Научни национални скуп „Еколошки значај органске материје у земљишту” одржан је 5. децембра 2019. у свечаној сали Матице српске у Новом Саду са почетком у 10 часова. Скуп су организовали Матица српска – Одељење за природне науке, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) и уз подршку привреде.

Скуп је уписан у званични календар догађаја УН као званични допринос Републике Србије у обележавању Светског дана земљишта. На Скупу је разговарано о решењима и конкретним мерама за очување органске материје и адаптацију на климатске промене, као што су: редукована обрада земљишта, покровни усеви, зеленишно ђубрење, микробиолошка разградња жетвених остатака, наводњавање, ветрозаштитни појасеви и др. Према програму, прво су представљене прелиминарне анализе осмотрених промена климе и осетљивости кључних сектора, као и предлози мера прилагођавања на измењене климатске услове у оквиру израде Трећег националног извештаја Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе, чију израду је координирао Програм уједињених нација за развој (UNDP). У оквиру научних радова представљено је са колико резерва органског угљеника располажемо у Републици Србији, како начини коришћења земљишта у пољопривреди утичу на ове резерве, како микробиолошка ђубрива могу да нам помогну у разградњи жетвених остатака, важност плодореда у очувању органске материје, шта се дешава са органском материјом у земљиштима шумских заједница и зашто нам је важна органска материја кад опасне и штетне материје доспеју у земљиште. На крају, током панел дискусије, размотрено је доношење конкретних мера за очување органске материје у земљишту као што је редукована обрада земљишта, а указано је и на неке добре праксе.

Учесници скупа били су представници надлежних министарстава и секретаријата (пољопривреде и заштите животне средине), локалне самоуправе као доносиоци одлука; представници научне заједнице из области науке о земљишту и агроекологије; представници привреде – компанија из сектора пољопривреде са великим земљишним површинама; удружења пољопривредника и младих пољопривредника; представници НВО из сектора пољопривреде и заштите животне средине, међународних организација UN, GIZ, WWF, USAID; представници страних и домаћих компанија и удружења попут FIC, AmCham, PKS; и други.

Програм је подржан од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Градске управе за културе Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Селимира Радуловића, Драгиње Рамадански, Чедомира Јаничића, Бранислава Живановића и Џона Тејлора. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Паовице о поезији Братислава Р. Милановића, Иване З. Танасијевић о прози Владимира Пиштала, Александре Батинић о кино-романима Радослава Петковића и Горана Петровића у контексту теорије филма и Марине Срнке о неоавангардној уметници Каталин Ладик. Рубрика „Сведочанства” садржи текстове Јована Делића о Данилу Кишу и Ивана Негришорца о Лази Костићу и српским песницима. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јован Пејчић, Јелена Марићевић Балаћ, Виолета Митровић, Срђан Орсић, Дамјан Ћулафић и Љиљана Лукић. Рубрика „Приказ филмског фестивала” кроз текст Дејана Петровића представља 47. међународни филмски фестивал „Фест”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године  из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве с радовима се примају до 20. фебруара 2020. године

на адресу: Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад

са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Особа за контакт: мср Јована Трбојевић

Тел. 021/ 6615-798; e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Матица српска, Институт за европске студије и издавачка кућа „Clio”, у уторак 3. децембра 2019. године у Матици српској, организовали су предавање „Европска унија и будућност балканских земаља” проф. др Волфганга Шмалеа са Универзитета у Бечу. Госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. .

Професор Шмале осврнуо се на актуелно питање европске и светске јавности о будућности Европске уније, и то превасходно из угла балканских земаља (Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе).

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У уторак, 3. децембра 2019. године, у Матици српској, обележена је 101-годишњица присаједињења војвођанских области Србији. Тим поводом предавања су одржали проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Милош Ковић. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај обележавања поменуте годишњице за српски народ на овим просторима. Проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о погледима културних и научних радника на чин присаједињења, историјском ревизионизму, политичком животу Срба у Аустријској монархији после сеобе 1690. године и њиховој жељи за слободом. Акценат је ставила и на разматрање дешавања револуционарне 1848. и ратне 1918. године. Анализирала је оспоравање демократичности и легитимитета Велике народне скупштине и њених одлука, оспоравње питања претпостављеног државно-правног субјективитета Војводине, а, такође, и питање југословенства као мотива за уједињење. Проф. др Милош Ковић истакао је везу између догађаја из 1918. и идеја из 1848. године. Он је указао на шири европски контекст ова два значајна историјска тренутка, као и на то да су Срби у остваривању идеја ослобођења и уједињења пратили италијански и немачки пут. Они су се угледали на европске обрасце демократичности, социјалне државе, либерализма, идеје нације.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 4. децембра 2019. године у Матици српској одржан је састанак представника Матице српске и Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић, мср Јелена Веселинов управник послова Матице српске, Селимир Радуловић управник Библиотеке Матице српске, др Лазар Јованов и проф. др Владимир Гвозден. Тема састанка била је наставак сарадње Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ и Матице српске, наставак пројекта „Отворена врата“ и других пројеката који ће бити реализовани у 2020. и 2021. години.

У среду, 4. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм посвећен Милутину Дедићу и његовом истраживању српске културне баштине „Записом против заборава“. Програм је поздравним речима отворио проф. др Драган Станић, председник Матице спрске. О аутору је говорио књижевник Витомир Теофиловић, који је представио нове књиге Милутина Дедића и поетику његових записа. Аутор је говорио о књигама „Пркос ветру и времену“, „Светлост у тами векова“, „Кућа облака“, „Воденица божја и ђавоља“ и „Трг тишине“. У уметничком програму учествовала је Ана Темишановић Шуровић, која је извела две нумере.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У понедељак, 9. децембра 2019. године, у 11 часова Матицу српску посетиће покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, госпођа Драгана Милошевић. Састанку ће присуствовати председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске проф. мр Ненад Остојић, управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. Тема састанка је сарадња Матице српске и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и капитална издања Матице српске.

У петак, 29. новембра 2019. године, у Матици српској, у организацији Крајишког одбора Матице српске, одржан је научни скуп „Савремено стање идентитета крајишких Срба”.

Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај одржавања овог скупа за историју Матице. Он је напоменуо да је изузетно важно истраживање крајишких простора које мора имати добру научну основу, јер ови простори нису изгубљени и ми их морамо бранити у сећању. Потребно је поуздана научна истраживања обавити што пре, а нарочито када је у питању говор Крајишника. У том послу као организатор значајно учешће треба да узме недавно основани Крајишки одбор. Он ће бити и додатна копча с народом који данас живи на тим просторима. Уводну реч упутио је проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора, који је истакао значај подршке председника Станића оснивању и раду овог одбора. Професор Иванић је нагласио да су циљеви скупа да се раштркана баштина једног раштрканог народа на неки начин обједини и систематизује, као и да се одржи поверење у будућност овога дела српске културе. Идентитет крајишких Срба је угоржен и ово крупно питање Крајишки одбор Матице српске покушава да разматра на више нивоа.

Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих су представљени радови из разних научних дисциплина, од историје, музичке традиције, фолклористике, ликовних уметности, па до књижевне и културне историје, са циљем да се јасније сагледају сложени процеси савременог стања идентитета крајишких Срба.

Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Душан Иванић, председник, проф. др Славица Гароња Радованац, др Данка Лајић Михајловић, др Милан Мицић и др Љиљана Стошић.

Отварање скупа је је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у суботу 30. новембра 2019. године, у склопу тродневне манифестације „Дани Милоша Црњанског” (Нови Сад – Ново Милошево, 29.11 – 1.12. 2019. године) свечано је уручена новоустановљена књижевна награда Матице српске „Бескрајни плави круг”. Први добитник је Слободан Мандић за роман „Панонски палимпсести” (у издању Агоре из Новог Сада – Зрењанина и Градске библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина). Свечаност је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, те уз неколико пробраних речи поздравио лауерата, госте и публику. Одлуку и образложење Жирија (Младен Шукало, Горан Радоњић, Александар Јовановић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић) прочитао је Небојша Лазић. Награду су добитнику заједнички уручили проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Перица Милутин, испред манифестације „Дани Милоша Црњанског”. На крају програма публици се обратио и добитник захваливши се на указаној части. Програм је водила драмска уметница Соња Дамјановић која је и прочитала песму „Привиђења” Милоша Црњанског и кратак одломак из награђеног романа.

Награда је додељена први пут за роман на српском језику који је објављен између 1. новембра 2018. године и 1. новембра 2019. године, у спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.