У недељу, 16. фебруара 2020. године, у Матици српској, поводом обележавања 194. годишњице оснивања Матице српске, одржана је Свечана седница. Прве речи Свечане песме Матице српске, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, одјекнуле су свечаном салом у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански). Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, уз подсећање да је овај дан традиционална свечаност Матице српске. На самом почетку, управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов позвала је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Председник Матице српске захвалио се републичким, покрајинским и градским властима, који су се с много разумевања односили према Матичиним интенцијама и помогли у реализацији бројних пројеката. Том приликом, председнику Покрајинске владе, господину Игору Мировићу, додељена је Споменица Матице српске, за досадашњу успешну сарадњу и подршку коју је Покрајинска влада пружила Матици српској. Председник Матице српске, потом, присутнима је поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години.

Сто деведесет и четврти рођендан Матице српске обележила је беседа „Устави Светога Саве“ др Виктора Савића, у којој је било речи о делу српског владарског сина и светогорског монага, оснивача српских монашких установа, општежитељних оснивача Српске цркве. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди” и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, прочитао је одлуку Жирија да „Змајеву награду” за 2019. годину додели Благоју Баковићу за збирке песама Чун, изабране и нове песме и Полен и чар, чиме се песник уписао у дугачку и величанствену листу добитника „Змајеве награде”. О награђеним књигама говорио је Желидраг Никчевић, члан Жирија. Добитник награде се својом беседом обратио присутнима, а стихове из награђених књига надахнуто је говорио драмски уметник Александар Дунић.

Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, представници Огранка САНУ у Новом Саду, као и представници градских и покрајинских власти.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 195, књ. 505, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Славољуба Марковића, Драгана Лакићевића, Ђорђа Кубурића, Ласла Блашковића и Хенрија Џејмса. Рубрика „Есеји” доноси текстове Владиславе Гордић Петковић о роману у 2019. години, Миле Медиговић Стефановић о стваралаштву Јовице Аћина, Снежане Савкић о роману „Страхоте подземља” Вујице Решина Туцића и Марије Барне Липковски о Шејки, Бекету и Јунгу. Рубрика „Сведочанства” посвећена је преписци Милана Кашанина и кнеза Павла Карађорђевића кроз текст Зорице Хаџић, Иљи Михајловићу Числаву о коме пише Иван Негришорац и сећању на проф. др Манфреда Јенихена кроз текст Ангеле Рихтер. Тема рубрике „Разговор” је Милен Алимпијевић са којим је разговарао Милан Громовић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Срђан Орсић, Исидора Бобић, Јован Пејчић, Виолета Митровић, Милица Миленковић и Милена Кулић. Рубрика „Позоришна критика” кроз перо Ивоне Јањић говори о тенденцији српског позоришта.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У петак, 7. фебруара 2020. године, Матицу српску посетио је директор Аустријског културног форума и аташе за културу аустријске амбасаде у Србији господин Адриен Феикс. Госта су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Представљен је рад Матице српске и значајне публикације, а господин Адриен Феикс упознао је представнике Матице српске са својим радом и изнео предлоге на које све начине може да се успостави сарадња између аустријске амбасаде у Србији и Матице српске.

У Матици српској, 4. фебруарa 2020. године, у 13 часова представљена је књига „Саздаде се бела црква: српско народно стваралаштво Косова и Метохије”. Скуп су поздравили председник Матице српске проф. др Драган Станић и проф. др Александра Вранеш, уредница издавачке делатности за књижевност Андрићевог института из Андрићграда, где је књига и објављена. О књизи су говорили рецензенти књиге проф. др Бошко Сувајџић и мр Јован Пејчић. У уметничком програму учествовали су др Исидора Поповић (која је водила програм и казивала стихове из народних песама косовскометохијског стваралаштва) и Георгије Мркић, ученик другог разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај” (отпевао је две песме „Славни граде” и „Навали се Шар-планино”). Представљању књиге присуствовали су и чланови Косовскометохијског одбора Матице српске чије је председник проф. др Валентина Питулућ.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У Матици српској, 30. јануара 2020. године, приређен је концерт пијанисткиња Јулије Бал и Јелене Бајић Бојанић. На програму, који је извела Јулија Бал, била је композиција Јохана Себастиjана Баха-Феручоа Бузонија: Клавирска транскрипција Чаконе из Партите за соло виолину у де-молу и композиција Силвијуса Лепоплда Вајса-Јулије Бал:Клавирска транскрипција Сонате за лауту бр. 34 у де-молу. Јелена Бајић Бојанић извела је Велику сонату бр. 1, у фис-молу, oп. 11, Роберта Шумана. Сматра се да је Шуман ову сонату посветио својој супрузи Клари Шуман.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Сање Ранковић и Мирјане Закић. Главни и одговорни уредник издања је проф. др Валентина Питулић, а рецензенти су: академик Димитрије Стефановић, др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ, др Селена Ракочевић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ова књига представља промишљено, утемељено и дуго очекивано научно етномузиколошко штиво, које је базирано на интензивним и обухватним теренским истраживањима одабране географске области у трајању од три године (2015–2017). Подручје централног дела Косова и Метохије до сада није посебно етномузиколошки обрађивано, те посвећена трогодишња теренска истраживања сеоске музичке традиције ове области, у постојећим рецентним условима изолације и небезбедности, представљају прави подвиг, а тиме сакупљена грађа добија изузетан значај, не само као изванредан етномузиколошки материјал, већ и као несумњиво сведочанство о самосвојности културалног наслеђа Срба на овом простору. У том смислу, прво поглавље је, логично, посвећено геополитичким одликама централног дела Косова и Метохије, које у разложном, дијахронијски трасираном обухватном наративу образлаже историјске услове постепене деклинације српског становништва. Средишњи део књиге садржи етномузиколошко разматрање вокалне обредне и обичајне праксе, које је базирано на компаративном сагледавању резултата истраживања музичке традиције назначене територије од краја 19. века до данас (записи Стевана Мокрањца, Владимира Ђорђевића, Милоја Милојевића, Миодрага Васиљевића и др.) и рецентно аналитичко запажање ауторки, које истичу апсолутну доминацију вокалног изражавања на простору централног дела Косова и Метохије, што је у највећој мери и профилисало одабрани етномузиколошки фокус ове књиге. Следи пажљива, разрађена и изузетним етномузиколошким наративом, надахнуто написана аналитичка разрада контекстуалних и музичко-поетских специфичности забележених вокалних форми: божићних песама, песама уз обредно љуљање, додолских, крстоношких, песама за престанак кише, као и вокалних жанрова који су и данас актуелни у народној пракси: песама за ројење пчела, славских, свадбених и љубавних. Завршна разматрања, поред синтезе резултата, садрже и поређење сакупљених вокалних форми са примерима истог жанра у до сада испитиваним другим областима Косова и Метохије.

У недељу 26. јануара, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Пред бројним гостима, публиком и представницима медија беседио је проф. др Александар Петровић. Беседа „Савршени закон слободе“ била је посвећена Светом Сави као младом човеку који има свест о слободи и не зна како упркос свим околностима да дође до ње. Проф. др Александар Петровић говорио је о потоњој делотворности те слободе која пресудно утиче на стварање свете владарске породице и чврсто трансцендентално утемељење српске државе. Свети Сава се упоређује с Атанасијем Николићем, Милутином Миланковићем и Теодосијом Петровић, а његова савременост показује и кроз речи Нарендре Модија о Рабиндранату Тагори.

Свечаност је музичким нумерама обогатио хор Саборне цркве Свети Георгије, који је под руководством др Богдана Ђаковића извео тропар Св. Симеону и Св. Сави Иже топлије заступники, 1. глас по традиционалном српском напеву, затим тропар Св. Сави Пути во водјашчаго в жизан који је по традиционалном српском напеву компоновао Стеван Стојановић Мокрањац, Величаније Светом Сави, из празничног бденија Милоша Раичковића, одломак из кантате Вечнаја памјат херојам „Упокој, Боже“, „Богородице, Дјево“ из Свеноћног бденија митрополита Илариона Алфејева, а потом светосавску химну Ускликнимо с љубављу Стевана Стојановића Мокрањца. Др Исидора Поповић говорила је Слово Светоме Сави Кир Силуана из XIV века и одломак из Исповедне молитве непознатог писца из друге половине XIV века.

Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, као и представници Огранка САНУ у Новом Саду. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

22. јануара у Свечаној сали Матице српске уручене су Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2018. годину:
Српској академији наука и уметности за вишедеценијски допринос неговању српскога језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма;
Проф. др Драгољубу Петровићу за укупни допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе;
Проф. др Милораду Пуповцу за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Хрватској.

О Повељи је говорио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Др Миодраг Матицки, председник Жирија прочитао је саопштење Жирија о додели Повеље.

Награде је уручио председник Матице српске. У име Српске академије наука Повељу је примио академик Владимир Костић, а образложење је прочитао проф. др Драган Станић, члан Жирија. Због лошег здавственог стања професор др Драгољуб Петровић није могао присуствовати свечаности па је признање примио Илија Петровић, брат добитника, образложење је прочитао академик Слободан Реметић, а текст захвалности који је стигао од професора Петровића прочитао је лексикограф мр Дејан Милорадов. Образложење о проф. Милораду Пуповцу прочитао је проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС.

Награђени су се пригодним речима захвалили.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је тринаести број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.
Ауторски радови објављени су у рубрикама Норма, Преиспитивања, Осветљавања, Пратимо новости, Поводом. Сталну рубрику Мали савети уређује и пише проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уређује академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас. Објављене су и одлуке Одбора за стандардизацију српскога језика као и речи са доделе Повеље Матице српске за неговање језичке културе за 2017. годину

Електронска верзија Језика данас бр. 13 налази се на овде.