Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 57/2017, обима 16,5 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 57 чине: студије, чланци, расправе (12 радова); сећања, грађа, прилози (2 рада); прикази (2 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.
Зборник у електронској форми можете видети овде.

У среду, 7. марта 2018. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 23. Међународни салон књига, 23. изложба уметности „Арт експо” и 13. сајам образовања „Путокази”.

Овогодишњи Салон књиге окупља излагаче из области књижевности, издаваштва и медија, промовише библиотечку струку, српске издаваче из региона, издаваче на језицима националних заједница. Књижевна манифестација „Дани Лазе Костића”, истоимена награда за књижевно стваралаштво, Награда за издавачки подухват године и специјална признања додатни су куриозитет ове манифестације.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој међународној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у средини Мастер центра. (даље…) →

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Дејана Алексића, Весне Капор, Србе Игњатовића, Надежде Пурић Јовановић и Горице Радмиловић. Посебан куриозитет је „Светосавски темат” који доноси текстове Светлане Томин, Ивана Негришорца и Милоша Живковића о Сремским Бранковићима као настављачима светосавске традиције, светосављу и духу постмодерног доба, те дворској уметности у средњовековној Србији. У рубрици „Есеји” могу се прочитати текстови о Достојевском, Толстоју и швајцарским конобарима и о књижевној делатности Жефаровића и Орфелина, а потписују их Јован Попов и Невена Савић. Рубрика „Сведочанства” кроз текст Жанете Ђукић Перишић евоцира стваралаштво Иве Андрића, а кроз текст Стивена Баскервила „Нова идеологија секса” на нов начин расправља о једној увек актуелној теми, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владислава Гордић Петковић, Ђорђе Деспић, Драгана В. Тодоресков, Сања Веселиновић, Биљана Мичић, Миливој Ненин, Вуле Журић и Весна Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Свечаној сали Матице српске, 2. марта 2018. године, у 19 часова, у оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ одржано је представљање књиге „Листићи из даље и ближе прошлости” Петра Костића. О књизи су говорили: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић и приређивачи др Александра Новаков и др Урош Шешум. У уметничком делу програма учествовали су др Исидора Поповић и Ансамбл „Косовски божури“. Програм је пратила видео презентција о Петру Костићу и Призрену његовог доба.

У Свечаној сали Матице српске, 1. марта 2018. године, у 19 часова, у оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ одржана је беседа Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског господина Теодосија. Поздравну реч упутио је Његово преосвештенство епископ бачки др Иринеј Буловић. У уметничком делу програма учествовао је Хор „Свети Јован Дамаскин“ под управом хоровође јерођакона Јеротеја. Беседу је пратила презентација фотографија мнастира Грачанице и Богородице Љевишке. Фотографије је уступио господин Душан Вујичић, директор издавачке куће Платонеум.

У оквиру Одељења за природне науке Матице српске објављена је књига „Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету у XIX веку и почетком ХХ века” аутора проф. др Јована Максимовића, пензионисаног професора Медицинског факултета у Новом Саду. Књига која је објављена резултат је обимог ауторовог истраживања ове теме у оквиру Матичиног пројекта „Историја медицине и здравствене културе на територији данашње Војводине“. Ова монографија писана је на основу бројне и релевантне литературе различите форме и порекла. Из наслова, структуре и текста књиге јасно се види да се ради о прегледу историје улоге лекара пречана у цивилном и војном санитету Србије. Историчарима и историчарима медицине, као и заинтересованим читаоцима ова књига пружа основне биографске податке о лекарима пречанима у Србији, али указује и на дугорочне процесе који су од значаја за развој медицине у Србији. Будућим истраживачима ова књига пружа добро полазиште за даља истраживања. Књига је опремљена богатим илустративним материјалом, те Именским и Географским регистром. Обима је 324 стране. Рецензенти рукописа били су проф. др Ђорђе Ђурић и проф. др Милан Бреберина.

У Матици српској, 28. фебруара 2018. године, приређен је концерт пијанисткиња Диане Јовановић и Ане Стефановић. На концерту су изведена дела Сергеја Рахмањинова, Игора Шамоа, Генадија Саска, Ане Стефановић и Валерија Гаврилина. На бис је изведено дело савремене руске композиторке Ане Колтунове. Диана Јовановић је дала интервју за редакцију РТВ Беседа.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ а у суорганизацији Матице српске и Гимназије „Лаза Костић“ у Позоришној сали Гимназије, 28. фебруара 2018. године, у 19 часова, изведена је представа Народног позоришта Приштина Говорна мана Горана Марковића. Играли су: Тихомир Станић, Јелена Орловић и Небојша Ђорђевић.

У Свечаној сали Матице српске, 27. фебруара 2018. године, у 19 часова, у оквиру „Недеље Косова и Метохије у Матици српској“ одржано је Вече песника са Косова и Метохије. Програма је започет песмом студената Факултета уметности Приштина–Звечан под руководством професорке Јасмина Новокмет. Поздравну реч упутио је господин Игор Мировић, председник Покрајинске владе АП Војводине. У духу ове вечери рецитовао је своје песме посвећене Косову и Метохији. Своје стихове су казивали песници: Ратко Поповић, Драгомир Костић, Милан Михајловић, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић. Биографије песника казивала је др Исидора Поповић која је програм и водила. Вече је и завршено песмом студената Факултета уметности Приштина–Звечан. (даље…) →

У оквиру Одељења за друштвене науке из штампе је изишла монографија аутора Гордане Вуксановић и Имреа Нађа Природне катастрофе у свести становништва и спремност за суочавање с њима. Монографија представља прво целовито сагледавање друштвених последица природних катастрофа на подручју Србије. У књизи се даје системски приказ кретања и карактеристика природних катастрофа на основу анализе статистичких података, преглед релевантних докумената којима се регулише однос према природним катастрофама на националном и локалном нивоу. Емпиријско истраживање је реализовано на подручју Општине Кањижа. Посебан допринос монографије огледа се у давању прегледа обима и карактеристика природних катастрофа, повезивању природних катастрофа са друштвеним аспектима, пре свега људским фактором који утиче на спречавање последица, смањивање њиховог обима и отклањање евентуалних последица. (даље…) →