Научна одељења

Posted on by

Председник одбора:
Проф. др Валентина Питулић

Потпредседник одбора:
мр Живојин Ракочевић

Секретар одбора:
др Александра Новаков
Телефон: 021/6622-411, 021/420-190, локал 125
e-mail: anovakov@maticasrpska.org.rs

Материјално и нематеријално богатство културе Срба са Косова и Метохије вековима је било у функцији очувања идентитета српског народа у Старој Србији. Богатство манастира и цркава, старих натписа и рукописа, језичке културе, усменог стваралаштва, књижевног и етномузиколошког, савременог књижевног и другог стваралаштва заслужује посебну бригу наше државе.

После бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године и егзодуса Срба са своје вековне постојбине, Косова и Метохије, доласком мисије Уједињених нација затирање трагова српске кулуре од стране албанских сепаратиста није престало. Показала се прека потреба да се приступи очувању културног наслеђа које је сведок вековног присуства Срба на овој територији.

Један овако озбиљан посао може да обави само важна и угледна институција попут Матице српске, која је у своје окриље удомила, односно основала Косовскометохијски одбор, тело које ће водити бригу о материјалном и духовном наслеђу Срба из Старе Србије.

Косовскометохијски одбор Матице српске основан је на седници Управног одбора МС 19. фебруара 2018. године, када су и изабрани чланови Одбора.

Чланови одбора:
Проф. др Сунчица Денић, историчар књижевности
Др Ивана Женарју Рајевић, историчар уметности, научни сарадник
Проф. др Мирјана Закић, етномузиколог
Др Бранко Златковић, виши научни сарадник, историчар књижевности
Проф. др Милош Јагодић, историчар
Др Соња Јерковић, историчар, научни сарадник
Проф. др Александар Јовановић, историчар књижевности
Проф. др Миодраг Марковић, академик, историчар уметности
Проф. др Александар Милановић, лингвиста
Проф. др Зона Мркаљ, књижевност, методичар
Проф. др Славиша Недељковић, историчар
Др Александра Новаков, научни сарадник, историчар
Проф. др Александар Петровић
Проф. др Митра Рељић, лингвиста
Др Петар Ристановић, историчар
Проф. Дејан Ристић, теолог
Проф. др Бошко Сувајџић, историчар књижевности
Др Урош Шешум, научни сарадник, историчар
Проф. др Урош Шуваковић, социолог

Издавачка делатност
Ненад Љубинковић, „Од Косовске битке до косовске легенде“, Нови Сад 2018.
Зборник радова: „Савремена српска фолклористика V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“, Београд – Призрен – Нови Сад, 2018
Александра Новаков, „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“, Нови Сад 2019.
Александар Петровић, Данко Камчевски, Косово на крају историје, сажета анализа привида, Нови Сад 2019.
Славиша Недељковића, „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878–1899)“, Нови Сад 2019.
Урош Шешум, „Српска четничка акција (1897–1908), Оружана дипломатија“, Нови Сад 2019.
Сања Ранковић, Мирјана Закић, „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије“, Нови Сад 2019.
Митра Рељић, „Српска гробља на Косову и Метохији, уништене споменичка и језичка баштина“, Нови Сад, 2020.
Иван Степанович Јастребов, „Обичаји и песме Срба у Турској у Призрену, Пећи, Морави и Дебру“, Београд 2020.
Милена Гостовић, „Косовски вилајет 1879 – 1900. Годишњи извештаји (Салнаме) “, Нови Сад 2021.
Зборник радова: „Призренска богословија: живот, мисија, допринос, 150 година од оснивања (1871–2021) и 10 година од обнове рада у Призрену (2011–2021)“, Призрен – Нови Сад, 2021.
Митра Рељић, „Идентит и интегритет српског језика на Косову и Метохији“, Нови Сад 2022.

 

Валентина Питулић

Рођена 1963. године у Београду. Основну школу завршила у Лешку, средњу у Лепосавићу, а Филозофски факултет (Катедра за југословенску књижевност и српскохрватски језик) у Приштини (1986). Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (1992), где је и докторирала (Косовски бој у збиркама српских народних епских песама после Вука Караџића, 2002. године). Од 1988. године ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на Катедри за југословенску књижевност, најпре као асистент за Народну књижевност а од 2003. године као доцент на предмету Народна књижевност. Учесник је на домаћим и међународним научним скуповима, члан Савета Међународног славистичког центра, члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије, члан Одбора за књижевност Матице српске, члан Управе Удружења фолклориста Србије, добитник златне значке Културно-просветне заједнице Србије и награде „Миле Недељковић“ за најбољу књигу из савремене српске фолклористике.

Бави се проблемом архетипова у народној књижевности, са посебним освртом на народне умотворине са Косова и Метохије. Радове из народне књижевности објављивала је у зборницима и књижевним часописима.

Приредила је тематски број часописа Рашка (Народна књижевност – поетичка истраживања,часопис за књижевност, уметност, науку и културу, Рашка, 1999) и Изникал ми струк босиљак, лирске народне песме из власотиначког краја, Информативни лист Власина, Власотинце, 2000).

Објавила књиге: Семантика божура (Алтера, Београд 2007); Трагом архетипа, Од усмене ка писаној речи (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 2011); Усменост и веродостојност (Филозофски факултет у Нишу, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2012); Саздаде се бела црква, Српско народно стваралаштво Косова и Метохије, Андрићев институт, Андрићград 2018).

Редовни је професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Предаје Српски језик и књижевност у Богословији у Призрену. Живи у Лешку.

Posted on by

Одељење за сценске уметности и музику Матице српске основано је 28. фебруара 1983. године. Први секретар Одељења био је Душан Михалек до 1991. године. Од 1991. до 2004. године, секретар Одељења био је академик Димитрије Стефановић, а од средине 2004. до 2012. др Зоран Т. Јовановић. На седници Управног одбора одржаној 24. септембра 2012. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. На седници Управног одбора одржаној 27. јуна 2016. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. По правилу, секретари Одељења су и уредници књига посебних издања.

Рад Одељења за сценске уметности и музику одвија се у неколико праваца: научноистраживачка и издавачка делатност, одржавање научних скупова, теренски рад на снимању народних мелодија, културно-просветни рад и концертна делатност у Матици српској.

Радом Одељења за сценске уметности и музику руководиће Одбор Одељења изабран на седници Управног одбора МС од 05. септембра 2024. године.

Секретар Одељења:

Др Зоран Максимовић (Позоришни музеј Војводине)

Стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику:

мср Весна Гајић
Телефони: 021 6615-038
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за сценске уметности и музику:

Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
Проф. др Душан Рњак (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. мр Ненад Остојић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Каталин Каич (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)
Др Катарина Томашевић, научни саветник, директор (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
Проф. др Нице Фрациле, (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Александар Васић (виши научни сарадник, Музиколошки институт САНУ, Београд)
Проф. др Зоран Ђерић (Српско народно позориште, Нови Сад / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности)
Проф. др Маријана Кокановић Марковић, (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Милица Стојадиновић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. Предраг Момчиловић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности/Српско народно позориште, Нови Сад)
Гордана Ђурђевић, драмска уметница (Српско народно позориште, Нови Сад)
Проф. др Софија Кошничар (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)
Проф. др Весна Крчмар (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Др Данка Лајић Михајловић, научни саветник (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
Др Милена Лесковац (Српско народно позориште, Нови Сад)
Проф. др Соња Маринковић (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
Проф. др Вера Обрадовић Љубинковић (Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Факултет уметности)
Проф. др Maриjaнa Прпa Финк, (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Љубица Ристовски (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Ана Стефановић (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
Проф. др Ира Проданов Крајишник (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Богдан Ђаковић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Др Јелена Јовановић, научни саветник, дописни члан САНУ (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
Др Мирослав Мики Радоњић, театролог, директор (Стеријино позорје, Нови Сад)
Проф. др Немања Совтић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Ивана Перковић (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
Др Биљана Милановић, виши научни сарадник (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
Проф. др Горан Гаврић (Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности)
Проф. др Драгана Јеремић Молнар (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
Проф. др Тијана Поповић Млађеновић (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
Марта Тишма (Матица српска, дугогодишњи стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику и Одељења за ликовне уметности)
Проф. др Марина Миливојевић Мађарев (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Проф. др Петар Грујичић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности, Универзитет у Београду, Факултет савремених уметности)
Др Сања Милосављевић, театролог, руководилац Архива (Народно позориште, Београд)
Мр Александра Милошевић, театролог, музејски саветник (Позоришни музеј Србије)
Проф. др Весна Ивков (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Доц. др Немања Савковић (Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Факултет уметности)
Доц. др Срђан Радаковић (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

САВЕТ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Др Зоран Т. Јовановић
Проф. др Петар Марјановић
Мр Мирослав Радоњић

Posted on by

Делатност у области природних наука у Матици српској започет је врло рано. Прве књиге из области ратарства, воћарства, виноградарства, сточарства, пчеларства итд. објављиване су у другој половини 19. и првој половини 20. века, и имале су, пре свега, за циљ просвећивање народа (Едиције: Књиге за народ и Књиге Матице српске).

Потреба да се у Матици српској организује научно-истраживачки рад резултирао је формирањем Научног одсека који је установљен Матичиним уставом од септембра 1920. а чије је конституисање одржано априла 1922. године. За прочелника Одсека изабран је председник Српске Краљевске Академије Јован Цвијић. Нацртом Устава Матице српске из 1948. предложено је оснивање Научног одељења Матице српске. Доношењем Правилника Научног одељења, у члану 8, утврђени су задаци Секције за природне науке, који су се састојали у проучавању биљног и животињског света, геолошких и географских појава у Војводини те помагању развоја свих наука о природи у Војводини. Секција за природне науке имала је две групе: Биолошку и Географску. Интензивирањем научно-истраживачке делатности у овој области појавила се потреба да се оформи самостално одељење па је маја 1965. на Редовној скупштини Матице српске формирано Одељење за природне науке Матице српске.

Од осамостаљења до данас, Одељење се бави научним истраживањима из свих области природних наука. Основна делатност усмерена је на научно-истраживачке пројекте, организацију научних скупова, објављивање књига односно посебних издања, издавање часописа и зборника са научних скупова  и доделу награда.

Радом Одељења за природне науке руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 5. октобра 2020. године.

Секретар Одељења:
академик Рудолф Кастори
21 000 Нови Сад, Ул. Матице Српске 1
е-mail: kastori@polj.uns.ac.rs

Стручни сарадник за издавачку делатност:
Љиља Дражић
Телефон: 021 6615-798 и 021 420-199, локал 117
е-mail: ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник за научно-истраживачку делатност:
др Јована Трбојевић Јоцић
Телефон 021/6615-798; 021/420-199, локал 118
е-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за природне науке:

Проф. др Горан Аначков
Проф. др Ференц Баги
Проф. др Пал Божа
Проф. др Милан Вапа
Проф. др Анте Вујић
Проф. др Јелена Вукојевић
Мср Милена Даничић
Проф. др Симонида Ђурић
Проф. др Ружица Игић
Др Ана Јеромела Марјановић
Др Млађен Јовановић
Академик Рудолф Кастори (секретар Одељења)
Проф. др Владимир Катић
Доц. др Сунчица Коцић Танацков
Проф. др Марија Краљевић Балалић
Проф. др Боривој Крстић
Проф. др Богосав Лажетић
Проф. др Ивана Максимовић
Проф. др Јован Максимовић
Академик Војислав Марић
Проф. др Слободан Марковић
Проф. др Милан Матавуљ
Проф. др Стеван Маширевић
Проф. др Нада Милошевић
Проф. др Марина Путник Делић
Проф. др Чедомир Раденовић
Проф. др Душан Сурла
Др Мирјана Ћук
Проф. др Слободан Ћурчић
Проф. др Смиљка Шимић

Последњих деценија, рад на научно-истраживачким пројектима био је усмерен на истраживању у области медицине и здравља, биљног и животињског света, геологије, геоморфологије, хидрологије и климатологије Војводине. Посебно су значајна изучавања становништва, флоре и фауне Фрушке горе и Вршачких планина. Посебна пажња посвећена је истраживањима у области микробиологије, микологије, биофизике и биохемије.

Резултати рада са научно-истраживачких пројеката објављују се научним монографијама, периодичним и посебним публикацијама и саопштавају на домаћим и међународним научним скуповима.

Посебна издања

Група.аутора, Invertebrates (Invertebarta) of the Fruska Gora Mountain (I), ed. S. Šimić (2008)
Група.аутора, Invertebrates (Invertebarta) of the Fruska Gora Mountain (II), ed. S. Šimić (2009)
Јавор Рашајски, Птице свете горе – birds of mount athos (2012)
Драгиша Т. Поповић и сар. Патолошка анатомија и судска медицина у Војводини (2012)
Група аутора, Invertebrates (Invertebarta) of the Fruska Gora Mountain (III), ed. S. Šimić (2013)
Ч. Раденовић, М. Филиповић, М. Бабић, Међузависност процеса закаснеле флуоресценције хлорофила, фотосинтезе и оплемењивања кукуруза (2013)
Група аутора, Invertebrates (Invertebrata) of the Fruška Gora Mountain (IV) ed. S. Šimić (2017)
Група аутора, Invertebrates (Invertebrata) of the Fruška Gora Mountain (V) ed. S. Šimić (2017)
Јован Максимовић, Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету у XIX и почетком XX века (2017)
Бранислава Буторац, Флора петроварадинског рита: јуче–данас–сутра (2018)
Рудолф Кастори, Ивана Максимовић, Марина Путник-Делић, Бор у исхрани биљака (2018)

 

Награда професора Лазара Стојковића

Матица српска је, у складу са завештањем професора Лазара Стојковића (*1904–†1977), установила награду која носи његово име и додељује се сваке треће године млађим научним радницима на дан његовог рођења 23. марта. Према жељи великог добротвора награда је намењена млађим научним радницима који се баве првенствено питањима из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује од 1990. године. Жири награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016.

Жири Награде Лазара Стојковића:
Проф. др Марија Краљевић Балалић председник жирија
Академик Рудолф Кастори
Проф. др Ивана Максимовић
Др Нада Милошевић
Академик Драган Шкорић

Пупинова награда

Пупинова награда додељује се за студентске радове који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио Михајло Пупин. Установљена је 1995. године и додељује се сваке треће године. Жири Пупинове награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016. године.

Жири Пупинове награде:
Проф. др Владимир Катић председник жирија
Проф. др Бранислав Боровац
Проф. др Маријана Војновић Милорадов
Проф. др Миљко Сатарић
Проф. др Владимир Вујичић
Проф. др Душан Сурла

Научни скупови

Одељење је у прошлости организовало већи број научних скупова посвећених еколошким, здравственим и другим проблемима. Одељење је 2003. године установило Међународни научни симпозијум: Микологија, микотоксикологија и микозе (Micology, Micotoxicology and Mycoses) који се одржава сваке друге/треће године. Радови са овог скупа публикују се у Матичином часопису Зборник Матице српске за природне науке.

Posted on by

Тежња да се у Матици српској организује научни рад резултирала је још 1912. године формирањем пет стручних зборова, а дозвољено је и да зборови, ако се укаже потреба, оснивају и секције са нарочитим задацима. Збор за друштвено просвећивање и књиге за народ претеча је данашњег Одељења за друштвене науке.

Одељење за друштвене науке у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Децембра 1948. године на основу члана 25 Статута Матице српске из 1948. године основано је Научно одељење Матице српске. На седници Научног одељења 16. јануара 1965. године предложено је да се Одељење раздвоји у Одељење за природне и Одељење за друштвене науке. Овај предлог прихватио је Управни одбор Матице српске на седници одржаној 6. априла 1965. године, а Скупштина Матице српске усвојила 30. маја 1965. године.

Радом Одељења за друштвене науке руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 5. октобра 2020. године.

Секретар Одељења:
проф. др Милован Митровић
Телефон 021/6615-798

Стручни сарадник за издавачку делатност:
Љиља Дражић
Телефон: 021 6615-798 и 021 420-199, локал 117
е-mail: ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник за научно-истраживачку делатност:
др Јована Трбојевић Јоцић
Телефон 021/527-622; 021/6615-798, локал 118
е-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за друштвене науке:

Проф. др Михаел Антоловић
Проф. др Слободан Антонић
Проф. др Бранко Бешлин
Др Софија Божић
Др Мила Босић
Проф. др Владимир Вукашиновић
Проф. др Владан Гавриловић
Др Жарко Димић
Проф. др Бранислав Ђурђев
Проф. др Ђорђе Ђурић
Др Миша Ђурковић
Проф. др Гордана Ковачек Станић
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Часлав Копривица
Др Петар Крестић
Проф. др Љубомирка Кркљуш
Др Весна Марјановић
Проф. др Милован Митровић (секретар Одељења)
Др Милан Мицић
Академик Часлав Оцић
Доц. др Мирослав Павловић
Проф. др Драган Проле
Проф. др Александар Растовић
Проф. др Мирјана Рашевић
Проф. др Миломир Степић
Проф. др Бојан Тубић
Проф. др  Дејан Шабић
Проф. др Богољуб Шијаковић
Проф. др Срђан Шљукић

Основна делатност Одељења одвија се кроз рад на научноистраживачким пројектима, чији се ретултати рада  саопштавају на научним скуповима и публикују у периодичним публикацијама и посебним издањима.

Посебна издања

Никола Ф. Павковић, Банатско село. Друштвене и културне промене. Гај, Дубовац (2009)
Славко Гавриловић, Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја 17. до средине 19 века, књига друга (2009)
Љубомирка Кркљуш, Извештај француских дипломата из Београда у време Револуције 1848/49. године (2009)
Гојко Маловић, Сеоба у Матицу I,II (2010)
Слободан Ћурчић, Насеља Војводине -Географска синтеза (2010)
Радмила Милентијевић, Милева Марић Ајнштајн (2010)
Ненад Дошлић, Историја Матице српске (1941-1951) (2011)
Владо Стругар, Докторат у Москви (2011)
Љубомирка Кркљуш, Средишњи органи власти у Српској војводовини 1848-1849. године (2012)
Слободан Ћурчић, Млађен Јовановић, Тивадар Гаудењи, Александар Илић, Атлас Војводине, Срем (2012)
Академик Василије Крестић Запамћења (2016)
Група аутора, Споменица академику Чедомиру Попову (2016)
Мирослав Павловић, Смедеревски Санџак 1739–1788 (2017)
Гордана Вуксановић и Имре Нађ, Природне катастрофе у свести становништва и спремност за суочавање с њима (2017)
Љубица Ивановић Бибић, Становништво Шајкашке (2017)
Љубомирка Кркљуш, Константнин Богдановић (1811–1854) (2018)
Слободан Ћурчић, Атлас насеља Војводине: Бачка I–II (2018)
Далибор Денда, Шлем и шајкача: Војни фактор и југословенско-немачки односи 1918–1941 (2019)

ТЕМИШВАРСКИ ОДБОР

Дипл. инж. Стеван Бугарски (Темишвар)
Г. Божидар Панић (Арад)
Др Зоран Марков (Темишвар)
Др Душан Попов (Темишвар)
Дејан Попов (Темишвар)
Др Снежана Мишић (Нови Сад)
Др Дејан Јакшић (Нови Сад)
Мср Јована Касаш (Нови Сад)
Др Весна Марјановић (Београд)

Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“

Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“ је установљена 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Жири награде изабран је на седници Управног одбора од 11. фебруара 2019.

Жири Награде Матице српске за историју „Иларион Руварац”
Проф. др Мира Радојевић, председник
Др Драган Богетић
Проф. др Ђорђе Бубало
Др Радомир Поповић
Проф. др Александар Фотић

Научни скупови

Међународни симпозијум „Академик Берислав Бета Берић”

Традиционални циљ симпозијума је да упореди популационе проблеме у Војводини са савременим популационим трендовима у другим деловима републике, али и у региону. Први Симпозијум је одржан 2000. године и одржава се сваке треће године. Позитивно рецензирани радови се објављују у Зборнику радова Матице српске за друштвене науке.

Posted on by

Књижевно одељење Матице српске основано је на конститутивној скупштини Одељења 1864, по преласку Матице у Нови Сад, а прву седницу одржало је 29. и 30. августа исте године. У октобру је конституисан Књижевни одбор Одељења. Чланови Књижевног одељења, међутим, активно су деловали у Матици од самог њеног оснивања. Њихов рад био је усмерен на представљање српске културе у Европи и на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио „Летопис“, покренут 1824. године, а с временом су настајале многе Матичине едиције.

Одељење за књижевност и језик у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Његов задатак је да организује, подстиче и популарише научноистраживачки рад у области књижевности и језика, да подстиче развој савремене књижевности и књижевног језика, да негује и унапређује књижевност и језик српског народа и његове везе с културама других народа, као и да развија сарадњу са одговарајућим научним и културним институцијама у нашој земљи и свету.

Радом Одељења за књижевност и језик руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора 2020. године.

Секретар Одељења:

Проф. др Исидора Бјелаковић
e-mail: isidora.bjelakovic@gmail.com

Стручни сарадник:
мср Mилена Кулић
Телефон: 021/6622-726
е-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења
проф. др Слободан Владушић
академик Миро Вуксановић
проф. емеритус др Славко Гордић
проф. др Владислава Гордић Петковић
др Драгана Грбић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
проф. др Рајна Драгићевић
проф. др Јасмина Дражић
проф. др Радослав Ераковић
проф. емеритус др Душан Иванић
проф. др Милина Ивановић Баришић
проф. др Корнелија Ичин
проф. др Младен Јаковљевић
проф. др Војислав Јелић
проф. др Александар Јовановић
мр Мирјана Јоцић
проф. др Александра Корда Петровић
академик Александар Лома
проф. др Горан Максимовић
проф. др Ксенија Марицки-Гађански
проф. др Александар Милановић
мр Дејан Милорадов
проф. др Софија Милорадовић
Иван Негришорац
др Марко Недић
проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ
проф. др Јелена Новаковић
мр Васа Павковић
проф. др Слободан Павловић
проф. др Михајло Пантић
проф. др Зоран Пауновић
проф. др Александар Петровић
проф. емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић
проф. др Мато Пижурица
проф. др Петар Пијановић
проф. др Валентина Питулић
проф. др Јован Попов
проф. др Драгана Радовановић
проф. др Саша Радојчић
књижевник Селимир Радуловић
проф. др Горана Раичевић
академик Слободан Реметић
проф. др Ненад Ристовић
проф. др Владислава Ружић
проф. др Виктор Савић
књижевник Ђорђо Сладоје
проф. др Рада Стијовић
проф. др Бојана Стојановић Пантовић
проф. др Бошко Сувајџић
проф. др Срето Танасић
проф. др Корнелија Фараго
проф. др Михал Харпањ
др Драган Хамовић
проф. др Зорица Хаџић
проф. др Младен Шукало

Едиција „ПРВА КЊИГА”

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 290 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу“ су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић, и многи други признати ствараоци с наших простора. Објављивање сваког новог кола Прве књиге Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Услови конкурса

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.

Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Рукописи се не враћају.

Уредништво Едиција Прва књига:

Фрањо Петриновић
Јана Алексић
Мирослав Алексић
Виолета Митровић
Весна Капор

ЕДИЦИЈА СТУДИЈЕ О СРБИМА

Са много разлога, научници из разних земаља посвећују пажњу нашем језику и књижевности, нашој култури и историји. Дошли су до значајних резултата, написали драгоцене књиге. Њихови доприноси допуњују оно што су остварили домаћи истраживачи.

Циљ је едиције „Студије о Србима“ да нашој јавности приближи достигнућа страних слависта и да помогне нашој науци да их уврсти у фонд својих знања. Уједно се тиме ова средина одужује ауторима, нашим пријатељима и амбасадорима разумевања.

Наша публика наћи ће у књигама ове едиције изванредно привлачно штиво, чију драж повећава несвакидашња визура: наши људи и наше прилике појављују се ту виђени очима других.

Едицију заједнички објављују Матица српска из Новог Сада и Вукова задужбина из Београда, а до сада је изашло 20 књига.

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:

академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Слободан Владушић
проф. др Александар Милановић
проф. др Бошко Сувајџић
др Бранко Златковић
Младен Весковић

Награде Одељења

Жири Бранкове награде Матице српске

Проф. др Војислав Јелић, председник
Проф. др Драгана Вукићевић
Проф. др Владимир Гвозден
Доц. др Наташа Половина
Проф. др Сања Париповић Крчмар

Жири Награде Младен Лесковац

Проф. др Душан Иванић, председник
Проф. др Драгољуб Перић
Проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
Проф. др Наташа Половина
Др Марко Недић

Жири Змајеве награде

др Јован Делић, председник
Селимир Радуловић
Иван Негришорац
Саша Радојчић
Желидраг Никчевић

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе

Проф. др Исидора Бјелаковић
Проф. др Вељко Брборић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Драган Станић
Проф. др Рада Стијовић

Уредници едиције Библиотека Змајева награда:

Иван Негришорац
доц. др Јелена Марићевић Балаћ

Жири за доделу награде Бескрајни плави круг

Др Небојша Лазић
Проф. др Мина Ђурић
Др Јелена Марићевић Балаћ
Проф. др Горан Радоњић
Проф. др Младен Шукало

Жири за доделу награде Љубомир Стојановић

проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Јасмина Дражић
проф. др Наташа Киш
проф. др Весна Ломпар
проф. др Александар Милановић
проф. др Вања Станишић

Награђени радови за 2020/2021. годину:

Прва награда (Лука Николић)
Друга награда (Соња Трајковић)
Трећа награда (Аљоша Миленковић)
Трећа награда (Данијела Радовановић)

Чланови Његошевог одбора Матице српске од 2020. године:

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Одбора
Академик Матија Бећковић, потпредседник Одбора
Академик Миро Вуксановић, потпредседник Одбора
Академик Јасмина Грковић-Мејџор, секретар Одбора
Епископ бачки Иринеј
Проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Радмило Маројевић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Проф. др Јелица Стојановић
Академик Милосав Тешић
Др Срђа Трифковић
Проф. др Богољуб Шијаковић

Стручни сарадник: мср Милена Кулић

Чланови Крајишког одбора Матице српске:

проф. емеритус Душан Иванић, предсједник
др Милан Мицић, потпредсједник
др Софија Божић
Чедомир Вишњић
проф. др Славица Гароња Радованац
др Данка Лајић Михајловић
проф. др Драган Станић
др Љиљана Стошић
Боривој Чалић
др Бранко Чоловић
др Светлана Шеатовић

Posted on by

Прикупљање и чување  драгоцене архивске грађе у Рукописном одељењу почиње самим чином оснивања Матице Српске 1826. године. Од Основа, првог статута којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих њеним вишедеценијским радом у Пешти и Новом Саду, рукописа који су слати ради објављивања у Летопису и на књижевне конкурсе МС, записника са седница  управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно политичкој историји 19. и 20. века, откупима и бројним поклонима, настало је језгро Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза његовог развоја: Од 1826. – 1847. није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. до 1945. ради као  Србско – народна сбирка,  која је поред  осталих старина прикупљала и “ писма – књиге и рукописе славних Србаља “. Од 1945. до 1958. делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру БМС, а од 1958. до 1961. Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења  МС. Као посебна радна јединица  Матице Српске издвојено је 1961. године. Шездесетих година  Одељење добија посебне просторије, већи депо, читаоницу за рад са истраживачима и запошљава у стални радни однос неколико архивиста, што омогућава почетак систематске архивистичке обраде грађе.

Рукописно одељење је данас специфична архивска установа, једини прави архивски  фонд  је  Архив Матице Српске. Та архивска грађа настала је током богате и разноврсне Матичине историје, ту се чувају записници Управног одбора, Књижевног одељења и Одбора, као и записници са годишњих скупштина МС од 1826. до 1945. године. Поред 284 кутије, са више од 100.000 докумената, сачувано је и 158 књига матичиних записника и деловодних протокола.

Остала грађа је разврстана у три збирке – Збирку рукописа, Збирку писама и Збирку фотографија. Збирка рукописа садржи више од 20.000 до сада обрађених списа и више хиљада копија важне архивске грађе. Та грађа настала је у распону од 18 – 20 века. Писана је  углавном на српском, немачком, латинском и  црквенословенском језику. Збирка писама садржи изузетно вредна писма најзначајнијих  личности  у Срба. До сада је обрађено 62.000 писама, од поклона и откупа  набављено је  још  неколико десетина хиљада  писама који чекају на обраду. Збирка фотографија поседује близу 25.000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Од 1967. – 2001. у оквиру РОМС је радило и Уредништво за библиографска издања МС. У обради архивалија данас се користе рачунарски програми, а најважнија грађа се ради заштите скенира и похрањује на одговарајуће носаче информација.

Рукописно одељење је незаобилазни извор драгоцене архивске грађе без чијег  коришћења се не могу упознати најважније личности и кључни догађаји у културно – политичкој историји Срба од 18. века до данас.

Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008-2011), Соња Боб (2011-2012), проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ (2012-2013), проф. др Александра Вранеш (2013-2020), проф. др Зорица Хаџић Радовић (2020- ).

Управник Рукописног одељења: проф. др Зорица Хаџић Радовић
e-mail: zorica_hadzic@ff.uns.ac.rs
064/ 1951784

Стручни сарадник Одељења: мср Александра Јовановић, архивски саветник
e-mail: ajovanovic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 420 199, локал 133; 021 528 917

ОДБОР РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА

Управник РОМС:

Проф. др Зорица Хаџић Радовић, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Одбора:

Др Зоја Бојић, Институт за књижевност и уметности, Београд
Проф. др Горан Васин, Филозофски факултет, Нови Сад
Југослав Вељковски, Архив града, Нови Сад
Мср Јована Војводић, Филозофски факултет, Нови Сад
Проф. емеритус Душан Иванић, Филолошки факултет, Београд
Мр Дејан Јакшић, Архив Војводине, Нови Сад
Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, Филозофски факултет, Нови Сад
Доц. др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Александар Пејчић, Институт за књижевност и уметност, Београд
Др Гордана Петковић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Радован Поповић, новинар, публициста, Београд
Др Радомир Поповић, Историјски институт, Београд
Проф. др Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Миле Станић, Архив САНУ, Београд
Др Милица Ћуковић, Институт за књижевност и уметност, Београд
Доц. др Урош Станковић, Правни факултет, Нови Сад

Главни уредник едиције Документ:

Проф. др Зорица Хаџић Радовић, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Уредништва:

Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, Филозофски факултет, Нови Сад
Доц. др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад

Главни уредник едиције Факсимил:

Проф. др Зорица Хаџић Радовић, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Уредништва:

Мср Јована Војводић, Филозофски факултет, Нови Сад
Бранислав Карановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад

Издавачка делатност

Едиција ДОКУМЕНТ:

О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења, приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Матица српска, Нови Сад 1993.

Вељко Петровић, Писма: 1904–1967, приредили Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Матица српска, Нови Сад 1997.

Милан Јовановић Стоимировић, Портрети према живим моделима, приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Матица српска, Нови Сад 1998.

Милан Јовановић Стоимировић, Дневник 1936–1941, приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Матица српска, Нови Сад 2000.

Судари Милете Јакшића, преписка, приредили Миливој Ненин и Зорица Хаџић, Матица српска, Нови Сад 2005. 

Лаза Костић, Преписка I приредили, Младен Лесковац, Душан Иванић и Милица Бујас, Матица српска, Нови Сад 2005. 

Књига Стеријиних рукописа, приредила Исидора Поповић, Матица српска, Нови Сад, 2008.

Миленко Никитовић, Зла времена, приредио Владимир Давидовић, Матица српска  2014.

Радован Поповић, Аристократ духа (Документарна биографија Милана Кашанина), Матица српска, Нови Сад 2016.

Васа Стајић, Прилози за аутобиографију, приредила Зорица Хаџић, Матица српска, Нови Сад 2017.

Лаза Костић, Преписка II, приредили Младен Лесковац, Душан Иванић и Милица Бујас, Матица српска, Нови Сад 2017.

Радован Поповић, Велики господин Младен Лесковац – њим самим, Матица српска, Нови Сад 2017.

Радован Поповић, Благодат новог јутра  Бошко Петровић ‒ њим самим, Матица српска, Нови Сад 2018.

Милан Лазаревић, Суботе и недеље, приредила Гордана Ђилас, Матица српска, Нови Сад 2018.           

Тима Димитријевић, Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача (1941–1944), приредили Драго Његован и Александар Хорват, Матица српска, Нови Сад 2018.

Милан Јовановић Стоимировић, Окупацијски дневник (јун-децембар1941), приредили Александра Вранеш и Бојан Ђорђевић, Матица српска, Нови Сад 2019.

Радован Поповић, Парче пишчеве душе. Тишма – њим самим, Матица српска, Нови Сад 2019.

Лаза Костић, Преписка III, приредили Младен Лесковац, Душан Иванић и Милица Бујас, Матица српска, Нови Сад 2020.

Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови, I-III, приредила Зорица Хаџић, Матица српска, Нови Сад 2020.

Радован Поповић, Последњи барокни Србин, Стојан Д. Вујичић – њим самим, Матица српска, Нови Сад 2021.

Илија Вучетић, Дневници (Сегедин, Нови Сад, Пешта) 1861-1864, приредила Зорица Хаџић, Матица српска, Нови Сад 2021.

Милан Кашанин, Дневник (Канада, Америка, Француска), приредила Зорица Хаџић, Матица српска, Нови Сад 2021.

Светислав Предић, Из мога живота, приредила Гордана Ђилас, Матица српска Нови Сад  2021.

Осам рукописа о Револуцији 1848, приредио Урош Станковић, Матица српска, Нови Сад 2021.

Јован Милекић, Живљење прошлости (аутобиографија и преписка), приредила Јована Војводић, Матица српска, Нови Сад 2021.

Милета Јакшић, Парохијски дневник, приредили Зорица Хаџић и Срђан Миљковић, Матица српска, Нови Сад 2021.

Писма Боривоју Маринковићу, приредио Миливој Ненин, Матица српска, Нови Сад 2022.

Тихомир Остојић Мој дневник, приредила Александра Јовановић, Матица српска, Нови Сад 2022.

Председници Матице српске, приредио Милош Јевтић, Матица српска, Нови Сад 2022.

Писма Младену Лесковцу (Васа Стајић и Вељко Петровић), приредила Јована Војводић, Матица српска, Нови Сад 2023.           

Преписка Савке Суботић, приредила Наташа Катић, Матица српска, Нови Сад 2023.

Милан Кашанин, Привиђења и „нова” Привиђења,  приредила Зорица Хаџић Радовић, Матица српска, Нови Сад 2023.

Едиција ФАКСИМИЛ:

Лаза Костић, Дневник снова и Santa Maria della Salute, приредио Срђан Орсић, Матица српска, Нови Сад 2023.

Бранко Радичевић, Изабрани рукописи, приредио и коментаре написао Ненад Николић, Матица српска, Нови Сад 2024.

Posted on by

Одлука о оснивању Лексикографског одељења (које jе до 2004. године носило име Лексикографско-биобиблиографско одељење) донета је на седници Управног одбора Матице српске 4. новембра 1991. године. Лексикографско одељење координира рад на пројектима: Лексикон писаца Југославије/Лексикон писаца српске књижевности, Српски биографски речник, Српска енциклопедија и Едиција Библиографије.

Лексикографско одељење настало је из потребе да се обједине послови који су у Матици српској успешно отпочети у другој половини двадесетог века као самостални пројекти: Лексикон писаца Југославије, Српски биографски речник, Српска енциклопедија и Едиција Библиографије. О разлозима за оснивање и планираним пословима на оснивачкој седници Одбора тадашњег Лексикографско-биобиблиографског одељења, која је одржана 22. јануара 1992, говорио је први секретар Одбора Одељења академик Чедомир Попов.Основни задатак Одељења јесте организовање и реализација истраживања која у форми лексикона, биографских и енциклопедијских речника и библиографија документовано обавештавају о култури српског народа у различитим периодима његове историје, посматраној у везама с другим националним културама или изван таквих веза, као и организовање научних скупова, јавних предавања и изложби у вези са пројектима Одељења, самостално или у сарадњи са другим одељењима Матице српске или са сродним установама изван Матице српске. Делатност Одељења одвија се у облику научних пројеката и потпројеката са засебним програмским садржајима.

Од оснивања секретари Одељења су били академик Чедомир Попов (1991–1995, 2004–2008), академик Никша Стипчевић (1995–1999), проф. др Предраг Пипер (1999–2004), проф. др Бранко Бешлин (2008–2012) и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић (2012– 2016), (2016–2020), (2020–).

Радом Одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 04. октобар 2020. године.

Секретар одељења:
проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић

Стручни сарадник:
др Александра Новаков
Телефон: 021/6622-411, 021/420-190, локал 125
e-mail anovakov@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

Мр Бранислава Балаж
Проф. др Бранко Бешлин
Др Драгомир Бонџић
Стеван Бугарски
Мр Милица Бујас
Проф. др Александра Вранеш
Проф. др Слободан Вујић
Проф. др Драгана Вукићевић
Др Далибор Денда
Проф. др Душан Драјић
Мр Гордана Ђилас
Др Невен Исаиловић
Проф. др Милош Јагодић
Александра Јовановић
Мр Мирјана Карановић
Проф. др Марија Клеут
Академик Василије Крестић
Др Петар Крестић
Добрила Мартинов
Мр Александра Милошевић
Проф. др Гордана Покрајац
Др Виолета Обреновић
Проф. др Зорана Опачић
Проф. мр Ненад Остојић
Дејана Оцић
Мр Зоран Пејашиновић
Доц. др Драгољуб Перић
Славољуб Петровић
Проф. др Наташа Половина
Др Радомир Поповић
Милорад Радојчић
Проф. др Драган Станић
Нинослав Станојловић
Др Љиљана Стошић
Проф. др Слободан Ћурчић
Проф. др Зорица Хаџић
Боривој Чалић
Проф. др Велибор Џомић

Српска енциклопедија
председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије
проф. др Драган Станић

Српски биографски речник
главни уредник
проф. др Бранко Бешлин

Пренумеранти на српске књиге
руководилац пројкта
проф. др Марија Клеут

Лексикон писаца Југославије/Лексикон писаца српске књижевности
главни уредник
проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић

Едиција Библиографије
главни уредник
проф. др Александра Вранеш

Српски шаховски лексикон
руководилац пројекта
проф. др Душан Драјић

Издавачка делатност

  • 2008.
    Српска библиографија данас, зборник радова са истоименог научног скупа, Нови Сад, 2008.
  • 2009.
    Српски биографски речник, том IV, И-Ка, Нови Сад, 2009.
  • 2010.
    Српска енциклопедија, том I, књ.1, Нови Сад, Београд, 2010.
    Грађа за лексикон писаца Југославије, том 5, слово О, Нови Сад, 2010.
  • 2011.
    Српски биографски речник, том V, Кв-Мао, Нови Сад, 2011.
    Српска енциклопедија, том I, књ.2, Нови Сад, Београд, 2011.
  • 2012.
    Добрило Аранитовић, Библиографија часописа Мисао 1919-1937, Нови Сад, Београд, 2012
  • 2013
    Српска енциклопедија, том 2, Нови Сад, Београд, 2013.
  • 2014.
    Грађа за Лексикон писаца Југославије, том 6, слово П, Нови Сад, 2014.
  • 2015.
    Српски биографски речник, том VI, Мар-Миш, Нови Сад, 2015.
  • 2018
    Српска енциклопедија, том 3, књига 1, Г-Демографски преглед, Нови Сад, Београд, 2018.
    Српски биографски речник, том 7, Мл-Пан, Нови Сад, 2018.
Posted on by

Одељење за ликовне уметности Матице српске основано је на скупштини Матице српске одржаној 31. марта 1963. године. Оквирни програм рада Одељења од почетка је био усмерен на све важније појаве из историје српске уметности у целини.

Први секретар Одељења био је академик Дејан Медаковић 1965-1986. Године 1987-1999. секретар Одељења био је проф. др Миодраг Јовановић, 2000-2004. проф. др Мирослав Тимотијевић, од средине 2004. до новембра 2005. др Слободан Милеуснић, од 2006. до 2016. проф. др Александар Кадијевић. Од 2016. секретар Одељења је проф. др Владимир Симић. По правилу, секретари Одељења су и уредници књига посебних издања.

Радом Одељења за ликовне уметности руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 05. септембра 2024. године.

Секретар Одељења:

проф. др Владимир Симић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)

Стручни сарадник Одељења за ликовне уметности:

мср Весна Гајић
Телефон: 021 6615-038
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за ликовне уметности:

проф. др Игор Борозан (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ (Филозофски факултет, Универзитет у Београду),
проф. др Бранка Вранешевић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду),
мр Коста Вуковић (Музеј српске православне епархије будимске, Сентандреја),
проф. др Данијела Королија Црквењаков (Академија уметности, Универзитет у Новом Саду),
проф. др Дубравка Ђукановић (Академија уметности, Универзитет у Новом Саду),
др Валентина Живковић (Балканолошки институт САНУ, Београд),
проф. др Александар Кадијевић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду),
др Бранка Кулић,
проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ (Филозофски факултет, Универзитет у Београду),
проф. др Александра Кучековић (Факултет ликовних уметности, Универзитет у Београду),
др Тијана Палковљевић Бугарски (Галерија Матице српске, Нови Сад)
проф. др Зоран Ракић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ, Београд),
проф. др Јелена Ердељан (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
проф. др Лидија Мереник (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
др Снежана Мишић (Галерија Матице српске, Нови Сад)
др Драгана Павловић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
Донка Станчић
проф. др Марица Шупут,
др Љиљана Стошић (Балканолошки институт САНУ, Београд)
проф. др Иван Стевовић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
проф. др Јелена Тодоровић (Факултет ликовних уметности, Универзитет у Београду)
др Бранко Чоловић
проф. др Симона Чупић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
проф. др Олга Шпехар (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
др Мирослав Лазић (Институт за српски језик САНУ)
др Ивана Женарју Рајовић (Институт за српску културу Приштина–Лепосавић)
др Ана Ереш (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
др Јасмина Чубрило (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
др Дијана Метлић (Академија уметности, Универзитет у Новом Саду), др Александра Человски (Галерија Матице српске, Нови Сад)
др Данило Вуксановић (Галерија Матице српске, Нови Сад)
др Драган Дамјановић (Одсјек за повијест умјетности, Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу)