„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене. На, за Отаџбину пале војнике, жандаре, пилоте, свештенике, студенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зидаре, домаћице, шумаре, тежаке, рударе… На све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије…“ – гласи посвета у књизи проф. др Митре Рељић. (даље…) →

Обавештавамо кориснике Читаонице Рукописног одељења Матице српске да ће се истраживачки рад у Читаоници организовати на начин који је у складу са мерама које су прописане у циљу спречавања ширења епидемије изазване вирусом COVID-19:

1. Рад у Читаоници Рукописног одељења је могућ уз коришћење заштитне маске, коју корисници морају имати при доласку у Одељење;
2. Број особа које у истом временском периоду могу да истражују ограничен је на 2 корисника;
3. Радно време Читаонице за истраживаче је у периоду од 10,00 до 14,00 часова;
4. Корисници се пре доласка у Читаоницу морају најавити на, већ познате, мејл адресе запослених у Одељењу или путем телефона 021/ 528-917, како би били обавештени о слободном термину и доступности тражене грађе.

Нова емисији из серијала о Матици српској Радио-телевизије Војводине од 21. 05. 2020. године, ауторке Софије Љуковчан, нуди дарове песника, који су настали као одговор или реакција на ванредне околности у којима тренутно живимо. Своје песме читали су песници окупљени око Матице српске: Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Стеван Тонтић, Емсура Хамзић, Мирослав Алексић и Селимир Радуловић.

Емисија из серијала о Матици српској доступна је на линку.

У понедељак, 25. маја 2020. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија предавањем „Матица српска и дубровачка књижевност“ које је одржао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Сводећи сва релевантна досадашња сазнања, проф. др Драган Станић извојио је дванаест теза о специфичностима старог Дубровника, нагласивши да је „дубровачки словенски амбијент језички, економски и друштвено био сасвим близак Србима и да се, као такви, најаргументованије и најправедније могу сматрати делом заједничког наслеђа Срба и Хрвата“. Присутнима се обратио и академик Миро Вуксановић, главни уредник Издавачког центра Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (год. 3, бр. 4-5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Драгише Васића, Ђорђа Сладоја, Данила Николића, Даринке Јеврић, Слободана Костића и Сунчице Денић. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси текстове Слободана Јовановића и Мила Ломпара о стваралаштву Драгише Васића, Михајла Пантића о прозном опусу Данила Николића, те три текста из области социолошких истраживања о косовском питању, геополитици и Бриселском споразуму која потписују Слободан Антонић, Слободан Рељић и Миша Ђурковић. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies” )посвећена је Косову и Метохији кроз призму религије, културе, филозофије и књижевности кроз текстове Епископа Бачког Господина Иринеја (Буловића), Богољуба Шијаковића, Бојана Јовановића, Јована Делића, Милоша Ковачевића, Ивана Негришорца, Срђана Шљукића, Ђорђа Сладоја, Живојина Ракочевића, Драгана Хамовића, Љиљане Пешикан Љуштановић и Ненада Љубинковића, те Владимиру Табашевићу и Владимиру Кецмановићу, добитницима НИН-ове награде за роман године и Андрићеве награде за приповетку, о којима пишу Марјан Чакаревић и Александар Јовановић. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Јован Попов, Виолета Митровић, Светозар Кољевић, Марко Паовица, Александар Б. Лаковић, Бојана Стојановић Пантовић, Катарина Пантовић и Биљана Вучетић.
Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (Чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)

Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Драган Пурешић, Љубица Јанков, Зоран Пауновић и Јована Маринковић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.

Зборник научних и књижевних радова под насловом „Српска књижевност муслиманског културног кода“ приредио је Иван Негришорац, а објављен је у суиздаваштву Матице српске и Фондације „Симонида“. Припремљен као засебан тематски број Летописа Матице српске 2008. године, у овом зборнику је реч о неким од кључних писаца и најзначајнијим делима који припадају српској књижевности, а засновани су на изразитом неговању муслиманске културне самосвести. Неки од проучаваних стваралаца су Осман Ђикић, Хамза Хумо, Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Фехим Бајрактаревић, Салко Назечић, Малик Мулић, Мидхат Бегић, Ћамил Сијарић, Хусеин Тахмишчић, Емир Кустурица и др. Овај зборник треба схватити као озбиљан прилог темељнијим проучавањима културних особености српске књижевности и питања муслиманског наслеђа у српској култури.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Срђана Вучинића, Емсуре Хамзић, Милене Ћировић, Јована Гавриловића и Наташе Сарџоске. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о песмама Владислава Петковића Диса посвећеним Војиславу Илићу, Радомира В. Ивановића о стваралаштву Борислава Пекића, Драгана Бабића о збирци „У наше време” Ернеста Хемингвеја, Александра Б. Лаковића о поезији Николе Вујчића, Зденке Валент Белић о драмама Јонаша Заборског и Зоране Ковачевић о еволуцији женског лика у делу Албе де Сеспедес. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Ненаду Николићу и речи захвалности коју је изговорио приликом доделе награде „Никола Милошевић” коју је добио за књигу „Идентитет српске књижевности: прича о књижевноисторијској идеји”, те увек актуелном Његошу о којем овога пута пише Дамјан Ћулафић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бојана Стојановић Пантовић, Срђан В. Тешин, Срђан Орсић, Милан Мицић, Сања Перић, Радојка Вукчевић и Виолета Митровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У ове дане када сви бијемо тешку битку са опасном, заразном болешћу, Матица српска је од 16. марта била принуђена да пређе на измењени режим рада у оквиру којег се у установи обављају само најнужнији ниво функционисања и најнеопходнија дежурства, а углавном се радне обавезе изводе у кућним условима. И на овакав, знатно редукован начин много тога се може успешно обавити упркос очигледним тешкоћама у раду. Припремају се нови бројеви часописа, штампају се зборници, књиге и монографије, изводе се научни, лексикографски и енциклопедијски пројекти, тако да планирани резултати ипак неће изостати.

Свима нама недостају оне редовне активности Матице српске, па стога подсећамо све заинтересоване да се на интернет страници наше установе и даље могу, ‘на одложено’, погледати многи програми за јавност које смо у претходном периоду извели. Уколико сте пропустили да присуствујете неком од тих догађаја, сад је прилика да то надокнадите! И у овим тешким временима Матица српска је са Вама!

Проф. др Драган Станић,
председник Матице српске

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милана Мицића, Драгана Бошковића, Димитрија Миленковића, Гојка Челебића и Александре Јовичић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Гојка Божовића о Ивану В. Лалићу, Ивана Штерлемана о сигналистичким манифестима између 1967. и 1970. године, те Сање Перић о поетичким начелима Миодрага Булатовића. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционалној Светосавској беседи одржаној у Матици српској 26. јануара 2020. године кроз текст беседе Александра Петровића, Свечаној седници Матице српске одржаној 16. фебруара 2020. године кроз текст беседе Виктора Савића, Благоју Баковићу, добитнику Змајеве награде Матице српске за најбољу песничку збирку у 2019. години о којем пише Желидраг Никчевић, прозном делу Мира Вуксановића о којем пише Саша Радојчић и српско-румунским културним и књижевним везама кроз текстове Стевана Тонтића и Растка Лончара. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Добривоје Станојевић, Јана Алексић, Јелена Марићевић Балаћ, Милица Миленковић, Миодраг Матицки и Радоје Фемић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.