На иницијативу Бразилске књижевне академије и њеног председника књижевника и проучаваоца књижевности проф. др Марка Лукезија одржан је интеркултурални српско-бразилски дијалог преко интернета и зум апликације 12. aприла 2021. године. У овом разговору су као представници Србије учествовали председник Матице српске проф. др Драган Станић и директор Народне библиотеке Србије проф. др Владимир Пиштало. У разговору су као представници Бразилске књижевне академије учествовали и академик Домисио Проенса Фиљо и председник Бразилске медицинске академије др Рубенс Белфорт. Разговарано је о томе колико се и како познајемо, каква је улога књижевности, културе, музике, па и спорта у свему томе, као и какве су околности свакодневног живота у две земље, поготово у условима пандемије. Договорено је да се ова плодоносна комуникација настави и убудуће.

Косовскометохијски одбор Матице српске са задовољством обавештава да се данас, 22. априла 2021. године, након нешто више од 70 година, на зграду задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ на Теразијама, враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“.

Сима Андрејевић Игуманов је један од највећих српских добротвора и задужбинара чија Задужбина и данас, 139 година након његове смрти, остварује своју мисију, помаже школовање деце с Косова и Метохије и финасира рад Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

Вршњак Првог српског устанка, рођени Призренац, Сима Андрејевић стекао је велики иметак и, оставши без директних потомака, оставио га је за школовање српске деце из Старе Србије. Био је власник Призренске богословије која ове године прославља велики јубилеј – 150 година рада. Тестаментом је 10. новембра 1880. године у Београду све своје покретно и непокретно имање завештао издржавању Призренске богословије и школовању српске омладине из Старе Србије. Нажалост, гроб овог великог добротвора, Симе Андрејевића Игуманова, и данас је у рушевинама манастира Светог Марка у Кориши, у околини Призрена (који су албански екстремисти порушили 1999. године) који се и две деценије касније из безбедносних разлога не сме обићи. (даље…) →

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 260 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.
Рукопис у два примерка и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs.

Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали Матице српске,15. априла. 2021. године, приређен је концерт састава Балкандиво, без присуства публике.

Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Наступали су Александар Саша Петровић, тенор, Славен Балаћ, кларинетиста, Лука Петровић, пијаниста и Вук Петровић, саксофониста.

Изведена су дела Андреа Месажеа, Еугена Боце, Јоханеса Брамса, Пјетра Маскањија, Беле Ковача, Жила Демерсмана, Фредерика Шопена, Станислава Биничког и Божидара Бокија Милошевића/Анте Гргина.

Директан пренос програма публика је могла пратити на You Tube каналу Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига Владимира Вујића Величина и опадање евроамеричке културе и криза света. Књигу је приредио и предговор написао Владимир Димитријевић.

Владимир Вујић (1886–1951) коаутор виталистичко-прагматистичког манифеста „Нови хуманизам“ и аутор „Спутане и ослобођене мисли“, био је српски филозофски писац, преводилац и књижевни критичар. Ученик Михаила Петровића Аласа у области математике и Божидара Кнежевића у области филозофије, Вујић је еволуирао од следбеника идеја Анрија Бергсона и Вилијама Џејмса, преко прихватања историософије Освалда Шпенглера, до усвајања хришћанске мисли и идеологије „светосавља“, као, по Николају Велимировићу, „православља српског стила и искуства“.

Пред читаоцем ове књиге су текстови Владимира Вујића у којима се он бави кризом Европе и европоцентризма у међуратној мисли самих Европљана. Основне тезе свог погледа на овај проблем Вујић нуди у тексту „Тржиште и храм (Криза евроамеричке културе и криза света)“, који осветљава и остале огледе објављене у овој књизи. У поглављу „Књижевност и криза културе“ пратимо Вујићеве ставове о улози значајних књижевника у тумачењу епохе: ту је први Анатол Франс, писац из доба у коме Европа није сумњала у себе, и када је изгледало да ће њен монтењевско-просветитељски космополитизам бити трајан; одмах затим, Лав Толстој, човек који је уметности поставио захтеве морала, одбацујући ларпурлартистичку „одвезаност“ у сваком њеном облику; и, наравно, Достојевски, кога Вујић не сматра само писцем него и пророком, што за Запад не разуме, али кога ће Словени, градећи будућност човечанства, одлично разумети, не само као писца него и у државотворној и културотворној пракси.

У поглављу „Читање кризе“, дати су Вујићеви текстови који се баве кризеолошком мишљу Мигела де Унамуна, Жилијена Бенде, Гуљерма Ферера, Ј. Л. Фишера, Хермана Кајзерлинга, Пола Валерија. Поглавље „Човек, техника и пропаст Запада“ доноси два Вујићева огледа о Шпенглеру.

У поглављу „Постоји ли трећи пут?“ дат је оглед „Видовданска размишљања о култури“, који је нека врста сазирања алтернативног културног модела који би Словене зауставио да не иду у корак са остатком Европе, која је, по Вујићу, потонула у мрак без освита. Зарад контекстуализације Вујићеве мисли, потписник ових редова је, на крају, понудио оглед „Траговима биографије“.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Злате Коцић, Ђорђа Нешића, Милисава Савића, Драге Кекановића, Мирослава Алексића, Здравка Миовчића, Петра Милошевића, Давида Турашвилија и Етеле Фаркашове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о Миладину Ћулафићу, Душка Певуље о прози Радоја Домановића, одломак из књиге „Етка суровости” Хосе Оверхера и текст „Унизам у сликарству” Владислава Стшемињског. Тема рубрике „Сведочанства” су избор из писама Миодрага Булатовића која је приредио Радован Поповић и Десанка Максимовић о којој пише Иван Негришорац. Рубрика „Поводи” посвећена је Добрици Ћосићу кроз текстове Зорана Аврамовића и Тање Којић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Жарко Миленковић, Виолета Митровић, Јована Тодоровић, Нина Стокић и Маријана Јелисавчић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду, 14. априла 2021. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „Одрживи развој и пољопривреда”. Предавач је био проф. др Ђорђе Јовановић, ванредни професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Проф. др Ђорђе Јовановић истакао је да се питања заштите животне средине и перспективе производње довољних количина и квалитета хране у будућности налазе на врху листе приоритета савременог друштва. Биоекономија (као савремени развојни концепт примењен у пољопривреди) као и простор АП Војводине су за Републику Србију (у том смислу) посебно значајни, као концепт и регија погодна за овакву врсту производње, како за домаће потребе, тако и за пласман ових производа на светско тржиште. Проф. Јовановић представио досадашње резултате актуелног истраживања чији је он руководилац које обухвата анализу различитих аспектата као и безбедносне изазове и ризике (еколошки, педолошки, хемијски, технолошки, квалитет и здравствена безбедност, и др.), као и могућности овакве производње у будућности, и направио поређење са прошлим, актуелним и будућим трендовима по свим овим питањима у свету и код нас.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Петочлани Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2020. године (5 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”) и тако предложе своје наслове.

У петак, 2. априла 2020. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је награда „Бескрајни плави круг“ за најбољи роман на српском језику 2019/2020. године. Награду је добио Драган Стојановић за роман „Тамна пучина“ (Дом културе Студентски град, Београд 2020). Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсећање да је награда „Бескрајни плави круг“ основана 2019. године у сарадњи са манифестацијом „Дани Милоша Црњанског“. Др Јелена Марићевић Балаћ прочитала је саопштење Жирија награде, а проф. др Александар Јовановић, председник Жирија, одржао је беседу „Приповедање о несрећи, доброти и култури“ о награђеној књизи. Након свечаног уручења награде, присутнима се обратио и Драган Стојановић. У музичком делу програма учествовали су проф. др Милица Стојадиновић, сопран и Бошко Стојадиновић, клавирска пратња. Програм је водила и одломке из награђене књиге је читала др Исидора Поповић.

У овогодишњем мартовском броју „Летописа Матице српске“ објављен је тематски блок посвећен награди „Бескрајни плави круг“ у којем је објављено: образложење председника Жирија проф. др Александра Јовановића, беседа Драгана Стојановића и књижевнокритички текстови проф. др Горана Радоњића, проф. др Младена Шукала и др Јелене Марићевић Балаћ. За рубрику „Разговор“ урађен је интервју са добитником.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У уторак, 30. марта 2021. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „Финансирање пољопривредне производње и ЕУ фондови”. Предавач је била проф. др Мирјана Крањац, ванредни професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду; самостални саветник за предузетништво и телекомуникације у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”. Проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске, представио је проф. др Мирјану Крањац.

Проф. др Мирјана Крањац представила је финансијске и друге показатеља стања у пољопривреди Србије и њено место међу земљама окружења. Током предавања анализиране су могућности финансирања зелене производње хране из националних и европских фондова и дате практичне смернице и модели за ефикасније аплицирање код фондова ЕУ и лакше достизање циљева који треба да се постигну реализацијом пројектних идеја, које за своје грантове поставља ЕУ.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Следеће предавање из овог циклуса можете пратити преко јутјуб канала Матице српске, 14. априла 2021. године у 12 сати. Предавање под називом „Одрживи развој и пољопривреда” одржаће проф. др Ђорђе Јовановић.