Књижевно одељење Матице српске основано је на конститутивној скупштини Одељења 1864, по преласку Матице у Нови Сад, а прву седницу одржало је 29. и 30. августа исте године. У октобру је конституисан Књижевни одбор Одељења. Чланови Књижевног одељења, међутим, активно су деловали у Матици од самог њеног оснивања. Њихов рад био је усмерен на представљање српске културе у Европи и на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио „Летопис“, покренут 1824. године, а с временом су настајале многе Матичине едиције.

Одељење за књижевност и језик у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Његов задатак је да организује, подстиче и популарише научноистраживачки рад у области књижевности и језика, да подстиче развој савремене књижевности и књижевног језика, да негује и унапређује књижевност и језик српског народа и његове везе с културама других народа, као и да развија сарадњу са одговарајућим научним и културним институцијама у нашој земљи и свету.

Радом Одељења за књижевност и језик руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора 2020. године.

Секретар Одељења:

Проф. др Исидора Бјелаковић
e-mail: isidora.bjelakovic@gmail.com

Стручни сарадник:
мср Mилена Кулић
Телефон: 021/6622-726
е-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник Одељења на пословима за научноистраживачу делатност
мср Љиљана Дражић
Телефон: 021/6615-798
е-mail: ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

1. Проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења
2. Проф. др Слободан Владушић
3. Академик Миро Вуксановић
4. Проф. емеритус Славко Гордић
5. Проф. др Владислава Гордић Петковић
6. Др Драгана Грбић
7. Академик Јасмина Грковић-Мејџор
8. Академик Јован Делић
9. Проф. др Рајна Драгићевић
10. Проф. др Јасмина Дражић
12. Проф. др Радослав Ераковић
13. Проф. емеритус Душан Иванић
14. Др Милина Ивановић Баришић
15. Проф. др Корнелија Ичин
16. Проф. др Младен Јаковљевић
17. Проф. др Војислав Јелић
18. Проф. др Александра Корда Петровић
19. Академик Александар Лома
20. Проф. др Горан Максимовић
21. Проф. др Ксенија Марицки Гађански
22. Проф. др Александар Милановић
23. Доц. др Јелена Марићевић Балаћ
24. Мр Дејан Милорадов
25. Проф. др Софија Милорадовић
26. Др Марко Недић
27. Проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ
28. Проф. др Јелена Новаковић
29. Мр Васа Павковић
30. Проф. др Слободан Павловић
31. Проф. др Михајло Пантић
32. Академик Зоран Пауновић
33. Проф. др Александар Петровић
34. Проф. емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић
35. Проф. др Мато Пижурица
36. Проф. др Петар Пијановић
37. Проф. др Валентина Питулић
38. Проф. др Драгана Радовановић
39. Проф. др Саша Радојчић
40. Селимир Радуловић
41. Проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ
42. Проф. др Слободан Реметић
43. Проф. др Ненад Ристовић
44. Проф. др Виктор Савић
45. Ђорђо Сладоје
46. Проф. др Драган Станић
47. Проф. др Рада Стијовић
48. Проф. др Бојана Стојановић Пантовић
49. Проф. др Бошко Сувајџић
50. Проф. др Срето Танасић
51. Проф. др Корнелија Фараго
52. Проф. др Михал Харпањ
53. Др Драган Хамовић
54. Проф. др Зорица Хаџић Радовић
55. Мр Ненад Шапоња
56. Проф. др Младен Шукало

Едиција „ПРВА КЊИГА”

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 290 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу“ су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић, и многи други признати ствараоци с наших простора. Објављивање сваког новог кола Прве књиге Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Услови конкурса

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.

Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Рукописи се не враћају.

Уредништво Едиција Прва књига:

Фрањо Петриновић
Јана Алексић
Мирослав Алексић
Виолета Митровић
Весна Капор

ЕДИЦИЈА СТУДИЈЕ О СРБИМА

Са много разлога, научници из разних земаља посвећују пажњу нашем језику и књижевности, нашој култури и историји. Дошли су до значајних резултата, написали драгоцене књиге. Њихови доприноси допуњују оно што су остварили домаћи истраживачи.

Циљ је едиције „Студије о Србима“ да нашој јавности приближи достигнућа страних слависта и да помогне нашој науци да их уврсти у фонд својих знања. Уједно се тиме ова средина одужује ауторима, нашим пријатељима и амбасадорима разумевања.

Наша публика наћи ће у књигама ове едиције изванредно привлачно штиво, чију драж повећава несвакидашња визура: наши људи и наше прилике појављују се ту виђени очима других.

Едицију заједнички објављују Матица српска из Новог Сада и Вукова задужбина из Београда, а до сада је изашло 20 књига.

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:

академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Слободан Владушић
проф. др Александар Милановић
проф. др Бошко Сувајџић
др Бранко Златковић
Младен Весковић

Награде Одељења

Жири Бранкове награде Матице српске

Проф. др Војислав Јелић, председник
Проф. др Драгана Вукићевић
Проф. др Владимир Гвозден
Доц. др Наташа Половина
Проф. др Сања Париповић Крчмар

Жири Награде Младен Лесковац

Проф. др Душан Иванић, председник
Проф. др Драгољуб Перић
Академик Јован Делић
Проф. др Наташа Половина
Др Марко Недић

Жири Змајеве награде

Селимир Радуловић, председник
Иван Негришорац
Саша Радојчић
Желидраг Никчевић
Ђорђе Нешић

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе

Проф. др Исидора Бјелаковић
Проф. др Срето Танасић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Драган Станић
Проф. др Рада Стијовић

Уредници едиције Библиотека Змајева награда:

Иван Негришорац
доц. др Јелена Марићевић Балаћ

Жири за доделу награде Бескрајни плави круг

Др Небојша Лазић
Проф. др Мина Ђурић
Др Јелена Марићевић Балаћ
Проф. др Горан Радоњић
Проф. др Младен Шукало

Жири за доделу награде Љубомир Стојановић

проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Јасмина Дражић
проф. др Наташа Киш
проф. др Рајна Драгићевић
проф. др Александар Милановић
проф. др Вања Станишић

Награђени радови за 2020/2021. годину:

Прва награда (Лука Николић)
Друга награда (Соња Трајковић)
Трећа награда (Аљоша Миленковић)
Трећа награда (Данијела Радовановић)

Чланови Његошевог одбора Матице српске од 2020. године:

1. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Његошевог одбора
2. Академик Матија Бећковић, потпредседник Његошевог одбора
3. Академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора, главни и одговорни уредник Његошевог зборника
4. Академик Јасмина Грковић-Мејџор, секретар Његошевог одбора
5. Епископ бачки Иринеј (Буловић)
6. Проф. др Горан Максимовић
7. Проф. др Радмило Маројевић
8. Проф. др Мато Пижурица
9. Проф. др Драган Станић
10. Проф. др Јелица Стојановић
11. Академик Милосав Тешић
12. Др Срђа Трифковић
13. Проф. др Богољуб Шијаковић

Стручни сарадник Његошевог одбора мср Милена Кулић

Чланови Крајишког одбора Матице српске:

1. Проф. др. Душан Иванић, историчар књижевности, професор универзитета, Београд, председник
2. Др Милан Мицић, историчар, Нови Сад, потпредседник
3. Др Софија Божић, историчар, научни саветник, Београд
4. Чедомир Вишњић, политиколог, историограф, Загреб
5. Проф. др Славица Гароња Радованац, историчар књижевности, професор универзитета, Крагујевац
6. Др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог, научни саветник, Београд
7. Сњежана Орловић, историчар уметности, Београд
8. Проф. др Драган Станић, књижевник, професор универзитета, Нови Сад
9. Проф. др Љиљана Стошић, историчар уметности, професор универзитета, Београд
10. Боривој Чалић, историчар књижевности, библиотекар, Вуковар
11. Др Бранко Чоловић, историчар уметности, Книн
12. Др Светлана Шеатовић Димитријевић, историчар књижевности, научни саветник, Београд
13. Богдан Шекарић, етнолог, музејски саветник, Нови Сад

Чланови Омладинског одбора Матице српске:

1. Милена Кулић, председник Омладинског одбора
2. Растко Лончар, секретар Омладинског одбора
3. Рајко Петровић
4. Вукашин Марић
5. Маријана Јелисавчић Карановић
6. Марина Шафер
7. Ана Цмиљановић Данкуц
8. Милан Радоичић
9. Александра Цолић Јовановић
10. Драгољуб Мандић