Министар спољњих послова Никола Селаковић са сарадницима. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Милан Матавуљ потпредседник Матице српске, др Милан Мицић генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов управник послова Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. На радном састанку разговарано је о досадашњем ангажовању Матице српске у дефинисању, развоју и промовисању културног идентитета српског народа, као и о будућим активностима. Планирано је успостављање сарадње између Министарства спољних послова и Матице српске кроз Протокол о сарадњи који ће у наредном периоду бити потписан, а којим ће бити дефинисане области заједничког деловања и начин на који ће се та сарадња реализовати.

У понедељак, 21. јуна 2021. године у Матици српској одржано је прво предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему” која ће бити одржана током 2021. године. Тема предавања била је: „Угарска у доба Јагелонаца 1490‒1526”, а предавач проф. др Борис Стојковски, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Пристуну публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Професор Стојковски представио је политичко-економско стање у Угарској током готово четири деценије владавине династије Јагелонаца, с посебним освртом на положај српског народа и властеле у том периоду. Затим, дао је кратак осврт на дешавања у Османском царству уочи коначног слома средњовековне Угарске државе.

Наредно предавање из циклуса „Српски деспоти у Срему” најављено је за септембар.

Реализацију округлог стола помогли су Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.