У петак, 11. децембра 2020. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „ГМО и савремена пољопривредна производња”. Предавач је била проф. др Јелена Бошковић, професорица Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је публику која је пратила предавање путем јутјуб канала Матице српске и указао на труд Матице српске да настави континуирано да представља значајне научне резултате и у тренуцима када постоје ограничења услед пандемије. Проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске, представио је проф. др Јелену Бошковић и најавио циклус предавања која ће се реализовати у наредном четворогодишњем периоду у оквиру пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”. Проф. др Јелена Бошковић надахнуто је говорила о тренутној ситуацији у свету и у Србији по питању генетски модификоване хране и позвала научнике да се посвете овој значајној теми и приступе јој из холистичког угла.

Наредно онлајн предавање одржаће се у петак, 18. децембар 2020. године у 12 сати, преко јутјуб канала Матице српске. Тема предавања је „Контаминанти хране”, а предавач је проф. др Мира Пуцаревић.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 4. децембра 2020. године, Матицу српску посетио је градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и члан Градског већа за културу господин Далибор Рожић.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић изразио је захвалност за осмогодишњу успешну сарадњу и истакао да је Матица српска у Градској управи има осведоченог пријатеља за будућност. Том приликом је председник Матице српске реплику Плакете Матице српске из 1836. године уручио господину Вучевићу.

„У овим тешким временима имамо истовремено и обавезу и привилегију да сарађујемо. Нема Новог Сада без Матице српске, а ни Матице српске без Новог Сада“, поручио је градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић током данашње посете најстаријој културној, књижевној и научној институцији. Честитао је на свим досадашњим активностима и укупној културној политици Матице српске.

На састанку су представљени резултати рада Матице српске и публикације које је Матица српска уз помоћ Градске управе за културу објавила у претходном периоду. Обе стране изразиле су своје уверење да ће, као и до сада, успешна сарадња бити настављена плодоносно.

У петак 27. новембра и у суботу 28. новембра 2020. године одржана је Манифестација „Дани Милоша Црњанског“ у Матици српској и Српском народном позоришту, у сарадњи Матице српске, удружења „Суматра“ и Банатског културног центра из Новог Милошева, а уз помоћ Развојног фонда Покрајине Војводине.

У петак 27. новембра одржан је програм „Песничко уздарје Милошу Црњанском“. Програм је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, обративши се присутнима уз подсетник да дело Милоша Црњанског треба да буде конституисано као највиша мера према којој треба да се одређујемо. Присутнима се обратио и председник Програмског одбора Манифестације „Дани Милоша Црњанског“ проф. др Слободан Владушић. У песничком делу програма учествовали су млади песници Милош Марков, Урош Павлов, Стефан Басарић, Бранислав Чурчов и Милена Кулић. У музичком делу програма учествовао је кантаутор Немања Нешић, који је извео неколико песама које су настале по тексту Милоша Црњанског. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Овогодишњи Округли сто био је посвећен путописима Милоша Црњанског. Своје радове изложили су истраживачи из Новог Сада, Београда, Подгорице и Ниша. Округли сто је одржан у две сесије. Своја истраживања изложили су проф. др Владимир Гвозден, проф. др Драган Проле, проф. др Небојша Лазић, проф. др Горан Радоњић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, проф. др Слободан Владушић, др Јелена Марићевић Балаћ, а Милена Кулић је прочитала рад проф. др Часлава Николића. Након сваке сесије одржан је разговор о покренутим истраживачким проблемима. Округли сто је медијски испраћен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У суботу, 28. новембра, одржан је и завршни програм овогодишње Манифестације. У Српском народном позоришту одржана је свечаност доделе награде Бескрајни плави круг. У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу награду Бескрајни плави круг. Овогодишњи добитник награде је Драган Стојановић за књигу Тамна пучина у издању Дома културе Студентски град. Програм је водила глумица Српском народног позоришта Тијана Марковић. Чланица Жирија др Јелена Марићевић Балаћ прочитала је одлуку Жирија награде, а члан Жирија проф. др Горан Радоњић је прочитао саопштење о награђеној књизи. Добитник награде због тренутне епидемиолошке ситуације није био у могућности да присуствује додели, па је Тијана Марковић прочитала писмо упућено присутнима. Након свечаног дела посвећеног награди Бескрајни плави круг, изведена је адаптација одломка романа Роман о Лондону у извођењу Душана Вукашиновића и Тијане Марковић и поема Зорана Ђерића Сенке Милоша Црњанског у извођењу Григорија Јакишића.

Програм је реализован захваљујући Развојном фонду Покрајине Војводине и Градској управи за културу.

Услед неповољне епидемиолошке ситуације и прописаних мера безбедности, 1. и 2. децембра 2020. године, научни скуп „Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета – духовни и теолошки оквири и тумачења”, одржаће се онлајн. Скуп је настао у оквиру научноистраживачке пројектне теме Матице српске „Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије – од краја XVII до почетка XX века” и пројекта КАС-а „Теологија и модерно друштво: о неопходности међурелигијског дијалога”.

Скуп можете пратити преко следећих линкова:

ПРВИ ДАН
http://us02web.zoom.us/j/86833395470?pwd=VzFsYjBhekptdXJ6bDdwTG9Tc2MzQT09

ДРУГИ ДАН
http://us02web.zoom.us/j/88971878934?pwd=SUgvODJYYkhtaWFwR1ZvVERKekROQT09

Програм Скупа можете скинути овде.

Скуп је подржан од стране Фондације Конрад и Градске управе за културу Града Новог Сада.

У среду 25. новембра у 12 часова у Свечаном салону Матице српске, председник Општине Србобран, Радивој Дебељачки, и председник Матице српске проф. др Драган Станић потписали су Протокол о сарадњи. Протоколом се, поред осталог, истиче неколико тема и историјских тренутака које би кроз ову сарадњу требало обрадити и презентовати јавности као што су живот, дело и наслеђе породице Дунђерски, снажно и трајно везане за Србобран и Матицу српску, као и преломне догађаје из револуционарне 1848. и 1849. године. Потписивању протокола су присуствовали генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске Мср Јелена Веселинов. Догађај је медијски пропраћен.

Матица српска је потписала протоколе о сарадњи са Општином Темерин и Општином Тител у реализацији активности ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада.

У петак 20. новембра у 12 часова у Свечаном салону Матице српске, председник Општине Темерин Младен Зец и председник Матице српске проф. др Драган Станић потписали су Протокол о сарадњи којим се посебно истиче сарадња на пројектима који се односе на изучавање живота и дела Лукијана Мушицког, историјских миграција, а нарочито колонизацију у XX веку, српско-мађарске културне и историјске везе.

У понедељак 23. новембра у 12 часова у Свечаном салону Матице српске, председник Општине Тител Драган Божић и председник Матице српске проф. др Драган Станић потписали су Протокол о сарадњи којим се посебно истичу пројекти који се односе на изучавање Шајкашког батаљона, српских миграција на подручју Шајкашке, Српског националног покрета у Шајкашкој и знаменитих личности српске уметности и културе у Шајкашкој.

Потписивању протокола су присуствовали генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Цео догађај је медијски пропраћен.

Заједничким подухватом Службеног гласника, Удружења фолклориста Србије, и Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Ивана Степановича Јастребова, „Обичаји и песме Срба у Турској у Призрену, Пећи, Морави и Дебру“.

Уредник издања је Борисав Челиковић, превод текста са руског и додатак Речнику радила је Весна Смиљанић Рангелов, текст су приредили и написали Поговор Валентина Питулић и Бошко Сувајџић. Главни уредници издања су: Јелена Триван (Службени гласник), Бранко Златковић (Удружење фолклориста Србије) и Драган Станић (Матица српска).

Иван Степанович Јастребов провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине, и остао је запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи. Збирка Ив. С. Јастребова представља сам врх етнографске и фолклористичке науке у XIX веку. Без ове збирке и студије, засноване на личном и темељном увиду у српску усмену традицију на Косову и Метохији и у Старој Србији не може се интегрално представити меритум српске усмене културе, преглед варијаната, опис обичаја и обреда, те уобличити слика прохујале и заборављене прошлости. Књига Ивана С. Јастребова „Обичаји и песме Срба у Турској“ jeсте обимна збирка, али и етнолошка студија, писана старијим језиком и специфичном лексиком. У преводу на српски језик било је веома важно сачувати архаична значења појмова из народне културе, али и указати на занимљив језик и ритам Јастребовљеве реченице. После толико времена, Јастребовљева књига, као неким чудом, израња из заборављене прошлости, сјајна и моћна, узбуђујућа и блистава, представљајући нам данас цео један изгубљени свет који још увек живи у нама.

Биографија

Јастребов, Иван Степанович (Ястребов, Иван Степанович), дипломата, историчар, етнограф (Громушка, Тамбовска губернија, Русија, 27. I 1839 – Солун, 7. I 1894)

Отац Степан био је војни свештеник, мајка домаћица. Детињство је провео на Кавказу. Школовао се у Астраханском семеништу па Казанску духовну академију завршио са степеном кандидата богословља 1864. Учио је класичне језике. Усавршавао се у Одељењу за изучавање источних језика при Азијском департману Министарства иностраних дела у Петрограду где је научио турски, арапски и персијски језик. Дипломатску каријеру започео је као чиновник у руском посланству у Цариграду у рангу вежбаника (1866). За секретара и тумача конзулата у Скадру постављен је 1867. а за руководиоца 1868. За вицеконзула у Призрену постављен је после Тимајева априла 1870. и на том положају остао до августа 1874. У више наврата замењивао је конзула у Скадру. Дипломатском делатношћу успео је да заштити Србе на Косову и Метохији. Радио је на јачању њиховог просветног и духовног живота, трудио се да спречи њихово исељавање у Србију и однарођавање. Залагао се да се православнима осигура лична безбедност и уведе ред код српског свештенства. Обишао је многа тешко приступачна села Старе Србије и прикупљао историјске, етнолошке и етнографске податке. Водио је свештенике који су крштавали и венчавали Србе и тиме спречавао прелазак у ислам. Заслужан је за рад и опстанак Призренске богословије. Био је посредник између српске владе и управе богословије. Преко њега је ишла преписка, новац, књиге и све што је богословији било потребно. У финансијским кризама често је управи позајмљивао новац а школску библиотеку снабдевао књигама. У то време основан је лист Призрен који је излазио на турском и српском језику. Окупљао је и саветовао виђеније призренске Србе и помогао их у спору са Цинцарима око цркве Светог Спаса. Конзул у Скадру био је од августа 1874. до августа 1875. По избијању босанско-херцеговачког устанка постављен је за члана конзулске комисије у Мостару, задужене да испита узроке устанка (август – новембар 1875). За време српско-турских ратова и руско-турског рата био је конзул у Дубровнику. Сва помоћ из Русије Црној Гори ишла је преко њега. За конзула у Призрену постављен је јула 1879. Краће време провео је као конзул у Јањини (септембар 1880 – фебруар 1881) те се вратио у Призрен и на месту конзула остао до марта 1886. У Призрену, где је владала анархија и Призренска лига деловала погубно по православни живаљ, штитио је не само богословију и школе већ и све српско становништво. Писмено се обраћао српској влади, обавештавао је о стању у богословији и молио за финансијску помоћ. Постављењем за генералног конзула у Солуну марта 1886. доживео је врхунац у својој дипломатској каријери. И даље је помагао Србе у Старој Србији.

Наставио је да се бави научним радом, систематизовао је своје радове и у Русији објавио етнографско дело Обычаи и пьсни турецкихъ сербовъ (1886). Друго издање допунио је писмима Македонаца конзулату у Солуну (1889) и у предговору доказивао да су словенски становници Старе Србије и Македоније Срби а не Бугари, због чега су Бугари књигу негативно тумачили. Иако није био изразити бугарофил, помагао је бугарске школе а многе Бугаре који су примили католичанство вратио у православље. Прве радове о бугарском питању објавио је у руском листу Православное обозреніе (1866–1867). Као конзул упознао је Стару Србију и проучавао фолклористику, етнографију и историју цркве. Радове је објављивао у Гласнику Српског ученог друштва (1874 – 1876, 1879–1882, 1885) и сарађивао у Словинцу (1884). Српска краљевска академија објавила је 1904. његов рукопис Стара Сербіа и Албаніа. Многи историјски споменици које је описао касније су нестали те су његове белешке једина сведочанства о њима. Велику помоћ у прикупљању материјала пружио му је Петар Костић, наставник и ректор Призренске богословије. Објавио је прву велику збирку аутентичних српских народних песама са Косова и Метохије. Сакупљао је различит драгоцени материјал из српских ризница. Преко српског посланства у Цариграду послао је у Београд више вредних предмета из Призрена и оригинала као што су Хрисовуље Стевана Дечанског и Антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића.

Био је дописни члан СУД (од 1876) и СКА (од 1888), члан утемељивач Друштва светог Саве (1888), почасни члан певачког друштва „Обилић“ (1889), члан Руског географског друштва и Братства св. Гурија (1884), редован члан Друштва милостиве помоћи од бродолома и Историјско-филолошког друштва Русије (1889). Дописивао се са кнезом Николом Петровићем Његошем, митрополитом Михаилом Јовановићем, Пантом Срећковићем, Стојаном Новаковићем, Петром Костићем и многим истакнутим личностима. Због знања албанског и турског језика имао је пријатеље и поштоваоце и међу албанским и турским становништвом. Оженио се Нином (1888), ћерком Александра Тјурина, сенатора у Петрограду. Имали су сина Растислава и ћерку Људмилу. Сву покретну имовину после његове смрти супруга Нина је поклонила Српској гимназији у Солуну „Дом науке“. Сахрањен је на Солунском гробљу.

Одликован је великим бројем руских одликовања и српским: Таковским крстом III реда, Орденом св. Саве II и I реда, Знаком Црвеног крста, Медаљом Друштва свети Сава, Орденом независности Црне Горе II и I реда.

У среду 18. новембра у 12 часова, у Свечаном салону Матице српске, председник Општине Нова Црња Владимир Бракус и председник Матице српске проф. др Драган Станић потписали су Протокол о сарадњи. Протокол је, на обострану жељу и интерес, закључен ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Нова Црња остварују своју делатност. Од посебног значаја је сарадња на пројекту који се односи на изучавање живота и дела Ђуре Јакшића, Црњана у историји српске културе и нарочито српских колонизација ХХ века. Потписивању Протокола о сарадњи су присуствовали генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске Мср Јелена Веселинов. Такође је цео догађај медијски пропраћен.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 63/2020, обима 14,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 63 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (2 рада); прикази (3 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Комплетан PDF Зборника налази се овде.